Velike vrućine postaju pretnja rafinerijama nafte širom sveta

Temperature u Evropi približavaju se nivoima zbog kojih bi neke rafinerije nafte morale da smanje proizvodnju goriva.

Grčka se bori s požarima, a u glavnom gradu bi moglo da bude iznad 40 stepeni Celzijusa u narednim nedeljama. U Poljskoj, vrućina uskoro može da premaši tačku na kojoj najveći snabdevač gorivom može normalno da vodi rafinerije. Grupa Macquarie procenjuje da su prošle godine poteškoće povezane s vrućinom u evropskim postrojenjima iznosile oko jedan milion barela dnevno - skoro 10 odsto uobičajene proizvodnje.

Temperature u Evropi su daleko iznad sezonskih normi i ne nazire se skoro rešenje. Gledajući u dalju budućnost, najveća švedska rafinerija kaže da klimatske promene otežavaju proizvodnju goriva.

"Evropske rafinerije su dizajnirane šezdesetih i sedamdesetih godina", rekao je Alan Gelder, potpredsednik za preradu, hemikalije i tržišta nafte u konsultantskoj firmi Wood Mackenzie Ltd. "Svet se od tada zagrejao."

Bloomberg

Izazovi industrije su delimično posledica njihovih postupaka: klimatske promene uzrokovane su potrošnjom fosilnih goriva. Ipak, rafinerije se prilagođavaju, dodajući opremu tamo gde to ekonomski ima smisla, kako bi i dalje ostvarivale profit. Postrojenja u regijama koje su navikle na vrućine, poput Bliskog istoka, bolje su dizajnirana za takve uslove. Međutim, u Evropi su rafinerije često građene da izdrže niže temperature umesto visokih, prema navodima Kent Plc, inženjerske firme.

Promena u vrstama sirove nafte koje koriste postrojenja na kontinentu nakon rata Rusije u Ukrajini dodatno je otežala situaciju, ali pokazuje znakove poboljšanja. Evropske rafinerije, koje su se okrenule obilnim zalihama lakog američkog ulja, sada prerađuju teže vrste - što im može pomoći u rešavanju problema, prema podacima Kplera.

"Čak i ako temperatura nije rekordno visoka kao prošle godine, ako je samo jako vruće u odnosu na normalno, suočićete se s vrlo sličnim izazovima kao prošle godine", rekao je Vikas Dwivedi, analitičar u Macquarieu koji je ranije radio kao inženjer u Shell Plc.

Mnogo varijabli

Prognoze o tome koliko bi rafinerije morale da smanje ukupne stope prerade - ključan detalj za razumevanje ponude i potražnje - gotovo su nepoznate zbog toliko varijabli: nepredvidljivost vremena, kao i činjenica da svako postrojenje ima svoju konfiguraciju, idealne sirove nafte i proizvodnju goriva.

Ekstremni scenario visokih temperatura može da natera rafineriju da smanji proizvodnju i do 15 odsto u periodu od 24 sata, rekao je Steve Sawyer, bivši direktor prerade u FGE-u i raniji ekonomski i planski menadžer u sada zatvorenom postrojenju Coryton u Velikoj Britaniji.

Uticaj vrućine prošle godine posebno je bio veliki na Mediteranu, rekao je Janiv Shah, potpredsednik analize naftnih tržišta u Rystad Energy.

"Ovo je nešto o čemu svakodnevno razgovaram s klijentima", rekao je, što se odnosi na preradu nafte kada su temperature visoke.

I SAD takođe

Evropske rafinerije nisu same u borbi s vrućinom.

Na istočnoj obali SAD i u srednjem zapadu moguće su najveće posledice. Postrojenja su tamo dizajnirana za borbu s hladnoćom zimi, a ne sa vrućinama leti, rekao je Randy Hurburun, direktor prerade u Energy Aspects Ltd, sa sedištem u Londonu.

Bloomberg

Rafinerije na obali Meksičkog zaliva, mestu najvećih američkih postrojenja, imaju više i veće tornjeve za hlađenje i skladištenje hlađene vode, što im omogućava bolje podnošenje letnjih temperatura.

Ipak, visoka temperatura stvara stres na proizvodnim jedinicama. Tornjevi za hlađenje, vazdušno hlađeni razmenjivači toplote i druga oprema koja se koristi za uklanjanje procesne toplote iz jedinica rafinerije radiće posebno naporno. Produženo letnje vreme može da preoptereti regionalne elektroenergetske mreže, prisiljavajući kompanije na nagla gašenja celih postrojenja, rekao je Hurburun.

Moguće je i gašenje pojedinačnih jedinica. Prošlog leta, rafinerija McKee kompanije Valero Energy Corp. u Teksasu imala je nepredviđeni prekid rada svoje ključne jedinice za proizvodnju benzina zbog vrućine. Rafinerija Baytown kompanije Exxon Mobil Corp. izgubila je napajanje za FCC nakon što je kotao isključen usred intenzivne vrućine u Teksasu.

