Država u igri - privremeno preuzimanje ruskih akcija NIS-a kao jedno od rešenja

Dok se nastavlja odbrojavanje do primene američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS), kao jedno od možda najizvesnijih rešenja po tom pitanju trenutno se vidi model u kojem država Srbija privremeno preuzima ruski vlasnički udeo u preduzeću i vraća ga ruskoj strani kad se stvore za to odgovarajući uslovi. Posle devet meseci i sedam odlaganja mera američke administracije, put ka održanju stabilnosti i kontinuiteta u strateški važnoj kompaniji i dalje ostaje maglovit.

Prema poslednjim zvaničnim najavama, stupanje na snagu sankcija odloženo je do 9. oktobra, a NIS je u ponedeljak saopštio da je podneo novi zahtev Ministarstvu finansija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) za odlaganje pune primene mera i za nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti. "NIS je, takođe, podneo i dopunu zahteva za uklanjanje sa SDN (Specially Designated Nationals) liste. Reč je o dugotrajnom i kompleksnom procesu, a inicijalni zahtev je poslat 14. marta ove godine", naveli su u NIS-u, bez detalja o tome šta pomenuta dopuna podrazumeva.

Pri tome, državni vrh nije pokazao mnogo optimizma po pitanju dodatnog vremena za pregovaranje. "Za sedam dana ćemo imati suštinski isto pitanje bez odgovora", rekao je za vikend predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Drugim rečima, javnosti još nije poznato šta će biti sa NIS-om posle 9. oktobra, ako ne dođe do skidanja njegovog imena sa liste sankcionisanih.

Na ovu listu naftna kompanija je uvrštena na osnovu dva povezana programa američke administracije: jedan je klasifikovan pod imenom RUSSIA-EO14024 (odnosi se na sankcionisanje entiteta koji deluju u energetskom sektoru Ruske Federacije i fokusiran je na sve aktivnosti u energetici), a drugi pod imenom UKRAINE-EO13662 (starija direktiva koja nalaže sankcionisanje ruskih entiteta povezanih sa akcijama države u Ukrajini, a kojoj je težište na zabrani pružanja finansijskih instrumenata (novi dug, kapital) ruskim firmama). Međutim, načelni propisi u konkurentom slučaju NIS-a dosad su više otvarali pitanja nego što su pružali jasne odgovore.

Bloomberg

Broker i ekonomski konsultant Branislav Jorgić podseća da je tražen izlazak Rusa iz vlasništva, ali u dokumentima nije eksplicitno ni navedeno da li je reč o potpunom ili delimičnom izlasku iz vlasničke strukture.

"Bivši američki ambasador u Srbiji Christopher Hill ranije je izjavio da SAD podrazumevaju da Rusi u potpunosti izađu iz vlasništva NIS-a", podseća sagovornik BBA, osvrćući se na nedoumice koje je objavljivanje sankcija u početku stvorilo. "SAD smatra da NIS ovde na neki način ima monopol, da ostvaruje profite, da potom taj novac iznosi iz Srbije i njime finansira rat u Ukrajini. Uz to, lajtmotiv američke strane bio je i da NIS ne ulaže ništa u Srbiji, to jest da Srbija nema nikakve koristi od njega."

Veličina NIS-a

Realnost je, ipak, potpuno drugačija, napominje on. "NIS je bio visokoprofitabilna firma i imao je politiku da 75 odsto od ostvarenog profita ulaže u razvoj same kompanije, a 25 odsto su delili svim akcionarima. Država je dobijala dividende, donacije, a od NIS-a je stizalo i od 10 do11 odsto prihoda za republički budžet, kroz porez na dodatu vrednost."

Od 16,1 milijardu evra, koliko se u budžet Srbije slilo 2023, NIS je uplatio 2,1 milijardu (13 odsto). Prošle godine takođe je uplatio preko dve milijarde evra u državnu kasu koja je ukupno prihodovala oko 18,3 milijarde evra (11,4 odsto ukupnih prihoda). Takođe, kompanija već više godina zauzima jedno od prva tri mesta na listi najvećih preduzeća u zemlji.

NIS je, inače, jedina firma na domaćem tržištu koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte i proizvodnjom prirodnog gasa. Kao glavni igrač u sektoru nafte i gasa, upravlja jedinom rafinerijom u zemlji, u Pančevu, koja snabdeva oko 80 odsto srpskog veleprodajnog tržišta. 

Uz to, upravljaju mrežom sa više od 400 benzinskih stanica i zapošljavaju preko 13.000 ljudi.

"NIS je praktično, po značaju, druga firma u Srbiji, posle Elektroprivrede Srbije", zaključuje Jorgić.

 

 

U čije ruke ide sporni vlasnički udeo

Sagovornik Bloomberg Adrije navodi da bi za rešavanje situacije sa sankcijama mogla da posluži institucija "buyback".

"Ona podrazumeva da država otkupi sporni udeo u kompaniji i da se napravi dogovor da ruski partner stekne pravo da ponovo otkupi akcije, kad se stvore međunarodne okolnosti za to. Ovo bi bilo relativno fer za rusku stranu, a nama bi pomoglo da sačuvamo NIS kao kompaniju", ocenjuje Jorgić.

 

Takođe, država bi mogla da posegne za prinudnim otkupom, što je model koji važeći zakonski propisi omogućavaju za većinske vlasnike akcionarskih društava. "Kada većinski vlasnik dođe do procenta od 90 odsto, može bez saglasnosti ostalih akcionara da izvrši otkup od tih akcionara i da im isplati novac po određenoj ceni, koja se formuliše u skladu sa zakonom. Država Srbija nema tih 90 odsto u NIS-u, pa bi morali da donesu posebnu odluku ili zakon kojim bi sami sebi omogućili prinudni otkup i trenutnim sa manjinskim vlasništvom."

Knjigovodstvena vrednost NIS-a trenutno je oko 3,3 milijarde evra, dodaje Jorgić, pa bi taj broj verovatno bio polazna tačka u računici potencijalnog iznosa isplate države ruskoj strani.

Ovo se, dakle, značajno razlikuje od klasične nacionalizacije preduzeća, koja se vrši bez naknade. "Nacionalizacijom vi praktično uzmete akcije, a drugoj strani ne platite ništa."

Međutim, koliki je manevarski prostor srpske vlasti u geopolitičkim borbama velikih sila, naročito ako se ima u vidu novi gasni aranžman, koji Srbija i Rusija treba uskoro da potpišu? 

Bloomberg

"Znate kako - mi vodimo računa o Amerikancima, vodimo računa o Rusima, a mislim da malo treba da vodimo računa i o nama. Mislim da bi bilo dobro da Srbija preseče tu stvar, vodeći prvenstveno o svojim interesima. Ako bi se desilo da zbog toga bude problema za isporuke gasa za Srbiju, onda to može biti loša poruka drugim ruskim partnerima, koji takođe preuzimaju gas. Oni bi mogli da kažu 'pa čekajte, ovo može i nama jednog dana da se desi', što će ih verovatno navesti da pojačaju diverzifikaciju", pojašnjava ekonomski analitičar.

Podsetimo, nedavno se dogodila nova promena u vlasničkoj strukturi NIS-a, koja je otvorila eventualnu mogućnost da ruski udeo koji je odnedavno pod upravom Gazpromove firme Intelligence bude prodat trećoj strani. Reč je 11,3 odsto akcija u NIS-u, čija bi eventualna prodaja državi ili nekom trećem možda bila dovoljna, ako je konačni cilj da Rusi ne budu većinski vlasnik u NIS-u. Ali ostaje otvoreno pitanje da li će SAD insistirati na potpunom isključivanju firmi iz Gazpromove grupacije iz priče ili će se zadovoljiti time da samo postanu manjinski partner. 

"Meni prodaja trećoj strani jedino ima smisla, jer je Intelligence deo Gazpromove grupacije. Već se pominjao Mol u tom kontekstu, kao jedan jak igrač u Mađarskoj, pominjali su se i neki ljudi koji su povezani sa Janafom, ali geopolitički bi i neka kineska firma mogla da bude smislen izbor. To je veliko pitanje sada, jer Rusi ne žele da prodaju i izgube većinski udeo", rekao je u ranijoj izjavi za Bloomberg Adriju programski koordinator fondacije BFPE Damir Dizdarević.

Prema navodima iz podnesaka Beogradskoj berzi, akcionarsko društvo Intelligence preuzelo je 11,3 odsto akcija u NIS-u, to jest udeo koji je držao matični koncern Gazprom. Time je lista najveća tri akcionara srpske naftne kompanije izmenjena, pa nju trenutno čine: PJSC Gazprom Neft (Gazpromova ćerka firma, koja je pod direktnim sankcijama Amerike i drugih zapadnih zemalja i koja je i dosad bila najveći vlasnik NIS-a, sa 44,85 odsto), Republika Srbija (čiji se udeo takođe nije sada menjao i iznosi 29,87 odsto) i pomenuti JSC Intelligence (sa 11,3 odsto).

"Ja stvarno ne znam šta su Rusi s tim mislili. Po strukturi prepakivanja i imajući u vidu da se Intelligence bavi finansijskom imovinom Gazproma, ima osnova da se razmišlja u smeru prodaje tih 11 odsto nekome, ali pitanje je kome. Ne vidim zašto bi to prodavali drugim stranim kompanijama, ako mogu da prodaju državi Srbiji, od Mola će to u perspektivi dosta teže povratiti", kaže Jorgić.

NIS saopštio da ima zalihe sirove nafte

Prošle nedelje, iz naftne kompanije su naveli da je su obezbedili "dovoljno zaliha sirove nafte za preradu, kao i dovoljne količine naftnih derivata za snabdevanje tržišta u ovom trenutku". "Benzinske stanice kompanije su uredno snabdevene svim vrstama naftnih derivata i spremne da zadovolje potrebe potrošača", dodali su.

Kako je tada u izjavi za RTS rekao stručnjak za energetiku Željko Marković, "zalihe koje je Srbija pripremila za scenario u kojem bi sankcije stupile na snagu bile bi dovoljne za otprilike dva do tri meseca".

NIS

Najznačajniji rizici u kontekstu potencijalnog stupanja sankcija na snagu upravo i uključuju mogućnost ograničenja snabdevanja sirovom naftom, kao i pad obima prodaje usled prestanka saradnje sa maloprodajnim lancima, te izazove u vezi sa održavanjem likvidnosti usled otežane saradnje sa bankarskim sektorom, napomenuo je analitički tim Bloomberg Adrije ranije ove godine. Pojedini navodi već su ukazivali na to da NIS otežano nabavlja naftu i gubi kupce.

Firma je, prema navodima iz julskog izveštaja, na kraju prvog polugodišta poslovala sa gubitkom od 3,6 milijardi dinara (30 miliona evra), između ostalog, zbog sankcija SAD, ali i pada cene nafte na svetskom tržištu.

U međuvremenu, prekid trgovanja akcijama te firme na Beogradskoj berzi ostaje na snazi do daljeg i male su šanse za skoriji povratak preduzeća na berzu. Naime, zbog očekivanog uticaja sankcija na cenu deonica i uslove trgovanja, izvršni direktor domaće berze Lazo Ostojić je 14. januara uveo dvonedeljni prekid trgovanja. Mera je potom produžena do, kako je rečeno u zvaničnom saopštenju, "prestanka razloga za privremenu obustavu trgovanja".

(Ažurirano podacima o Petrohemiji i Air Serbia)