Vučić o NIS-u: Verujem da su razgovori sa Arapima ozbiljni

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u četvrtak da veruje da su razgovori ruske strane sa arapskom i drugim kompanijama oko Naftne industrije Srbije (NIS) ozbiljni i da se sprovode u dobroj veri, nakon što su se pojavile nezvanične informacije da je državna energetska kompanija Ujedinjenih Arapskih Emirata ADNOC (engl. Abu Dhabi National Oil Company) vodeći kandidat za kupovinu ruskog kontrolnog udela u NIS-u. 

Vučić je rekao da se nada da će sve biti u redu kada je reč o NIS-u i da će Rusi razumeti da Srbija ne može da živi bez tog preduzeća i da joj je potrebna rafinerija. "Da nećemo da živimo u uslovima sankcija doveka. Mi osam-devet meseci imamo najave sankcija. Više nego korektno smo se držali, ako oni ne vide - ne znam šta je smisao, da idu u stečaj, šta? Da sve propadne", rekao je Vučić za TV Prva.

Kako je Bloomberg Adria prenela, emiratska firma glavni je pretendent za sticanje vlasništva u srpskoj naftnoj kompaniji, rekle su četiri osobe upoznate sa predloženim dogovorom za Financial Times (FT). Istovremeno, dve osobe su kazale da srpsko preduzeće i dalje pregovara sa drugim potencijalnim ponuđačima, uključujući mađarsku nacionalnu naftnu grupaciju Mol. Vrednost dogovora nije poznata, mada list napominje da NIS u svom poslednjem izveštaju za 2024. navodi imovinu od 4,7 milijardi dolara, od čega otprilike 2,6 milijardi dolara odgovara udelu ruskih vlasnika.

Vučić je u četvrtak napomenuo da će, ukoliko ruski partneri ne reše pitanje NIS-a do 15. januara, država preuzeti stvari u svoje ruke. Ponovio je da "Srbija neće ukrasti ništa", već da će, ako bude na to primorana, platiti "veoma visoku cenu, čak i nerealno visoku cenu" za preduzeće. "Ne mogu da govorim o tome, ali svakako je veoma, veoma visoka cena. Ali obezbedili smo novac, čak i za to, i pripremili se za svaku vrstu scenarija."

Govoreći o situaciji sa derivatima, Vučić je rekao da imamo timove koji rade na tome i da uvozimo derivate, a da uskoro ističu operativne rezerve NIS-a, posebno što se tiče dizela.

''I tada nastaju naši problemi, ali nije pitanje samo operativnih rezervi NIS-a, gde mi možemo da intervenišemo, ali dovodimo u pitanje državu Srbiju, jer može da bude sankcionisana ukoliko sekundarne sankcije od strane američkog OFAC-a stupe na scenu. Pod rizikom smo velikim, videćemo, pratićemo'', kazao je predsednik.

Na pitanje da li je očekivao ovako ponašanje Rusa kada je u pitanju NIS, predsednik države je rekao da treba razumeti Ruse za koje, kako kaže, NIS nije pitanje novca, već od ogromnog političkog značaja. "Ja to razumem. I nelagoda je velika, nisu ukrali ništa nikome, naša je dobrovoljna odluka 2008. godine bila da im to prodamo po toj i toj ceni. Oni hoće da ostanu, misle da je to važno sredstvo uticaja u regionu, ne samo u Srbiji, i to je sve logično."

O NIS-u se u toku dana oglasio i ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, izjavivši da se u međuvladinom sporazumu između Srbije i Rusije govori da ne može da dođe ni do kakve nacionalizacije te firme bez obostrane saglasnosti. Dodao je da je rešenje možda u tome da se nađe način kako da NIS dalje radi, bez obzira na mogućnosti koje imaju SAD da bi se to preduzeće kaznilo.

"Ne znam, time se bavi ministar energetike i odgovarajući ekonomski operateri, kao i kompanije u vama komšijskim zemljama koje su sarađivale sa NIS-om. Ali ne gajim nikakve sumnje da pravednost treba uvek da bude kriterijum. U suprotnom stvaramo precedente za mnoge druge zemlje, a to nikome nije potrebno", rekao je Lavrov na okruglom stolu za ambasadore u Moskvi, prenosi Sputnjik.

Slično tome, i stručnjak za energetiku Ivan Brodić ocenjuje da je situacija oko NIS-a deo političkih odluka. "Srbija je imala vremena da se prilagodi. Naznake da će do ovoga doći postojale su već prilikom aneksije Krima 2014. godine, a sigurno se znalo da će do toga doći nakon agresije na Ukrajinu početkom 2022. godine. Tako da vremena je bilo, nisu se prilagodili na tu situaciju i sada imamo veliku nesigurnost. U takvu zemlju gde je strateški igrač pod sankcijama malo ko želi da nastavi dalje da investira", rekao je Brodić, gostujući na Bloomberg Adria TV u Zagrebu.

Regionalni direktor za Zapadni Balkan u EBRD-ju Matteo Colangeli naglasio je da se događaji po pitanju sankcija odvijaju veoma brzo i da će uticaj mera američke administracije na rast srpskog BDP-a, na fiskalne prihode i na zaposlenost biti značajan, naročito ako rafinerija u Pančevu bude zaustavljena na duže.

Obustava rada rafinerije za njega je "ključni faktor" i "situacija koju treba hitno rešavati", jer, što je duža obustava - to će uticaj na BDP Srbije biti veći. "U ovakvim okolnostima, kada postoji mnogo varijabli koje Srbija ne može da kontroliše, na primer, ne može da utiče na dešavanja između velikih trgovinskih blokova u svetu, niti na odluke drugih država u vezi sa sankcijama, ali postoje stvari koje Srbija ipak može da učini u okviru svojih mogućnosti. Prva među njima jeste pokušaj da se reši pitanje NIS-a."

Podsećanja radi, privredni rast Srbije se gotovo prepolovio na dva odsto u prvih devet meseci u odnosu na prošlu godinu, a NIS-ova rafinerija važi za jedan od entiteta koji daju najveći doprinos republičkom budžetu.

Još se čeka na ugovor za gas

Predsednik Vučić izjavio je u četvrtak i da će država uskoro krenuti u nabavku gasa od drugih strana s obzirom na to da još nismo potpisali ugovor sa Rusima, mada su stručnjaci skeptični po pitanju mogućnosti države na tom polju, tvrdeći da Srbija ne može da pokrije potrebe bez ruskog gasa.

Vučić je istakao da će zemlja imati dovoljne količine gasa. "Mi garantujemo energetsku bezbednost jer bez energije nemate ništa, ništa ne postoji. Zatvoriće vam se bolnice, zatvoriće vam se klinički centri. Nama celo zdravstvo ide na dizel."

Prema njegovim rečima, mnogo toga treba da se izgradi u narednom periodu.

"Treba da gradimo interkonektor prema Severnoj Makedoniji. Što se gasa tiče, treba da gradimo ono što sam nazvao produktovod. Dakle, osim gasnog interkonektora prema Rumuniji, treba da gradimo i naftovod prema Rumuniji", rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je istakao da ga dugoročno brine struja, navodeći da država treba da se okrene nuklearnim kapacitetima. "Potrebna nam je jedna nuklearka ili dve tzv. male nuklearke. Ako to ne budemo imali, imaćemo strašne probleme zbog upotrebe veštačke inteligencije i električnih automobila u budućnosti. Moramo da gledamo u budućnost, da predviđamo u budućnosti i da se pripremamo za to", kazao je i dodao da je za izgradnju nuklearnog postrojenja potrebno 10 godina.

(Dopunjeno izjavama ministra Lavrova u osmom i devetom pasusu.)