Budućnost NIS-a, ovo su tri scenarija

Posle sedam meseci spekulacija o sudbini Naftne industrije Srbije (NIS), kompanije u većinskom ruskom vlasništvu nad kojom se nadvija senka sankcija, srpski zvaničnici su prvi put saopštili da imaju nameru da otkupe akcije od većinskog vlasnika, ruskog naftnog giganta Gazproma i njegove ćerke firme Gazpromnefta. "Srbija ima nameru da kupi NIS, ali ruska strana trenutno nije voljna da je proda", izjavio je 3. avgusta Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa, za agenciju Tanjug. 

 

 

Bajatovićeva izjava došla je na kraju nedelje u kojoj je Ministarstvo finansija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) po peti put odložilo sankcije NIS-u, a kompanija saopštila da je u prvom polugodištu poslovala sa gubitkom od 3,6 milijardi dinara (30,6 miliona evra) i odlučila da proda mrežu benzinskih stanica NIS Petrol Bugarska "usled kontinuiranih teškoća u poslovanju".

Ruski državni mediji su prošle nedelje najavili moguće povlačenje podružnice NIS-a sa rumunskog tržišta, a čini se da se ruski naftni gigant bori sa finansijskim izazovima i kod kuće. Na sastanku skupštine akcionara 27. juna, Gazprom je odlučio da neće isplaćivati dividende za 2024. godinu. Kompanija je u Rusiji samo tokom 2024. godine prodala imovinu vrednu 216,2 miliona evra, navodi se u finansijskom izveštaju za prošlu godinu.

Iz Gazproma, NIS-a i Srbijagasa nisu odmah odgovorili na upit Bloomberg Adrije.

"Sa stanovišta Gazproma, prihodi od NIS-a su statistička greška, ali ruska strana nije zainteresovana za prodaju poslova u Srbiji iz političkih razloga, pošto ih Evropska unija postepeno istiskuje sa sopstvenog tržišta", kaže za Bloomberg Adriju Goran Radosavljević, direktor Instituta FEFA i profesor na FEFA fakultetu.

Evropska komisija je u junu predložila plan po kojem bi se EU do 2027. potpuno odrekla ruskog gasa i nafte, koji države članice tek treba da usvoje, a nezadovoljstvo su izrazile Slovačka i Mađarska, koje se smatraju ruskim saveznicima u EU. Međutim, Gazprom je nedavno uložio u proširenje podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor na severu Srbije, čije bi viškove u budućnosti mogao da prodaje Budimpešti i Bratislavi, o čemu je Bloomberg Adria već pisala.

NIS poseduje dve rafinerije, u Novom Sadu i Pančevu, koja ima godišnji kapacitet od 4,8 miliona tona i zadovoljava većinu potreba Srbije, a uvođenje sankcija moglo bi da ugrozi snabdevanje ključnom sirovinom. 

Tri moguća scenarija za NIS

Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija i britanska Kancelarija za primenu finansijskih sankcija (OFSI) su 10. januara uvele sankcije protiv dve velike ruske nafte kompanije – Surgutneftgasa i Gazpromnefta. Istog dana, kompanija Gazpromneft, koja je u tom trenutku bila vlasnik 50 odsto akcija NIS-a, dobila je rok od 45 dana da izađe iz vlasništva NIS-a, koji snabdeva oko 80 odsto srpskog tržišta. Gazpromneft je ćerka firma Gazproma, koji je vlasnik 95 odsto ove kompanije. Gazprom nije pod sankcijama OFAC-a i OFSI-ja.

Početkom godine, kada je Amerika prvi put zapretila sankcijama NIS-u, vlasnička struktura kompanije se promenila. Sankcionisani Gazpromneft je snizio svoj udeo sa 50 na 45,36 odsto, dok je vlasnički udeo Gazproma porastao sa 6,15 na 11,3 odsto. Razlog za to je bio što se sankcije Gazpromneftu primenjuju i na sve kompanije u kojima ova firma ima udeo od 50 odsto ili više. 

Iako direktor Srbijagasa nije precizirao da li bi otkup NIS-a podrazumevao da Srbija preuzme sve akcije u ruskom vlasništvu ili samo njihov većinski deo, Radosavljević kaže da je signal Vašingtona jasan. "Američko ministarstvo finansija traži da ruska strana izađe iz vlasništva", navodi profesor FEFA fakulteta.

Petim odlaganjem sankcija NIS je dobio novi rok,  27. avgust, da razreši vlasničke odnose. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u januaru rekao za RTS da Srbija "neće otimati rusku imovinu", ali da je spremna da otkupi udeo Gazpromnefta i Gazproma ukoliko Amerika uvede sankcije. Kako je tada naveo, procenjena vrednost kompanije je oko milijardu evra, a otkup ruskog udela koštao bi oko 600 miliona evra.

Analitičari sa kojima je Bloomberg Adria razgovarala predviđaju tri moguća scenarija, a kažu da bi otkupna cena mogla da bude nekoliko puta veća - i to ne iz tržišnih, već iz političkih razloga. 

Depositphotos

Scenario 1: Srbija otkupljuje sve akcije u ruskom vlasništvu

Trgovanje akcijama NIS-a na Beogradskoj berzi obustavljeno je 14. januara i do danas nije nastavljeno. Veruje se da do toga neće doći sve dok se situacija u vezi sa tom kompanijom potpuno ne reši. Ukoliko bi Srbija otkupila sve akcije u ruskom vlasništvu, "ne bi bilo lako proceniti tržišnu vrednost NIS-a", kaže Radosavljević. "Procena vrednosti kroz akcije nije relevantna metoda, jer srpsko tržište akcija nije relevantno", smatra ovaj stručnjak.

 

 

NIS grupa je u prvom polugodištu 2025. očuvala pokazatelj EBITDA na pozitivnom nivou od 10,2 milijarde dinara, saopšteno je prošle nedelje iz kompanije. Radosavljević kaže da, ukoliko bi se posmatrala vrednost EBITDA u proteklom periodu, uz kombinaciji sa činjenicom da NIS ima dominantan položaj na srpskom tržištu, što podiže vrednost, iznos bi mogao da dostigne "između 2,5 i tri milijarde evra". To je između četiri i pet puta više od 600 miliona evra.

U Odbor direktora NIS-a krajem jula prvi put je izabran i potpredsednik koga je imenovala Vlada Srbije, a u toku je proces izbora i dva nezavisna člana, čime je ispunjen jedan od uslova koje je Amerika postavila na planu upravljanja kompanijom. "Ne treba zaboraviti da pregovaračka moć ruske strane leži u činjenici da trenutna vlasnička struktura može da dovede do kolapsa kompanije. U tom slučaju, neće biti pogođena ruska privreda, nego srpska, zbog čega mogu da zahtevaju i veću cenu", ističe Radosavljević.

 

 

Vladan Pavlović, analitičar Ipopema Securities, smatra da bi NIS mogao da bude nacionalizovan po ceni "od 1,5 do dve milijarde evra" . Prema njegovoj oceni, to nije realna tržišna cena, ali glavni faktor koji podiže vrednost jeste činjenica da "ruska strana ne želi da proda udeo u NIS-u", a Srbija bi mogla da se nađe u situaciji da rizikuje težak udarac na privredu ukoliko dođe do uvođenja sankcija. Kada je u pitanju realna vrednost, Pavlović za Bloomberg Adriju kaže da je to "maksimalno 516 dinara po akciji, odnosno oko 720 miliona evra", što pripisuje lošim rezultatima kompanije. 

"NIS je snizio veleprodajne cene ispod tržišnih kako bi sprečio dalji gubitak velikih kupaca, što je izazvalo loš rezultat u rafineriji, koji ne bi bio naročit i bez pretnje sankcija", dodaje. Kako naglašava "gubitak tržišnog učešća u veleprodaji je oko 13 odsto. "Nastavlja se i pad u segmentu proizvodnje nafte, jer su polja stara i iscrpljena, a investicije srezane usled nedostatka novca", dodaje Pavlović.

 

DepositPhotos

Scenario 2: Gazpromneft izlazi iz vlasništva, ali Gazprom ostaje

Zbog ruske politike prema Ukrajini, Gazprom ima probleme sa finansiranjem od 2014. godine, kada je Moskva anektirala Krim. EU i SAD su stavile ruskog giganta i sa njim povezane firme van Rusije na crnu listu, a zbog Gazpromovog udela u vlasništvu kako NIS-a, tako i Gazpromnefta, to je pogodilo i srpsku kompaniju. Gazprom je tada izgubio mogućnost da uzima dugoročne pozajmice od evropskih i američkih banaka, što je ograničilo mogućnosti eksternog finansiranja. Ove sankcije su dodatno pooštrene od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, kada je Rusija isključena iz SWIFT-a, što je dodatno ograničilo kreditiranje. 

Pozicija Gazpromnefta, njegove ćerke firme, postepeno se pogoršava od 2022, a dodatno se zakomplikovala u januaru ove godine, kada su Amerika i Ujedinjeno Kraljevstvo uvele dodatne sankcije Gazpromneftu. "Pod ovim sankcijama je Gazpromneft, a ne Gazprom, pa ja ne vidim nikakvu smetnju da akcije ostanu u ruskom vlasništvu, s tim što bi se prebacile na Gazprom", kaže za Bloomberg Adriju Igor Juškov, glavni analitičar ruskog Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost, sa sedištem u Moskvi. Kako podseća, američke sankcije koje prete NIS-u usmerene su na "Gazpromneft i sve kompanije u kojima ova firma ima udeo od 50 odsto ili više, NIS to nije", ističe analitičar. 

Međutim, ukoliko bi se Gazprom, koji mahom pozajmljuje od ruskih i kineskih banaka, u budućnosti našao na meti dodatnih sankcija poput Gazpromnefta, to bi ponovo moglo da se prenese i na NIS, dok god je firma u ruskom vlasništvu.

