Šta je krajnji cilj sankcija NIS-u

Kada su Sjedinjene Američke Države 10. januara ove godine stavile Naftnu industriju Srbije (NIS) na listu sankcionisanih kompanija, objašnjenje je bilo nedvosmisleno. NIS se našao pod pretnjom da bude isključen sa tržišta, kao kompanija u kojoj sankcionisani ruski PJSC Gazpromneft "direktno ili indirektno ima vlasnički udeo od 50 ili više odsto", navodi se u obrazloženju na sajtu Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog ministarstva finansija, koje je objavljeno početkom godine. Pod pretnjom sankcijama tada se našlo još pet podružnica Gazpromnefta u inostranstvu – po jedna u Tadžikistanu, Luksemburgu i Kazahstanu, kao i dve podružnice u Kirgistanu.
 

 

PJSC Gazpromneft je tada dobio rok od 45 dana za rešavanje pitanja vlasništva. U danu kada je objavljena odluka o sankcijama, Gazpromneft je smanjio vlasnički udeo sa 50 odsto na 44,85 odsto, što je protumačeno kao pokušaj da se formalno ispoštuje zahtev OFAC-a. Međutim, iako je udeo Gazpromnefta u NIS-u pao ispod 50 odsto, to nije otklonilo pretnju sankcijama, koja se čini stvarnijom nego ikada. Prema poslednjim najavama, mogle bi da budu uvedene 9. oktobra.

 

 

Nije jasno šta je rešenje koje bi moglo da zadovolji sve zainteresovane strane. "Krajnji cilj je uklanjanje NIS-a sa liste sankcija Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD, što je proces koji ne zavisi od Srbije", ocenila je ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović, nakon pretposlednjeg, šestog odlaganja sankcija. "Niko živ ne može da kaže kako će se sve završiti", rekao je za RTS predsednik Srbije Aleksandar Vučić krajem prošle nedelje sa zasedanja Generalne skupštine UN. Kako je dodao, sa svojim timom prošao je "hiljadu modela" za potencijalno razrešenje pitanja vlasništva nad NIS-om.  

 

 

NIS je jedina kompanija u Srbiji koja proizvodi naftu i gas. Uvođenje sankcija moglo bi da dovede do obustave domaće proizvodnje i promeni način uvoza energenata. Kompanija zapošljava oko 40.000 ljudi, učestvuje u BDP-u Srbije sa oko dva i po odsto, a takođe upravlja Pančevačkom rafinerijom, koja snabdeva oko 80 odsto srpskog veleprodajnog tržišta, o čemu je Bloomberg Adria već pisala. 

 

Zašto je NIS i dalje pod pretnjom sankcijama 

Odgovor bi mogao da se krije ne toliko u formalnim zahtevima koliko u samoj suštini sankcija. Kao i ostalih pet podružnica Gazpromnefta van Rusije, NIS se u januaru našao pod pretnjom sankcijama u skladu sa dve izvršne uredbe američke predsedničke administracije, koje su zavedene pod brojem 14024 i 13662. Ta dva dokumenta američke predsedničke administracije usmerena su na borbu protiv zlonamernog ruskog uticaja i sprečavanje finansiranja rata u Ukrajini. Kako je tada navedeno na sajtu OFAC-a, NIS je u januaru izlistan kao kompanija koja je "delovala ili navodno delovala, direktno ili indirektno, u ime Gazpromnefta".

 

 

 

 

"Ako pogledamo primere Kirgistana, Tadžikistana, Kazahstana i Srbije, vidimo da je suština sankcija u tome da se Gazpromneft spreči da zarađuje dodatni novac van Rusije", kaže za Bloomberg Adriju Navruz Odynaev, pravni stručnjak i savetnik u Ministarstvu spoljnih poslova Tadžikistana. Ova centralnoazijska država od 10,4 miliona stanovnika, nalazi se u nešto lakšoj poziciji nego Srbija – sankcionisani Chamaiyati Doroi Masauliyati Makhdudi Gazpromneft Tadzikistan je "jedna od 15 kompanija" koje uvoze naftu i gas u tu zemlju, bivšu članicu SSSR-a, podseća Odynaev. Iako je Tadžikistan istorijski saveznik Rusije, ta zemlja poslednjih godina razvija saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama, a već više od dve decenije su članica NATO-ovog Partnerstva za mir, što je Moskvi trn u oku.

"Krajnji cilj sankcija je da se ruskoj državi onemogući dodatni prihod, zato što Moskva u Ukrajini i dalje vodi rat", kaže za Bloomberg Adriju Aleksandar Kovačević, stručnjak za energetiku. "Moskva ima pristup tim sredstvima samo ukoliko NIS ostvaruje prihod, a sankcije bi mogle da preseku taj kanal finansiranja", dodaje Kovačević.            

Podružnica Gazpromnefta u Tadžikistanu zasad nastavlja sa poslovanjem, a pregovori su u toku, ističe Odynaev. "Vlasti Tadžikistana zasad nisu blokirale račune kompanije iako je pod sankcijama, a trgovina na benzinskim stanicama se odvija neometano", dodaje.

 

 

 

 

Iako Gazpromneft više nije većinski vlasnik NIS-a, i dalje je najveći akcionar kompanije, pa samim tim ostvaruje i najviši prihod. Posredstvom NIS-a, Gazpromneft između ostalog ubire prihode kroz NIS-ovu mrežu benzinskih stanica u Srbiji, Bosni i Hercegovini, ali i u Rumuniji, koja je članica Evropske unije (EU). 

NIS se zbog "poteškoća u poslovanju" u julu povukao iz Bugarske, članice EU i jednog od ključnih tržišta u regionu, prodavši kompaniju NIS Petrol Bugarska, koja je bila u njihovom stoprocentnom vlasništvu. Time se odrekao mreže od 22 benzinske stanice i izašao sa tržišta bugarskog tržišta. U Rumuniji, NIS i dalje upravlja mrežom od 19 benzinskih stanica - iako je krajem prošle godine najavljena njihova prodaja, takođe zbog poteškoća u poslovanju, do toga zasad nije došlo. Slično je i u Tadžikistanu - kompanija povezana sa Gazpromneftom, koja se snabdeva iz državne rafinerije u sibirskom gradu Omsku, predstavlja glavnog igrača na tržištu maloprodaje goriva i vlasnik je mreže od 43 benzinske stanice u toj zemlji. Rafinerija Gazprom Neft Omsk Refinery takođe je na OFAC-ovoj listi sankcionisanih entiteta (engl. SDN List).

 

Šta piše u dokumentima, koji su osnov za sankcije OFAC-a Činjenica da je Gazpromneft jedan od suvlasnika NIS-a problematična je sa stanovništva SAD, zato što je Gazpromneft nizom sankcija označen kao jedna od kompanija koje su povezane sa finansiranjem zlonamernih ruskih aktivnosti i finansiranjem rata u Ukrajini, navodi se u obrazloženju OFAC-a. NIS se, zajedno sa još pet podružnica Gazpromnefta, našao pod pretnjom sankcijama u vezi sa dve američke izvršne uredbe, piše na sajtu. Izvršna uredba 14024 (engl. Executive Order 14024) predstavlja jedan od najmoćnijih pravnih mehanizama Sjedinjenih Američkih Država za kažnjavanje i odvraćanje zlonamernog uticaja Rusije. Tu uredbu je 2021. godine usvojila administracija tadašnjeg američkog predsednika Josepha Bidena. Odnosi se na širok spektar malicioznih ruskih aktivnosti, od mešanja u izbore i sajber-napada do korupcije, agresije na strane zemlje i finansiranja rata. U skladu sa ovim rešenjem, OFAC ima pravo da uvodi sankcije, kao što su zamrzavanje imovine, sprečavanje ruskih kompanija da pristupe američkom finansijskom sistemu, kao i da uvodi druge sankcije, koje su usmerene na konkretne pojedince i kompanije. Izvršna uredba 13662 (engl. Executive Order 13662) odnosi se uvođenje sankcija protiv Rusije u vezi sa agresijom na Ukrajinu. Doneta je još 2014. godine, za vreme bivšeg američkog predsednika Baracka Obame, kada je Moskva anektirala Krim i delove Istočne Ukrajine.

 

Pretnja sankcijama je već imala uticaj na slabljenje NIS-a, pokazuju finansijski izveštaji za prvu polovinu godine. Kompanija je u prvom polugodištu poslovala sa gubitkom od 3,6 milijardi dinara (30,6 miliona evra). "Pored sankcija, na ostvarenja NIS-a uticali su i pad cena nafte na svetskom tržištu za 15 odsto u poređenju sa prvim polugodištem 2024. godine, efekat skupih zaliha nafte i naftnih derivata, kao i negativan finansijski rezultat HIP Petrohemije", saopšteno je tada iz NIS-a.

 

Šta ako sankcije protiv NIS-a stupe na snagu u oktobru

Ukoliko sankcije stupe na snagu 9. oktobra, NIS će faktički biti izbačen sa tržišta - proizvodnja i trgovina derivatima će biti obustavljene, evropske banke će prekinuti saradnju sa kompanijom, a staće i rafinerija u Pančevu, koja je ključna za snabdevanje potrošača. 

Kompanija "ima plan za slučaj pune primene sankcija", saopštio je u petak po podne u pismu zaposlenima Kiril Tjurdenjev, generalni direktor kompanije, a prenosi RTS. "U slučaju prekida saradnje određenih banaka i kompanija iz finansijskog sektora sa našom kompanijom u narednom periodu, pripremljena su alternativna rešenja za plaćanje na našim benzinskim stanicama", poručio je. Kako je dodao, kompanija je obezbedila "dovoljno zaliha sirove nafte za preradu, kao i dovoljnu količinu naftnih derivata za naša skladišta i benzinske stanice i samim tim za snabdevanje tržišta". 

Ukoliko Vašington uvede sankcije direktno protiv NIS-a, a ne samo jednog od njegovih sadašnjih ili odnedavno bivših akcionara, kompanija bi mogla da se nađe pred finansijskim kolapsom. U tom slučaju, Srbija bi mogla da preuzme privremeno upravljanje, o čemu je Bloomberg Adrija već pisala. 

 

 

U slučaju sankcija, Srbiji bi u pomoć mogla da priskoči Mađarska, najavio je još u februaru Péter Szijjártó, mađarski ministar spoljnih poslova, rekavši da MOL Group može u kratkom roku da poveća obim isporuka. Međutim, MOL Group bi mogao da bude spreman da ode i korak dalje i otkupi deo akcija NIS-a, preneo je ranije Bloomberg. Szijjártó je u utorak boravio u Beogradu, gde se susreo sa ministrom finansija Sinišom Malim. Ministar finansija je na svom Instagram profilu naveo da su razgovarali o saradnji na zajedničkim projektima, kao i izgradnji naftovoda od Novog Sada do Alđa, čiji je početak radova planiran do kraja 2025. godine. 

NIS je u ponedeljak saopštio da je podneo novi zahtev Ministarstvu finansija SAD za odlaganje pune primene mera i za nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti. NIS je, takođe, podneo i dopunu zahteva za uklanjanje sa SDN liste (engl. Specially Designated Nationals), koji je prvobitno podnet 14. marta ove godine. 

Nakon poslednje promene u vlasničkoj strukturi NIS-a, koja je sprovedena 19. septembra, rusko akcionarsko društvo Intelligence preuzelo je 11,3 odsto akcija u NIS-u, odnosno celokupan udeo koji je držao matični koncern Gazprom. Intelligence je u vlasništvu kompanije Gazprom Kapital, koja stoprocentno pripada Gazpromu, pokazuju podaci ruskog poslovnog registra. Gazprom nije pod sankcijama OFAC-a, a poslednja promena vlasničke strukture ostala je bez zvaničnog objašnjenja. 

Promena vlasničke strukture u NIS-u ne znači povlačenje Gazproma, istakao je ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandr Bocan-Harčenko, dodavši da kompanija NIS smatra "svojim" i nastavlja da ulaže u njegov razvoj.

"Ruski vlasnici NIS-a koriste svoj deo profita da finansiraju brutalnu agresiju protiv Ukrajine i ugroze stabilnost na Balkanu i širom Evrope, a ne da investiraju u budućnost Srbije", rekao je tadašnji američki ambasador Christopher Hill u decembru prošle godine, tri nedelje pre nego što je OFAC zapretio sankcijama.