Evropski lideri pokušavaju da obezbede više vremena za Ukrajinu kako bi pripremili novi okvir za primirje sa Rusijom, nakon što je američka administracija pod vođstvom Donalda Trumpa postavila rok od nedelju dana za dogovor o uslovima koje su Kijev i zapadni saveznici odbacili, kao neprihvatljivo popuštanje Moskvi.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, kao i lideri Francuske, Nemačke i drugih evropskih država, pokušavaju da utvrde koliko je čvrst američki zahtev da Ukrajina do narednog četvrtka prihvati plan od 28 tačaka, koji je ove nedelje procureo u javnost.
Nemački kancelar Friedrich Merz razgovarao je sa Trumpom i saglasio se da će se pregovori u narednim danima nastaviti na nivou savetnika za nacionalnu bezbednost. To uključuje i Marca Rubia, koji obavlja tu funkciju i koji je plan opisao ne kao strogo definisan dokument, već više kao predlog namenjen generisanju novih ideja.
Trump je kasnije u petak zauzeo oštriji ton po tom pitanju. Jasno je stavio do znanja da je spreman da povuče američku podršku ako se Ukrajina ne složi. "Moraće da mu se dopadne, a ako mu se ne dopadne, onda neka samo nastave da ratuju", rekao je Trump i dodao da će Zelenski "jednog dana morati nešto da prihvati".
Trump je ipak nagovestio izvesnu fleksibilnost u vezi s rokovima. U petak, u intervjuu za Fox News Radio, rekao je da je 27. novembar odgovarajući datum za odluku, ali je dodao da se "rokovi obično produže ako stvari dobro napreduju".
Pažnja se sada preusmerava na sastanke na marginama samita G-20 u Johanesburgu u Južnoj Africi, gde će evropski lideri odrediti naredne korake, rekao je jedan anonimni sagovornik upoznat s razgovorima.
"Evropa se zaista trudila da oblikuje čvrst i jedinstven stav. Ovaj plan bi mogao da poništi sve te napore i stvori situaciju u kojoj će Evropljani morati da se vrate na početak", rekla je Rachel Rizzo, viša saradnica neprofitnog Atlantic Councila.
Kako izgleda plan
Plan koji su pripremili američki i ruski izaslanici primorao bi Ukrajinu da se odrekne velikih delova teritorije koje je Rusija zauzela, smanji svoju vojsku i omogući postepeno ukidanje sankcija protiv Moskve.
Prema dokumentu koji je dobio Bloomberg, ukrajinske teritorije Krim, Lugansk i Donjeck bile bi "priznate kao de facto ruske, uključujući i od strane Sjedinjenih Američkih Država". Ukrajina bi morala da u roku od 100 dana organizuje izbore, da se odrekne bilo kakve nade za članstvo u NATO-u i da drastično smanji veličinu svojih oružanih snaga.
Kada je početni šok zbog plana u petak malo popustio, neki zvaničnici su upozorili da se nešto slično već događalo ranije. Trump je iznosio zahteve, Zelenski i Evropa su se usprotivili, a američki predsednik je potom popustio.
Jedan evropski zvaničnik, koji nije želeo da bude imenovan, rekao je da Zelenski nije prvi put u teškoj situaciji zbog Trumpovih zahteva. Naveo je da su nove američke sankcije već u pripremi, a da Ukrajina, uprkos teškim okolnostima i dalje uspeva da napada duboko na rusku teritoriju i nanosi velike gubitke ruskim jedinicama.
"Teško je zamisliti da bi se tako dalekosežan predlog mogao oblikovati na način koji bi bio prihvatljiv ne samo za Ruse i Ukrajince, već i za Evropljane", rekla je Meghan O’Sullivan, direktorka Belfer centra na Harvard Kennedy School. "Dobro je što postoje konkretne ideje na stolu, ali gotovo je nezamislivo da bi sve to moglo biti ispregovarano do četvrtka."
Zelenski je u petak preko društvenih mreža saopštio da je skoro sat vremena razgovarao sa američkim potpredsednikom JD Vanceom i vojnim sekretarom Danom Driscollom, koji su došli u Kijev. Ruski predsednik Vladimir Putin takođe je komentarisao zbivanja i ponovo optužio Kijev da je on taj koji sprečava mir, pokušavajući da prikaže da predlog nije došao iz Moskve, već iz SAD.
Mnogi detalji plana zasnovani su na predlozima koje su Ukrajina i njeni evropski saveznici već ranije odbacili. Članice NATO-a takođe bi mogle da se usprotive planu, jer bi on ozbiljno ograničio mogućnost Alijanse da po sopstvenom nahođenju prima nove članice – za takvu odluku potrebna je saglasnost svih 32 zemlje.
Plan predviđa da bi Ukrajina dobila američke bezbednosne garancije, ali bi morala da ih plati. Pored toga, SAD bi dobile 50 odsto budućih prihoda od obnove i investicija u Ukrajini, a ušle bi i u ekonomsko partnerstvo s Rusijom kada bi sankcije bile ukinute.
Šta kažu republikanci
Dok su evropski lideri ubrzano tražili rešenja, protiv dogovora su se oglasili visoki republikanci u američkom Kongresu.
"Takozvani mirovni plan ima ozbiljne probleme i jako sumnjam da će doneti mir", izjavio je senator Roger Wicker, predsednik senatskog odbora za oružane snage.
"Ukrajina ne sme biti primorana da preda svoju teritoriju jednom od najvećih ratnih zločinaca na svetu, Vladimiru Putinu", rekao je Wicker i dodao da garancije Rusiji "ne smeju nagrađivati njegovo štetno ponašanje niti ugrožavati bezbednost SAD i saveznika".
Senator Mitch McConnell, predsednik senatskog odbora za odbrambene izdatke i bivši lider republikanske većine, bio je još oštriji: "Putin je cele godine pokušavao da napravi budalu od predsednika Trumpa. Ako su zvaničnici administracije više fokusirani na umirivanje Putina nego na postizanje istinskog mira, onda bi predsednik trebalo da potraži nove savetnike."
.webp){kind=icon}
