Na jednoj benzinskoj stanici izvan Kongsberga u Norveškoj ima više punjača za električne automobile nego benzinskih pumpi. To je scena koja se ponavlja širom nordijske zemlje, pružajući uvid u ono što bi moglo da se očekuje od vozača širom sveta u godinama koje dolaze.
Većina zemalja ne može da priušti tako brz prelaz kao bogata Norveška - prema procenama vlade, razne podrške koštaju ih godišnje oko 1,8 milijardi dolara izgubljenih prihoda. Ipak, Međunarodna agencija za energiju navodi da se celi svet kreće u istom smeru, što će dovesti do vrhunca potražnje za naftom pre kraja decenije.
"U Norveškoj je prodaja novih električnih automobila porasla s tri odsto u 2012. na gotovo 80 odsto u 2022", rekla je Christina Bu, glavna sekretarka Norveškog udruženja za električna vozila u intervjuu. "Mislim da ostatak sveta mora naučiti nešto iz ovoga i shvatiti da će se ova promena dogoditi."
Opširnije
Tesla i kineski rivali postigli primirje nakon brutalnog rata cena
Tesla i najveći kineski proizvođači električnih vozila, uključujući BYD, obećali su da će održavati fer konkurenciju i izbegavati "nenormalne cene".
06.07.2023
Nemački proizvođači auta najpesimističniji od 2008.
Prognoze nemačkih proizvođača automobila na najnižem su nivou od finansijske krize 2008.
05.07.2023
Toyota napravila električni auto sa manuelnim menjačem
Novinari Bloomberga testirali su nova vozila Toyote.
18.06.2023
Norveško iskustvo pokazuje potencijalni pad globalne potražnje za gorivom, a istovremeno ističe ograničenja električnih automobila kada je reč o smanjenju ukupne potrošnje fosilnih goriva i postizanju nultih emisija.
Nakon godina subvencija, više od petine voznog parka Norveške sada je na baterije. Kao rezultat toga, upotreba benzina je pala za 37 odsto od 2013. godine prema podacima Eurostata. Mnoge druge zemlje takođe su zabeležile pad potrošnje ovog goriva kako su njihovi automobili postajali efikasniji, ali Norveška ih je nadmašila zahvaljujući većim finansijskim podsticajima za električne automobile.
Ipak, za druge vrste prevoza, naftu je bilo teže napustiti.
Iako su električni automobili činili 23 odsto ukupno pređenih kilometara u Norveškoj 2022. godine, dizelska goriva su i dalje činila 43 odsto ukupno pređene udaljenosti. Teže kamione, koji iz tehničkih razloga nisu doživeli široku upotrebu električnih pogonskih sistema, uglavnom pokreće dizel, rekao je Oyvind Solberg Thorsen, direktor Norveške drumske federacije u intervjuu.
Potrošnja dizelskog goriva u Norveškoj trenutno je samo 10 odsto ispod vrhunca iz 2015. godine i još uvek nema dosledan pad, s porastom potražnje od 2020. godine, prema podacima Statističkog zavoda Norveške. Slična situacija je i u avijaciji.
"Ako želite voziti kamion, ako želite upravljati rudarskim sistemom, ako želite obavljati poslove u svetskoj ekonomiji, tada vam je potreban dizel", rekao je Bjarne Schieldrop, glavni analitičar sirovina u SEB AB.
Prema proračunima Bloomberga baziranih na podacima svetske energije Energetskog instituta, potrošnja nafte po stanovniku u Norveškoj pala je gotovo četvrtinu od 2002. godine. Međutim, i dalje je veća od mnogih susednih zemalja, gde je ukupna potražnja opala brže čak i bez tako široke upotrebe električnih automobila.
Potražnja za naftom u Norveškoj pokazala se otpornom delimično jer se njeno stanovništvo povećava za otprilike jedan procenat godišnje od 2008. godine, što je brža stopa od njenih suseda, rekao je Schieldrop. Takođe, Norveška je bogata zemlja u kojoj potrošači imaju novca za trošenje na automobile i odmore, uz velike sektore naftnih derivata, moreplovstva i industrije koji koriste naftne proizvode.
"Okruženi smo različitim proizvodima i sistemima koji znače da nam trebaju naftni derivati, i gde nema jednostavne zamene", rekao je norveški ministar za naftu i energiju, Terje Aasland. "Tako da će nam i dalje trebati nafta u industrijske svrhe, čak i ako smanjimo upotrebu fosilnih goriva u sektoru prevoza."
Sam Aasland ilustruje ovu dihotomiju. On je "zadovoljni" vlasnik "tesle" i "audija e-tron" koji je u aprilu poručio norveškim kompanijama da prevrnu svaki kamen u potrazi za svežim rezervama nafte i gasa.
Norveško iskustvo sugeriše da električni automobili nisu čarobno rešenje za emisije ugljenika, ali da i dalje mogu imati značajan uticaj na potrošnju fosilnih goriva. Prema izgledima za električna vozila BloombergNEF-a, električni automobili na baterije i ćelije na gorivo već su smanjili globalnu potražnju za naftom za 1,5 miliona barela dnevno, što čini otprilike 1,5 odsto ukupne potrošnje. Izveštaj predviđa da će upotreba nafte za drumski prevoz dostići vrhunac 2027. godine u scenariju neto nultih emisija.
"Ono što je tako dramatično kod električnih automobila je da možete koristiti sve oblike energije za proizvodnju elektrona", rekao je Schieldrop iz SEB-a. "Nafta je izgubila svoju monopolsku poziciju - osim gasa - i status kralja u prevozu, te se odjednom suočava s konkurencijom nuklearne energije, ugljenika, vode, vetra, solara, bilo koje energije koja je dostupna."
Na benzinskoj pumpi Circle K u Kongsbergu, koja je otvorena u maju 2021. godine, punjači su smešteni napred, dok su pumpe premeštene pozadi.
"Ovo je drastična promena za poziciju nafte u celom energetskom sistemu", rekao je Schieldrop.