Podsetimo, Rusija je postala glavni igrač u srpskoj industriji nafte i gasa 2009. godine, kada je Gazpromneft, ćerka firma Gazproma, preuzela većinsko vlasništvo nad NIS-om. Gazpromneft je tada bez tendera kupio 51 odsto akcija za 400 miliona evra NIS-a, a pojedini analitičari smatrali su da je prodat "ispod cene". Prodaji je prethodio međudržavni sporazum Srbije i Rusije iz decembra 2008. godine, sklopljen u godini kada je Priština jednostrano proglasila nezavisnost. Prethodno, restrukturiranjem nekadašnje državne firme 2005. godine osnovana je nova firma - Srbijagas, u stopostotnom vlasništvu Srbije. 

Posredi je politička igra, smatra Juškov. "Srpska strana insistira na tome da i Gazprom treba da proda svoj udeo, u nadi da će za malu sumu uspeti da otkupi kompaniju koju je ruski naftni gigant u proteklih 16 godina modernizovao", navodi. Kako dodaje, "troškovi koje je ruska strana imala da bi najpre otkupila NIS 2009. godine, a zatim da ga modernizuje u skladu najvišim svetskim standardima, mnogo su veći od sume od 600 miliona evra, o kojoj su govorili srpski zvaničnici".

Scenario 3: Sankcije, kolaps NIS-a i odlazak u stečaj

Ukoliko bi američke sankcije stupile na snagu, kompanija NIS bi sa trenutnom vlasničkom strukturom "vrlo brzo otišla u stečaj", kaže Radosavljević. U slučaju bankrota, mogla bi da dobije stečajnog upravnika.

"Međutim, verujem da Srbija ne bi dozvolila da dođe brzog propadanja kompanije, jer bi to moglo da ima mnogo šire posledice", ocenjuje. Kako podseća, eventualni bankrot NIS-a izazvao bi "ozbiljan ekonomski i politički potres".

"NIS snabdeva tržište kritičnom sirovinom, zapošljava oko 40.000 ljudi, učestvuje u BDP-u sa oko dva i po odsto", kaže Radosavljević. Kako naglašava, u slučaju sankcija, Srbija neće moći da u kratkom roku obezbedi alternativne izvore snabdevanja.

Govoreći o eventualnom otkupu NIS-a, direktor Srbijagasa Dušan Bajatović naglasio je da je cilj sankcija "kažnjavanje Rusije", kao i da "građani ne treba da strahuju za rad NIS-a u mesecima koji slede", dodavši da trenutna situacija predstavlja neizvesnost za zaposlene, ali i za državu. Bajatović je naveo da su "rezervoari NIS-a puni", a "u slučaju prekida poslovanja, kompanija bi mogla da izdrži najmanje šest do osam meseci bez ikakvih poremećaja na tržištu".

Bloomberg

Povlačenje NIS-a sa bugarskog tržišta

Upravni odbor Naftne industrije Srbije odobrio je prodaju zavisnog preduzeća NIS Petrol Bugarska jer se kompanija, kako je navedeno u finansijskom izveštaju, trenutno suočava sa značajnim izazovima u svom poslovanju u Bugarskoj. "Ovo je loša vest, jer je Bugarska jedno od ključnih tržišta u regionu", kaže Radosavljević.

"Upravni odbor je odobrio prodaju zavisnog preduzeća NIS Petrol Bugarska, pod uslovima ponude i ispunjenjem definisanih prethodnih uslova. Transakcija se odnosi na prodaju punog udela Društva u zavisnom preduzeću", navodi se u Periodičnom sažetom konsolidovanom finansijskom izveštaju (nerevidiranom - za drugi kvartal), koji je objavio NIS.

Zasad nije jasno u kom roku i pod kojim uslovima će to biti sprovedeno. "Više detalja biće obelodanjeno kada ishod postane dovoljno izvestan. Na dan odobravanja ovih finansijskih izveštaja, prethodni uslovi još uvek nisu bili ispunjeni", navodi se u izveštaju NIS-a. 

Bloomberg Adria NIS je godinama bio pokrovitelj muzičkog festivala Exit u Novom Sadu

Druge aktivnosti Gazproma u Srbiji

Logo ruskog giganta pojavljivao se na banerima mnogih kulturnih manifestacija, od muzičkog festivala Exit u Novom Sadu do Dragačevskog sabora trubača u Guči. Među najznačajnijima su sponzorstva u sportu, gde naftni gigant podržava KK Partizan i FK Crvena zvezda, ali i Asocijaciju teniskih profesionalaca Srbije.

Do početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022, Gazprom je imao mnoga partnerstva u Evropi. Evropska fudbalska federacija (UEFA) 2022. godine raskinula je sponzorski ugovor sa Gazpromom, a isto je uradio i nemački fudbalski klub Šalke 04 iz Gelzenkirhena.

Gazprom je prethodnih godina u Srbiji podržavao mnoge naučne i sportske ustanove i manifestacije. Na dugačkom donatorskom spisku su se do sada našli muzički festivali Exit, Dragačevski sabor trubača u Guči, filmski i muzički festival "Kustendorf", beogradski filmski festival FEST u Beogradu, Istraživačka stanica "Petnica" i mnoge škole, pokazuju godišnji izveštaji kompanije. 

 

 

 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar