EU suzbila uvoz ruske nafte, ali i dalje pristižu prirodni gas i LNG

Evropska unija (EU) uspela je drastično da smanji uvoz ruske nafte, ali određene količine prirodnog gasa i LNG-ja i dalje pristižu pojedinim članicama.

Prema podacima Eurostata, u prvom tromesečju ove godine najviše nafte u EU došao je iz Sjedinjenih Američkih Država (17,1 odsto), Norveške (13,6 odsto) i Kazahstana (10,9 odsto). Rusija nije u prvih pet najvećih dostavljača nafte EU.

Kada je reč o prirodnom gasu, skoro polovina ovog energenta dolazi iz Norveške (46,6 odsto). Sledi Alžir sa 19,7 odsto, a treći najveći dostavljač je Rusija, koja čini 17,3 odsto u ukupnom uvozu.

Tečni prirodni gas (LNG) EU najviše uvozi iz SAD (47,4 odsto), ispred Rusije (17,7 odsto) i Alžira (9,9 odsto).

Podsetimo, krajem maja Nemačka je pozvala EU da učini više na suzbijanju poslednjih 20 odsto uvoza ruskih energenata koji još uvek dolazi na obale bloka. Najveća evropska ekonomija, zajedno sa Češkom, traži od bloka da uspostavi radnu grupu na visokom nivou koja će identifikovati načine za postepeno ukidanje preostalih isporuka ruskog gasa - među kojima je tečni prirodni gas - kao i nafte i nuklearnog materijala koji još uvek pristižu u Evropu.

Međutim, podaci Eurostata pokazuju da je EU u prvom kvartalu čak povećala uvoz ruskog prirodnog gasa i LNG-ja u odnosu na poslednji kvartal 2023.

U poslednjem kvartalu prošle godine udeo uvoza ruskog prirodnog gasa u EU iznosio je 12,7 odsto, a LNG-ja 13 odsto.

EU nastavlja da smanjuje uvoz energenata

U prvom kvartalu ove godine, EU je uvezla energenata u vrednosti od 95,5 milijardi evra, što je ukupno 183,8 miliona tona. U poređenju sa istim kvartalom 2023. godine, uvoz je smanjen i po vrednosti (-26,4 odsto) i u neto masi (-10,4 odsto).

Vrednost uvezenog prirodnog gasa je u prvom kvartalu 2024. godine smanjena za 56,8 odsto u odnosu na isti kvartal 2023. godine, dok je obim opao za 11,7 odsto.

Uvoz prirodnog gasa i nafte u EU po vrednosti i količini (Eurostat)

Sličan trend je primećen i za LNG, pri čemu je uvoz pokazao nagli pad vrednosti (-54,1 odsto) i skromniji pad obima (-11,4 odsto). Značajan pad vrednosti odrazio je pad cena prirodnog gasa nakon skoka cena 2022. godine, dok smanjenje obima treba posmatrati u kontekstu plana smanjenja EU, gde su se zemlje EU obavezale da smanje potrošnju gasa za najmanje 15 odsto.

I vrednost i obim uvezene nafte ostao je stabilan u poređenju sa prvim kvartalom 2023. godine (povećanje vrednosti od 0,4 odsto i smanjenje obima od 0,9 odsto). Do povećanja vrednosti došlo je zbog skoka cene nafte.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar