Putin vratio američki mirovni plan na početak

Petočasovni razgovori izaslanika američkog predsednika Donalda Trumpa sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom nisu približili stavove SAD i Rusije po pitanju mirovnog plana za Ukrajinu, iako su obe strane razgovore u Moskvi ocenili kao "veoma korisne". I dok je Putin preko američkog izaslanika Stevea Witkoffa i Trumpovog zeta Jareda Kushnera uputio američkom kolegi prijateljske pozdrave uz zahtev da detalje pregovora drže u tajnosti, prema Evropi je bio izričit u tvrdnji da evropske vlade sabotiraju mirovni proces te da  "evropski zahtevi nisu prihvatljivi za Rusiju".

To što su Witkoff i Kushner nakon pet sati pregovora najpre iz američke ambasade u Moskvi o svemu izvestili Belu kuću, a potom se odmah vratili u Vašington, otkazujući prethodno razmatranu mogućnost susreta sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim na marginama sastanka šefova diplomatije država članica NATO-a u Briselu, ukazuju da je Putin izgleda uspeo da američki mirovni plan vrati na početnih 28 tačaka.

Drugim rečima, Ukrajinci i Evropljani su očigledno pogrešno mislili da su pre 10 dana razgovorima u Ženevi uspeli da američku mirovnu platformu svedu na 19 tačaka uz navodno "manje detalje" koje bi trebalo da razreše Trump i Zelenski u direktnom razgovoru.

Politički signali

Putinov spoljnopolitički savetnik Jurij Ušakov istakao je da su razgovori bili "konstruktivni i veoma informativni", iako "kompromis još nije postignut" oko ključnog pitanja za Rusiju – kontrole teritorije.

"Hoću da istaknem da su obe strane izrazile spremnost da nastave zajednički rad na dugoročnom mirovnom rešenju u Ukrajini", rekao je Ušakov, koji je dodao da su razmatrani i ogromni potencijali ekonomske saradnje dve zemlje te da je Putin poslao Trumpu, osim pozdrava, i "važne političke signale". "Složili smo se oko nekih stvari. Neke su izazvale kritike. Predsednik (Putin) nije krio naš kritički i čak negativan stav oko brojnih tačaka predloga."

Bloomberg    Američki izaslanik Steve Witkoff i Trumpov zet Jared Kushner zaduženi za pregovore sa Moskvom

Kako je istakao, neke odredbe američkog plana za okončanje rata u Ukrajini su prihvatljive za Rusiju, ali pojedine "naprosto ne odgovaraju ruskim interesima". Iako je moskovski susret završen bez opipljivih rezultata, čini se da su obe strane pune nade da idu ka napretku.

Iako američki izvori navode da su Witkoff i Kushner u Moskvu doneli i verziju mirovnog plana sa kojim se Ukrajina složila koji dan ranije na razgovorima u Majamiju, koje je vodio američki državni sekretar Marco Rubio, sve ukazuje da su Rusi sve vratili na prvobitni plan od 28 tačaka, koji su Ukrajinci i dobar deo Evropske unije ocenili kao preterano proruski.

Taj plan koji, između ostalog, podrazumeva ukrajinsko prepuštanje Krima i Donbasa Rusiji, kao i da SAD dobiju "kompenzaciju" za bezbednosne garancije koje će pružiti Ukrajine, nije naišao na oduševljenje Kijeva i Brisela. Štaviše, pojedini analitičari i evropski političari smatraju da bi on suštinski mogao da bude sažet u sarkastičnu krilaticu "Teritorija Rusiji, retki minerali Americi, slava Ukrajini".

Rubio: Trenutno fokus na Donjecku

Američki državni sekretar Rubio je u intervjuu za Fox News izjavio je da je glavna tačka spora u pregovorima deo teritorije takozvane Donjecke Narodne Republike (DNR), odnosno oko 20 odsto Donjecke oblasti koji su pod kontrolom ukrajinske vojske.

Bloomberg Marco Rubio kaže da je Donald Trump jedini lider koji može da pregovara sa obema zaraćenim stranama

"Ono oko čega se sada bukvalno bore jeste oko 30 do 50 kilometara prostora i preostalih 20 odsto regiona Donjecka. I tako, ono što smo pokušali da uradimo – i mislim da smo postigli određeni napredak – jeste da shvatimo sa čime bi Ukrajinci mogli da žive, što im daje garancije bezbednosti za budućnost u koju više nikada neće biti napadnuti, omogućava im ne samo da obnove svoju ekonomiju već i da napreduju kao zemlja, da budu zemlja koja ima ekonomiju koja raste. Teoretski, radeći prave stvari, za 10 godina ukrajinski BDP bi mogao biti veći od ruskog", rekao je Rubio, dodavši da je sukob težak za rešavanje uprkos očekivanjima da bi to mogao da bude "najlakši mirovni sporazum".

Prema njegovim rečima, niko zapravo ne dobija taj rat u tradicionalnom smislu pobede te da Rusima nedeljno gine 7.000 vojnika.

"U redu, 7.000 je više nego što smo mi izgubili u nekim ratovima koje smo vodili u celosti. Gube 7.000 vojnika nedeljno samo na ruskoj strani, a da ne pominjemo razaranja na ukrajinskoj strani", rekao je Rubio i dodao to "nije naš rat" i da tamo "nema američkih vojnika" ali da "jedini lider koji može da razgovara sa obe strane i sklopi dogovor, ako je dogovor moguć, jeste predsednik Trump".

Prema njegovim rečima, Trumpova administracija pokušava da vidi da li može da premosti podelu između obe strane te da je za to potrebno razgovarati sa obe strane.

"Imamo neke iracionalne ljude koji su uključeni u ovo pitanje. Ljude koji smatraju da treba da razgovaramo samo sa ukrajinskom stranom, a uopšte ne sa Rusima. Ne možete prekinuti rat između Rusije i Ukrajine bez razgovora sa Rusijom", istakao je Rubio, ukazavši da je Putin je pre nekoliko nedelja rekao da "može potrajati" dok Rusi ne postignu svoje ciljeve, ali da će oni to uraditi i ako bude koštalo više i trajalo duže nego što želimo. "I zato mislim da je to njihov mentalitet. I ono što pokušavamo da vidimo, da li je moguće okončati rat na način koji štiti budućnost Ukrajine na koji bi se obe strane mogle složiti. To je ono što pokušavamo da saznamo i mislim da smo napravili određeni napredak, ali još nismo to postigli."

Merz: SAD ne vode mirovne pregovore

Američko mirovno posredovanje sve više brine evropske saveznike, a juče je usledio još jedan negativan znak nakon što su Amerikanci u planu od 18 tačaka sebe naveli kao posrednika za dijalog NATO-Rusija, kao da nisu vodeća članica alijanse. Naime, juče je Vašington na neki način prekinu višedecenijsku tradiciju da državni sekretar SAD obavezno prisustvuje briselskom sastanku šefova diplomatija država članica NATO-a.

Iako je generalni sekretar Mark Rutte pokušao na sve načina da istakne da je "apsolutno prihvatljiv" izostanak Rubija, analitičari nisu mogli a da ne istaknu da je SAD na sastanku predstavljao zamenik državnog sekretara Christopher Landau, koji je pre samo šest meseci u objavi na društvenoj mreži doveo u pitanje razloge za postojanje NATO-a. Landau je kasnije tu objavu obrisao, ali svi ti potezi zvaničnog Vašingtona samo povećavaju strepnju evropskih članica NATO-a da možda ne mogu da računaju, ne samo na saglasje po pitanju načina prekida rata u Ukrajini, već i na američku pomoć u slučaju da budu napadnute.

Bloomberg 
Nemački kancelar Fridrich Merz sumnja u Trumpove motive u mirovnom posredovanju

Da zabrinutost vlada ne samo među evropskim političarima već i među generalima, svedoči izjava američkom "Atlanticu" general-majora nemačkog Bundesvera Christiana Froidinga, koji je u nemačkom ministarstvu odbrane šef koordinacionog štaba za podršku Ukrajini.

"Najalarmantnija promena u Evropi nije na bojnom polju, već u Vašingtonu. Direktni kontakti sa predstavnicima američke odbrane, koje smo imali dan i noć, prekinuti su – zaista prekinuti", rekao je general Froiding, dodajući da su američke kolege jednostavno prestale da mu odgovaraju na poruke te da Nemačka nije dobila upozorenje kada je Trumpova administracija obustavila isporuku oružja Ukrajini. "Sada, da bi razumeli američku politiku, nemačke diplomate u Vašingtonu pokušavaju da pronađu nekoga u Pentagonu da im objasni šta se dešava."

I nemački kancelar Fridrich Merz se osvrnuo na američko posredovanje između Rusije i Ukrajine, izrazivši ozbiljne sumnje u Trumpove motive.

"Za Amerikance, ovo nisu pregovori o ratu i miru, već poslovni slučaj", rekao je Merz na sastanku parlamentarne grupe svog demohrišćanskog bloka CDU-CSU, saznao je nemački tabloid "Bild", navodeći da je Merz ovo rekao nakon objavljivanja u Nemačkoj široko diskutovanog teksta "Wall Street Journala" o poslovnim interesima Witkoffa i Kushnera te da su poslovni pregovori između velikih američkih i ruskih korporacija u vezi sa unosnim poslovima sa sirovinama već u toku iza kulisa političkih pregovora.

Osim toga što je svojim partijskim kolegama izneo svoje mišljenje da se Trumpova administracija u mirovnim pregovorima vodi prvenstveno poslovnim interesima, Merz im je situaciju u Ukrajini opisao dramatičnim rečima.

"U igri je mnogo više od teritorijalnih dobitaka", rekao je Merz, saznaje "Bild".

Putinovo upozorenje

S druge strane, Putin je pre susreta sa Witkoffom i Kushnerom u nekoliko javnih nastupa istakao rusku prednost na linijama fronta, navodeći da će Ukrajina na koncu morati da pristane na njegove uslove, ali i upozorio Evropljane da se ne igraju vatrom.

"Rusija nema nameru da ratuje sa evropskim zemljama, ali ako Evropa počne rat, Rusija je spremna na to odmah", rekao je Putin novinarima, optuživši evropske vlade za sabotiranje mirovnog procesa te da "evropski zahtevi nisu prihvatljivi za Rusiju". "Evropa sprečava američku administraciju da postigne mir u Ukrajini".

Putin nije pojasnio koje evropske zahteve prema Ukrajini smatra neprihvatljivim, ali čini se očiglednim da je mislio na zahteve koje su Evropljani izneli u dva kontrapredloga mirovnog plana, koji su delom prihvaćeni u razgovorima u Ženevi.

Osim toga, ruski predsednik je i zapretio odmazdom protiv ukrajinskih luka i brodova nakon što je Kijev poslednjih dana napao u Crnom moru nekoliko tankera u takozvanoj ruskoj "floti u senci" koji prevoze rusku naftu uprkos sankcijama Evropske unije i SAD.