NIS podneo novi zahtev za odlaganje sankcija

Naftna industrija Srbije (NIS) saopštila je da je podnela Ministarstvu finansija Sjedinjenih Američkih Država novi zahtev za izdavanje posebne licence kojom se odlaže puna primena sankcija i omogućava nastavak operativnog rada kompanije i posle 29. jula, odnosno nakon isteka roka, predviđenog prethodnom licencom, izdatom 26. juna. 

Do sada su kompaniji u četiri navrata izdate specijalne licence Kancelarije za kontrolu stranih sredstava (Office of Foreign Assets Control – OFAC) pri Ministarstvu finansija SAD, kojima je odložena puna primena sankcija. Kompanija NIS uputila je 14. marta Ministarstvu finansija SAD i zahtev za uklanjanje sa SDN liste (Specially Designated Nationals) "što predstavlja kompleksan proces", navodi se u saopštenju.

 

 

Sankcije ovoj kompanije poslednji put su odložene 27. juna na rok od 30 dana, i one su dosad bile pomerane četiri puta. Kada je reč o četvrtoj odluci o poremanju roka, ona je među poznavacioma prilika bila očekivana i stručnjaci su ukazivali na to da se SAD trenutno suočavaju sa dosta većim problemima na svetskom planu (prvenstveno sa sukobima na Bliskom istoku), te da im naftna kompanija u Srbiji verovatno nije baš na listi prioriteta.

Sankcije odlagane četiri puta

Kako je tada rekao profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić, odlaganje sankcija nema ograničenja - to je otprilike "držanje neke države na kratkoj uzici". "SAD mogu da zahtevaju od Srbije nešto, bilo malih, bilo većih razmera, a naša država će vagati šta je važnije. Ali jedna stvar je jasna: svakako nam je u interesu da te sankcije budu odložene, jer bismo bili u velikom problemu", ocenio je Savić. 

Bloomberg Adria ranije je detaljno analizirala ko bi sve mogao biti na udaru ako stupe na snagu sankcije NIS-u, kao i kako bi tu situaciju dočekao bankarski sektor. Takođe, trgovanje akcijama NIS-a na Beogradskoj berzi obustavljeno je 14. januara i do danas nije nastavljeno. Smatra se da do toga u bliskoj budućnosti neće ni doći, sve dok se situacija u vezi sa ovom kompanijom u potpunosti ne reši.

NIS, jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte, kao i proizvodnjom prirodnog gasa, stavljen je na listu sankcija zbog udela u vlasništvu ruske kompanije Gasprom Neft, u cilju sprečavanja Rusije da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini.

NIS

 

Gazprom Neft je od kupovine 2009. godine bio vlasnik 56 odsto akcija NIS-a, ali kada su mu uvedene sankcije Evropske unije zbog rata u Ukrajini, u maju 2022, Gazprom je kupio 10 miliona akcija NIS-a i stekao udeo od oko šest odsto, tako da su se evropske sankcije zaobišle jer su se odnosile na naftne kompanije koje imaju više od 50 odsto udela.

Tako je Gazprom Neft ostao vlasnik 50 odsto akcija, a Gazprom, protiv koga nisu uvedene sankcije EU, stekao je 6,15 odsto. Nepunih 30 odsto deonica nalazi se u vlasništvu države Srbije, dok je ostatak kapitala u rukama manjih investitora i malih akcionara, građana i zaposlenih.

Međutim, samo dan pre nego što su sankcije odložene, 26. februara, NIS je bez detaljnih objašnjenja saopštio da su kompanije Gazprom Neft i Gazprom, obe sa sedištem u Rusiji i vlasničkim udelima u NIS-u, odlučile da promene odnos tih udela. Gazprom Neft dosad je držao 50 odsto vlasništva u NIS-u (81.530.200 akcija), dok je prema novom dogovoru taj udeo spušten na približno 44,85 odsto (73.132.589 akcija). Sa prebacivanjem ovih 5,15 odsto Gazpromu, potonji je stekao 11,3 odsto udela (18.433.298 akcija) u vlasništvu NIS-a. Podsetimo, Gazprom je doskora imao 6,15 odsto akcija (preciznije, njih 10.035.687).

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar