Pad cena mleka u Evropi stiže u nezgodnom trenutku za domaće stočarstvo

Višak ponude i nastavak rasta produktivnosti evropskih farmi obaraju otkupne cene mleka, što dodatno otežava položaj proizvođača u Srbiji. Domaće tržište se već godinama suočava sa padom stočnog fonda, velikim brojem malih proizvođača i neravnomernom raspodelom zarade duž lanca snabdevanja.

Prosečna otkupna cena u Evropskoj uniji (EU) trenutno iznosi oko 42 centa po kilogramu, što je približno vrednosti od pre pet godina. U odnosu na isti period prošle godine cena je niža za oko 20 odsto, što opterećuje proizvođače kojima je sve teže da održe profitabilnost, kaže Mihael Blažeković, glavni analitičar Bloomberg Adrije. "Cena kravljeg mleka ponovo se nalazi pod pritiskom zbog rasta ponude i kontinuiranog povećanja produktivnosti na farmama."

Veća produktivnost, podstaknuta modernim tehnologijama, genetikom i preciznijom ishranom, podrazumeva da proizvodnja kravljeg mleka nastavlja da raste uprkos smanjenju broja krava muzara. "Dok je pre dvadesetak godina prosečna krava proizvodila oko 5.500 litara mleka godišnje, danas ta količina premašuje 8.000 litara", napominje Blažeković.

S obzirom na pomenuti nastavak rasta produktivnosti i stabilnu ponudu, analitički tim Bloomberg Adrije očekuje da će pritisak na otkupne cene ostati i u narednom periodu.

"Najveći proizvođači mleka u EU i dalje su Nemačka i Francuska, koje takođe beleže kontinuirani rast proizvodnje po kravi", podseća Blažeković.

 

A srpski proizvođači, nezadovoljni načinom na koji je regulisana trgovina mlekom između Srbije i EU, ranije ove godine već su protestovali, uz zahtev da se obustavi uvoz mleka i drugih poljoprivrednih proizvoda, ali i otkupe viškovi u robne rezerve. Država je tada delimično uslišila zahteve kroz uvođenje prelevmana (zaštitna carina) na sireve i mleko u prahu, nakon konsultacija Ministarstva poljoprivrede sa predstavnicima Evropske komisije (EK).

Kao kandidat za članstvo u EU i potpisnica Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Srbija se obavezala da će uskladiti poljoprivrednu politiku sa politikom evropske zajednice, što između ostalog znači i otvaranje tržišta za proizvode iz EU.

Srpsko tržište mleka opterećeno strukturnim problemima 

Niske otkupne cene, neuređen kontinuitet otkupa i velika razlika između iznosa koji dobijaju proizvođači i cena u trgovinama ponovo su otvorili pitanje dugoročne održivosti proizvodnje mleka u Srbiji. Ukoliko država ne pronađe sistemsko rešenje, posledica bi moglo da bude zatvaranje malih farmi i dalje urušavanje domaćeg stočarstva, upozorava Žarko Galetin, agroekonomski analitičar.

"Potrebna su sistemska rešenja i sve institucije moraju da učestvuju. Država Srbija, kao i EU, ima načine da zaštiti proizvođače i potrošače", kaže on i podseća da EU raspolaže mehanizmima kojima može da zaštiti referentnu cenu kada proizvodnja mleka prestane da bude isplativa, dok je Srbija ipak ograničena finansijskim mogućnostima, jer nema agrarni budžet koji bi mogao da se poredi sa evropskim. "Cilj bi trebalo da bude da se intervencijama države reši problem, ali i da se uredi kontinuitet otkupa, koji je takođe neuređen."

Kako smatra, posebno su ugroženi mali proizvođači, koji čine najveći deo domaće proizvodnje mleka. "Ako za proizvođače ne postoje zaštitne mere, koje regulišu otkup, to će voditi zatvaranju malih farmi. To bi imalo ozbiljne posledice i dovelo do dodatnog urušavanja već devastiranog stočarstva u Srbiji."

Na neravnotežu je prethodno ukazao i Republički zavod za statistiku u analizi objavljenoj prošle godine. Prema njihovoj oceni, srpsko tržište mleka karakteriše veliki broj malih proizvođača, kao i mali broj velikih otkupljivača. Proizvođači su zato suočeni s nepovoljnim uslovima otkupa. U analizi se navodi i da trgovci prilagođavaju prodajnu politiku kako bi očuvali profit, dok prelivanje cena na kraju plaćaju potrošači. RZS je zbog toga pozvao donosioce odluka da ispitaju vertikalni prenos cena i utvrde da li su narušeni fer tržišni odnosi.

Prosečna marža na dugotrajno mleko iznosila je 12,8 odsto, na sveže mleko 14,5 odsto, na jogurt 17,5 odsto, a na kiselo mleko 25,4 odsto. Marža na pavlaku bila je 16,6 odsto, dok je na maslac dostizala 33,6 odsto. Kod pojedinih trgovaca marža na maslac bila je veća i od 70 odsto.

Istovremeno, poljoprivrednici litar sirovog mleka prodaju za 30 do 50 dinara, dok pakovanje maslaca u trgovinama može da košta do 330,52 dinara. Takva razlika pokazuje da primarni proizvođači nisu oni koji u lancu snabdevanja ostvaruju najveću zaradu.

Prema podacima Privredne komore Srbije, tokom 2025. godine uvoz mleka i mlečnih proizvoda vredeo je 143,8 miliona evra, dok je izvoz iznosio 100,5 miliona evra.

Godinu ranije uvezeno je 64.000 tona u vrednosti od 162,8 miliona evra, a izvezeno je oko 55.000 tona, vrednih 97,7 miliona evra. Srbija je 2024. proizvela ukupno 1,31 milijardu litara sirovog mleka, od čega je oko 800 miliona litara završilo u preradnim kapacitetima.

Smanjenje stočnog fonda ostaje jedan od najvećih strukturnih problema. Pre četiri godine Srbija se već suočila sa nestašicama, zbog kojih su trgovinski lanci uvozili dugotrajno mleko iz Češke i Poljske.

Nova Strategija razvoja poljoprivrede do 2034. godine trebalo bi da podstakne gazdinstva koja povezuju ratarstvo i stočarstvo, kao i uspostavljanje proizvođačkih lanaca sa manje posrednika. Galetin ocenjuje da bi takav model mogao da ublaži deo problema, ali upozorava da je proizvođačima pomoć potrebna mnogo ranije.