text size
Informacija o rastu prosečne plate od 10 odsto pre pet godina bi nas sigurno iznenadila, ali danas je to nešto na šta smo navikli da pročitamo. U postpandemijskom inflacionom talasu videli smo intenzivno prelivanje na rast zarada, pa su zemlje Adria regiona samo u određenom periodu 2022. beležile pad zarada u realnom smislu (zarade korigovane za rast cena), nakon čega su nastavile da rastu i potrošačka moć zarada je održana, čak i poboljšana.
Opširnije
Gde je nestala 13. plata u Srbiji
Iako je 13. plata nekada bila standard, danas malo koji radnik u Srbiji može da se pohvali da će pred novogodišnje i božićne praznike od poslodavca dobiti dodatni novac. Ipak, najveće strane firme donekle vade prosek, kao i domaća kompanija Metalac.
13.12.2024
Evo kolike penzije očekuju zaposlene u Srbiji - šta 40 godina rada donosi u starosti
Formula za obračun nije jednostavna, a visina penzije zavisi od plata tokom radnog veka i broja godina staža. Da li možemo spokojno u starost?
18.11.2024
Prosečna plata se udaljava od 100.000, ali i dalje nadjačava inflaciju
Prosečna neto plata u Srbiji u avgustu je iznosila 96.649 dinara, što je za 1,2 odsto manje u odnosu na jul.
25.10.2024
Šta o štednji možete da naučite od 30-godišnje Jelene?
Jelena Bančić pravi čuvalice za novac, koje pomažu ljudima da organizuju svoje prihode i rashode, i pritom uštede.
26.10.2024
Prostor za rast zarada u regionu omogućilo je poboljšano stanje tržišta rada, budući da su stope nezaposlenosti na istorijskim minimumima - ili bar blizu njih, mada nedostatak radne snage postaje sve istaknutiji ograničavajući faktor rasta.
Ukoliko pogledamo gde se nalazi Adria region u odnosu na EU i CEE4, po pitanju opterećenosti BDP-a zaradama, vidimo da je učešće kompenzacija zaposlenih u BDP-u negde između, ali da je samo u Adria regionu vidljiv rast u prethodnih pet godina, budući da je radna snaga povećala svoj deo kolača, na račun profita preduzeća.
Opet nas ovakva tendencija ne iznenađuje, jer su tržišta u regionu prešla iz režima visoke nezaposlenosti u režim nedostatka radne snage i strukturne neusklađenosti sa potrebama domaćih tržišta.
Prema anketama Evropske komisije, čak 36 odsto preduzeća u Adria regionu (ne uključujući BiH) navodi da je radna snaga prepreka proizvodnji (tri procentna poena iznad četvrtog kvartala 2019), dok je ovo učešće u uzorku CEE4 zemalja 27 odsto (15 p. p. niže u odnosu na četvrti kvartal 2019), što svedoči u prilog kontrastu ove dve grupe zemalja.
Bloomberg
Da se vratimo na konkretne zarade i na pokretače zarada u narednom periodu. Vidimo da će dominirati isti faktori, ali će njihova manifestacija biti drugačijeg intenziteta u odnosu na prethodne periode. Inflacija prvenstveno gubi na značaju, ali ipak vidimo da će ostati faktor koji će pozitivno delovati na rast zarada u 2025, pogotovo što u regionu vidimo povišene stope usled dobre tražnje i ekonomskog rasta.
Jedna od varijabli jeste sam nivo zarada. Hrvatska i Slovenija se izdvajaju po znatno većim zaradama. Hrvatska se čak i brzo približila Sloveniji, pogotovo nakon povećanja zarada u javnom sektoru u prvoj polovini godine, dok su neto zarade u Sloveniji usporile rast, između ostalog i zbog većeg opterećenja uvedenog doprinosa za zdravstveno osiguranje od početka 2024.
Srbija, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija i dalje znatno zaostaju prema prosečnoj zaradi, uprkos tome što je i ovim zemljama evidentna tendencija rasta. Najveća zamka u slučaju ovih zemalja jeste to što su njihove ekonomije u velikoj meri integrisane u lance snabdevanja inostranih proizvođača, ali su to delovi lanaca koji imaju nisku dodatu vrednost i samim tim imaju relativno nižu produktivnost rada i ne pružaju dovoljno prostora za neki natprosečni rast i konvergenciju Hrvatskoj i Sloveniji.
Potrebno je mnogo ulaganja u postojeće poslovne procese i preorijentacija na poslove veće dodatne vrednosti, kako bi došlo do brže konvergencije. Disparitet se vidi u samoj dodatoj vrednosti u odnosu na broj zaposlenih (jedan od pokazatelja produktivnosti rada) gde, u proseku, Slovenija i Hrvatska ostvaruju oko dva i po puta veću nominalnu produktivnost rada od proseka ostatka regiona.
Bloomberg
Očekujemo da u 2025. zarade nastave da rastu, i to po dvocifrenim stopama, ali da primarni faktor budu zategnuta tržišta rada i bolja pregovaračka moć radnika.
Hrvatska će nastaviti da konvergira ka Sloveniji, najpre usled bržeg ekonomskog rasta, ali i zbog sve većeg nedostatka radne snage. Povišena baza iz 2024, pod uticajem rasta zarada u javnom sektoru biće izbalansirana povećanjem minimalne zarade za 15 odsto koja je najavljena od početka 2025.
Slovenija je godinama bila primer zategnutog tržišta rada, ali poslednjih nekoliko meseci vidimo da dolazi do blagog rasta stope nezaposlenosti, što će makar delimično skloniti pritisak sa rasta zarada u privatnom sektoru. Pozitivan doprinos vidimo u ambicioznom povećanju zarada u javnom sektoru koji je najavljen.
U Srbiji, Severnoj Makedoniji i BiH postoji veći prostor za rast zarada, što će biti podržano pozitivnim stopama inflacije, rastom minimalaca, relativno niskom bazom i nedostatkom radne snage, koji je u određenim segmentima sve više izražen.