"Nije toliki gubitak električne energije", rekao je Hurburun. "Visoke temperature mogu da degradiraju performanse tako da procesne jedinice rade manje efikasno i rafinerije bi morale da smanje stope prerade."

Rafinerije u SAD već rade gotovo punim kapacitetom, jer potražnja za benzinom doseže vrhunac tokom letnje sezone. Veći deo zimskog i prolećnog održavanja - nešto što je odloženo od kovida koji je uništio potražnju 2020. godine - itrebalo je da osigura manje kvarove čak i kada rade punim kapacitetom tokom letnjih vrućina.

Ambijentalne temperature

Ne očekuje se da će u južnom delu SAD biti toliko vruće kao prošlog leta, prema Tyleru Roysu, starijem meteorologu u AccuWeather Inc. On takođe očekuje da će južna Evropa biti hladnija ovog leta nego u prethodne tri godine.

Ipak, u Varšavi bi maksimalna temperatura mogla da pređe 35 stepeni Celzijusa ovog vikenda, prema Evropskom centru za srednjoročne vremenske prognoze.

Ako poljska prestonica dostigne taj prag, biće ispod maksimalne temperature pri kojoj rafinerije koje vodi Orlen SA, najveći snabdevač gorivom u zemlji, mogu normalno da rade. Ako bi bile više, morale bi da smanje proizvodnju.

"U slučaju visokih ambijentalnih temperatura, znatno se ograničava prenos toplote u sistemima za kondenzaciju i hlađenje, što dalje primorava na smanjenje opterećenja pojedinih instalacija", rekao je Orlen putem e-pošte.

Sankcije na rusku sirovu naftu i druge sirovine koje se koriste u procesnim jedinicama uzrokovale su značajne poremećaje u evropskoj preradi nafte u proteklim godinama. Većina postrojenja ima idealnu vrstu nafte za preradu, i bez ruskog urala, na koje se mnogi oslanjaju godinama jer moraju da mešaju druge vrste kako bi stvorili sintetičku alternativu.

Prošla godina bila je "annus horribilis za evropsko snabdevanje, s lakim sklopovima" u pogrešno vreme za rafinerije, rekao je Viktor Katona, glavni analitičar sirove nafte u Kpleru.

Ove godine, međutim, solidni prilivi teških barela iz Latinske Amerike poboljšali su situaciju, dodao je.

Bloomberg

Unutrašnji rad

U rafineriji, sirova nafta se zagreva na stotine celzijusa tako da se veći deo pretvori u paru. Para se zatim razdvaja u različite naftne proizvode, poput dizela i avionskog goriva, u onome što se naziva jedinica za grubu destilaciju sirove nafte ili frakcionator.

Kada je napolju vruće, deo koji može postati problem je pretvaranje pare u tečnost u CDU pri normalnom radnom pritisku - posebno za naftne proizvode koji imaju najnižu tačku kondenzacije/tačku ključanja, prema Gelderu, koji je ranije bio stariji inženjer u Esso Engineering. To može konačno da natera rafinerije da smanje preradu sirove nafte, rekao je.

Nafta, zajedno sa naftnim gasovima, poznatim kao overheads, zahteva najintenzivnije hlađenje. Dakle, ako sirova nafta koju koristi rafinerija proizvodi posebno visok prinos ovih lakših frakcija, to može da predstavlja teškoće s visokim temperaturama zbog potrebe za dodatnim hlađenjem.

Velika smanjenja

Macquarie procenjuje da je globalno oko 1,5 miliona barela dnevno kapaciteta bilo van mreže prošlog leta zbog vrućine. Sredozemlje je bilo primorano da smanji protok za gotovo trećinu u drugom tromesečju prošle godine, procenila je Bank of America u to vreme.

Kada je reč o suočavanju s visokim temperaturama, rafinerija bi mogla da napravi najveće smanjenje prerade kako bi izbegla najtopliji deo dana, a zatim da obrne tu redukciju tokom noći kada je hladnije, prema Sawyeru.

Rafinerije na Bliskom istoku generalno su sposobnije za suočavanje s ekstremnim vrućinama u odnosu na postrojenja u Evropi jer su za to dizajnirane. Konkretno, postavljene su da rade na višem radnom pritisku, što znači da mogu da efikasno rade pri višim ambijentalnim temperaturama, rekao je Gelder.

Španska Repsol SA rekla je da određeni delovi njenih rafinerija mogu biti ograničeni zbog visokih temperatura, ali su dizajnirani da ih podnose. Orlen je rekao da će njegove rafinerije u Gdanjsku i Plocku normalno raditi od -25C do +36C.

Za suočavanje s višim temperaturama planiraju da instaliraju ono što naziva hladnjaci za poboljšanje hlađenja.

"Dok se klima menja i temperature rastu, postaje sve izazovnije održavati temperaturu i pritisak na vrhu frakcionog tornja", rekao je Ludwig Kollberg, portparol švedskog Preema, dodajući da to može da ograniči kapacitet prerade.