Sve o porezu za bogate: ko mora da ga plati i kada, a ko ima olakšice

"Ništa nije sigurno osim smrti i poreza", čuveni je citat Benjamina Franklina iz 1789. Više od 200 godina kasnije, ništa bitno nije promenjeno. Posebno kada je reč o porezima na dohodak i dobit koji se nikako ne mogu izbeći.

O tome ko je sve obveznik poreza na dohodak građana, po kom osnovu i kada je rok za podnošenje prijave za plaćanje, za Bloomberg Adriju govori Milan Trbojević, osnivač i direktor knjigovodstva Knjiški moljac i savetnik specijalizovan za IT firme i mali biznis.

"Porez se predaje, obračunava i plaća do 15. maja ove godine za prošlu godinu; plaća se odjednom u celokupnom iznosu, u zavisnosti koliko iznosi. Postoji mogućnost traženja reprograma koji omogućava plaćanje na rate, ali se porez plaća odjednom do 15. maja, ma koliko iznosio", navodi Trbojević.

Oni koji su dužni da plaćaju porez na dohodak građana jesu svi čiji ukupni lični prihodi prelaze 4.269.564 dinara i ova osnovica se menja svake godine, u zavisnosti od prosečne plate.

"U osnovu, tj. u sve prihode spadaju prihodi od plata, različitih vrsta ugovora (npr. ugovor o delu, autorski ugovor), zatim prihodi od zakupa, dobit preduzetnika knjigaša, prihod po rešenju preduzetnika paušalca", kaže Trbojević i rasvetljava dve najčešće nedoumice koje se javljaju.

Ako imate dilemu da li dobit društva sa ograničenom odgovornošću (d. o. o.) podleže oporezivanju, odnosno da li promet tj. prihodi kod paušalaca podležu oporezivanju, odgovor je - ne. U prvom slučaju, prihodi od dobiti uopšte ne ulaze u taj sistem, dok kod paušalaca ulazi samo osnovica po rešenju, ne i celokupan promet. 

Milan Trbojević /Foto: Privatna arhiva

Odgovori na ključna pitanja

- Kako se podnosi prijava i da li je Zakon o porezu na dohodak građana dovoljno jasan i transparentan?

Poreske prijave se podnose elektronski, preko portala ePorezi, za šta je potreban elektronski sertifikat. Taj sertifikat je besplatan, u klaudu je, a izdaje ga eUprava. Takođe, možete preuzeti mobilnu aplikaciju CONSET ID. Prethodno je potrebno da odete do pošte i tražite taj sertifikat kako biste dobili QR kod koji potom ubacite u CONSET ID. Sertifikat, dakle, nije fizički nego ga imate u svom telefonu i s njim podnosite prijavu. Ove godine, Poreska uprava podnosi "probnu" poresku prijavu vaših prihoda i, ukoliko ste saglasni s navedenim, samo je potrebno da potvrdite, podnesete i platite porez. Ukoliko niste saglasni, treba da unesete izmene i onda podnesete prijavu, mada je u većini slučajeva prijava potpuno tačna.

- Kada govorimo o iznosu od 4.269.564 dinara, kao "prelomnom" za obavezujuće godišnje podnošenje poreske prijave, na šta se konkretno misli? 

Misli se na sve prihode koji se sabiraju, a koje smo prethodno pomenuli, ali imate odbitke za plaćanje poreza i doprinosa na teret zaposlenog. Kada podnosite prijavu, samo popunjavate polja i sve ostalo se automatski računa, tako da ćete znati imate li šta da platite ili ne. Ako nemate, na označenom polju će pisati "nula dinara", što znači da niste dužni da podnosite prijavu. To je zvanično potvrdilo i Ministarstvo finansija u pojašnjenju za godišnji porez na dohodak građana.

- Koja je razlika u podnošenju prijave za poreske rezidente Srbije i one koji to nisu: prvi prijavljuju svoj svetski dohodak, a drugi dohodak ostvaren na teritoriji Republike Srbije?

Suština je u tome da, ako ste rezident Srbije, prijavljujete sve svoje prihode tj. dohotke (čak i one van Srbije), a ako neki stranac radi ovde, i on je nerezident - što je najčešći slučaj nerezidenta - onda on u Srbiji prijavljuje samo prihode ostvarene u Srbiji, dok ostalo prijavljuje u svojoj zemlji, prema tamošnjim poreskim propisima. Ključna razlika je u tome da se utvrdi da li ste rezident ili ne, a uslov za to je da ste u Srbiji proveli više od 183 dana godišnje ili da imate prebivalište u Srbiji ili da vam je centar poslovnih i životnih aktivnosti u Srbiji, što je slučaj za veliku većinu naših građana.

- Šta najviše buni preduzetnike? Koje dileme imaju kada je reč o ovom porezu?

Ovaj porez nazivaju porez 'za bogate', što on u neku ruku i jeste i nije. Ovo je, pre bih rekao, porez na visoke plate i vladala je velika zabluda da se do ovog iznosa (koji je nekada bio malo iznad dva miliona dinara godišnje) ništa ne plaća. Ovo je, praktično, dodatni porez na već plaćene poreze.

- Da li neke članove zakona treba reformisati ili bolje prilagoditi srpskom tržištu? Takođe, da li preduzetnici pokušavaju ili čak uspevaju da izbegnu plaćanje ovog poreza? Za prošlu godinu ih je bilo 30.000.

Bilo bi odlično da ovim porezom podstaknemo potrošnju u smeru koji najviše odgovara opštem interesu. Porez na dohodak građana plaćaju ljudi koji su novčano iznad proseka društva i taj novac, možda, može i drugačije da se usmeri. Primera radi, da se uvede podsticaj tj. smanjenje ovog poreza za kupovinu stana ili neku potrošnju koja bi donosila veći efekat od same naplate poreza. To je nešto što se može preuzeti od razvijenih ekonomija. Postoje i sada novi podsticaji, poput ulaganja u alternativne investicione fondove, i treba nastaviti s takvim primerima.

- Kakva je situacija sa poslovnim anđelima i startapovima?

Ulaganje poslovnih anđela u startapove nije oslobođeno ovog poreza, ali ulaganje u AIF tj. alternativni investicioni fond jeste. Vidimo da su sada osnovana dva takva fonda i verujem da će ih biti još. Loša strana kod tih fondova, koju ja primećujem, jeste što su oni tu samo da dobiju oslobođenje od poreza, ali ne i zaradu na to ulaganje. Možda se ovo promeni u budućnosti. Takvi fondovi postoje kratko, ali zasad je korisno ulagati zbog olakšica. Oslobođenje od poreza je do 50 odsto od ulaganja i 50 odsto od poreza koji treba da se plati. Primera radi, ako treba da platite 500.000 dinara poreza na dohodak građana, a uložiti ste 1.000.000 dinara u alternativni fond - po osnovu ulaganja imate opciju da se oslobodite 500.000 dinara poreza. Međutim, pošto je ograničenje 50 odsto od poreza, možete se osloboditi samo 250.000 dinara poreza za plaćanje. 

- Budući da ste specijalizovani za IT sektor i male biznise, koliko je takvih firmi, procentualno, obuhvaćeno ovom poreskom obavezom?

Ako pričam iz ličnog primera, to je 100 odsto. Šalim se, naravno, zato što su moji klijenti s ovim porezom svi mahom iz IT sektora. Ovakav podatak ima Poreska uprava i bilo bi zanimljivo da objavljuje zbirni podatak koliko koje zanimanje zarađuje ili koliko ih je, procentualno, podnelo ovu poresku prijavu. Moja pretpostavka je da je jedan značajan procenat IT sektor, ali kada se objavi ko je najviše platio ovaj porez to je, uglavnom, neko zanimanje poput javnog beležnika, inženjera i slično.

Važno 

• Osobe mlađe od 40 godina imaju dodatnu olakšicu u vezi s ovim porezom.

• Kazne za nepodnošenje i neplaćanje poreza kreću od 50.000 dinara pa naviše.

• Poreska uprava može podneti prekršajnu prijavu (to je opcija, ne i obaveza), a ono što će svakako stići je opomena za neplaćanje poreza i kasnije blokada računa, ako se porez ne plati po opomeni. 

• Najvažniji zakoni u Srbiji koji regulišu poreze za firme jesu: Zakon o porezu na dohodak građana, Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Zakon o porezu na dobit pravnih lica i Zakon o porezu na dodatu vrednost (PDV).

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar