Sankcije NIS-u odložene za još osam dana

Sjedinjene Američke Države pomerile su početak primena sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) za još osam dana, odnosno do 8. ili 9. oktobra, ova odluka je usledila posle pregovora koje je vodio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, preneo je RTS.

Prema poslednjem odlaganju sankcije NIS-u trebalo je da stupe na snagu u sredu 1. oktobra, sada je kompanija dobila novi rok od osam dana. Ovo je sedmi put da SAD odlaže sankcije ovoj kompaniji.

Vučić je u Njujorku, gde je učestvovao na zasedanju Generalne skupštine UN, izjavio u petak da je primio na desetine predloga raznih ljudi, advokata za rešenje problema sankcija NIS-u i dodao da ih je, kao i mnoga druga, već razmatrao.

"Nikada nisam želeo da nacionalizujemo nečiju imovinu. Ja se grozim njihovog otimanja ruske imovine, zamrzavanja, pa onda podele imovine nekom drugom. Ne mogu to da progutam da mi otimamo nečiju imovinu", istakao je Vučić.

Predsednik Srbije je dodao da bi se možda pojavio neko ko bi rekao da država nema pravo na to vladinim sporazumom i naglasio da ipak ima pravo jer je to vezano za gas i naftna postrojenja. Vučić je naglasio da je važno da se razgovara sa ljudima iz NIS-a da ne bi bilo otpuštanja radnika.

On je novinarima rekao da se pojavljuju razni predlozi da NIS kupe Mađari, Emirati...Nije problem ko će da kupi, rekao je on, već Rusi ne žele da prodaju svoj deo.

Država bi mogla da preuzme upravljanje kompanijom

Pošto Rusi ne žele da prodaju svoj deo, a država ne želi da nacionalizuje kompaniju, jer sebi zatvara vrata u Rusiji za nabavku ruskog gasa jedno od rešenja bilo bi da država preuzme upravljanje kompanijom. 

NIS je jedina kompanija u Srbiji koja proizvodi naftu i gas, a snabdeva oko 80 odsto srpskog tržišta. Uvođenje sankcija moglo bi da dovede do obustave domaće proizvodnje i promene u načinu uvoza energenata. Gaspromneft ostvaruje profit u toj kopaniji i potpasao je pod sankcije SAD, koje žele da preseku sve poslovne aktivnosti te kompanije van Rusije. NIS se ne snabdeva isključivo ruskom naftom, to nikada nije ni bilo. Srbija mora da sačuva snabdevanje naftom i omogući da rafinerija radi. 

Tomislav Mićović, generalni sekretara Udruženja naftnih kompanija Srbije, izjavio je ranije za Bloomberg Adriju da bi država mogla da preuzme upravljanje kompanijom ali ne i vlasništvo. 

"Država ne može da angažuje 1.000 brodova i da obezbedi snadevanje sa strane, to je logistički nemoguće sprovesti u našim uslovima. Jedino što bi moglo da omogući nastavak prerade nafte u rafinieriji Pančevo je da država preuzme upravljanje kompanijom. Ne verujem da će ikada preuzimati i vlasinštvo. To može da se uradi i to su Nemci uradili 2022. godine sa svoje dve rafinerije. Ali velika razlika je u tome što je Nemačka imala svoj kapital u Rusiji koji su oni malo zamenili. Uglavnom, u prvom koraku Nemačka je preuzela upravljanje ne preuzimajući vlasništvo i onda je u narednim koracima rešavala pitanje vlasništva" To je neizbežan scenario ako Amerika bude insistirala na tome da Gaspromneft ne može da prihoduje u inostranstvu, a Rusija ne želi da proda svoj udeo. 

 

 

On je tada naveo da bi primena sankcija bila šok za tržište.

"Ukoliko do toga dođe, NIS ne bi imao mogućnost da uvozi sirovu naftu i ne bi mogao da na duže održi preradu u rafineriji Pančevo, koja bi moglo da traje mesec-dva, koliko ima zaliha sirove nafte. To bi bila najveća posledica za tržište, jer gubitak ne bi mogao da se nadoknadi nikakvim uvozom derivata nafte, naročito ne dugoročno. Ništa ne može da zameni tako velike kapacitete jer NIS snabdeva 80 odsto tržišta", navodi Mićović.

On objasnio i da Srbija nema pre svega logističke kapacitete kako da nadoknadi gubitak nafte.

"Pre svega možemo se najviše osloniti na transport baržama Dunavom, ali Dunav je potpuno nepouzdana reka. Takođe, ni železnica i drumski transport ni blizu ne mogu da nadoknade preradu u rafineriji", kazao je on.

NIS

NIS se ne snabdeva isključivo ruskom naftom, to nikada nije ni radio. Već duže vreme NIS uvozi sirovu naftu iz Kazahstana, Iraka, Libije, Nigerije...  

 

 

 

Istog dana, stigla je i pretnja sankcijama - kompanija Gazpromneft, koja je u tom trenutku bila vlasnik 50 odsto akcija NIS-a, dobila je rok od 45 dana da izađe iz vlasništva NIS-a. Gazpromneft je od tada postepeno smanjivao udeo svoj udeo u NIS-u, ali je i dalje najveći akcionar. U poslednjim promenama vlasničke strukture sredinom septembra, Gazpromovo akcionarsko društvo Intelligence je krajem septembra preuzelo 11,3 odsto akcija u NIS-u, o čemu je Bloomberg Adria već pisala. 

Međutim, u ovom trenutku Gazpromneft ostaje najveći akcionar NIS-a. U javno dostupnim dokumentima nije precizirano zbog čega je došlo do transakcije, kojom je Intelligence (koji, inače, ranije nije posedovao akcije u NIS-u) prešao prag značajnog učešća u preduzeću.

Po trećem scenariju, koji preti ukoliko Vašington uvede sankcije direktno protiv NIS-a, a ne samo jednog od njegovih sadašnjih ili od nedavno bivših akcionara, usledio bi finansijski kolaps kompanije.

 

"

NIS

 

Najavljene sankcije već utiču na poslovanje kompanije. NIS je u prvom polugodištu 2025. poslovao sa gubitkom od 3,6 milijardi dinara (30,6 miliona evra). "Pored sankcija, na ostvarenja NIS-a uticali su i pad cena nafte na svetskom tržištu za 15 odsto u poređenju sa prvim polugodištem 2024. godine, efekat skupih zaliha nafte i naftnih derivata, kao i negativan finansijski rezultat HIP Petrohemije", saopšteno je iz NIS-a. Ukupan obim prometa naftnih derivata iznosio je 1,524 miliona tona - osam odsto manje u odnosu na prvo polugodište 2024. godine. 

Podsetimo, sankcije su prvobitno najavljene sredinom decembra, a potvrđene mesec kasnije, kada je precizirano da SAD traže potpuno ukidanje ruskog vlasništva u NIS-u. One su objavljene u sklopu širih mera protiv ruskog energetskog sektora.

(Ažurirano kroz tekst.)

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar