Ovog meseca je hladni front zahvatio veći deo Evrope, a džinovski tankeri koji prevoze gorivo kroz Crveno more preusmereni su kako bi se izbeglo eskaliranje nasilja. To je trebalo da povisi cene gasa. Umesto toga, samo su nastavile da padaju.
Ovo je snažan znak da je najgora noćna mora koja je povećala račune za energiju i gurnula inflaciju na višegodišnje maksimume - sada stvar prošlosti.
Evropa ima koristi od toga što je prošle godine prikupila rekordne rezerve gasa, uz pomoć obnovljivih izvora energije (OIE) i relativno blage zime. Spori privredni rast takođe igra ulogu, ograničavajući potražnju za energijom u velikim industrijskim silama kao što je Nemačka.
Opširnije
Početak kraja industrije fosilnih goriva je nedostižan
Od 1991. do 2023. godine, globalna potražnja za sirovom naftom rasla je prosečno za 1,05 miliona barela dnevno.
14.01.2024
Girişim Elektrik potpisao ugovor od 15 mil. evra za solarne elektrane u Srbiji
Izgradnja dve solarne elektrane planirana je na severu naše zemlje.
10.01.2024
Rusija očekuje cenu nafte između 80 i 85 dolara u 2024.
Rusija očekuje da će sledeće godine cene brenta u proseku biti između 80 i 85 dolara po barelu.
27.12.2023
U Srbiji udeo u potrošnji energije iz OIE bolji od pojedinih zemalja EU
Udeo u bruto finalnoj potrošnji energije iz obnovljivih izvora u Srbiji prošle godine je iznosio 27 odsto, dok je prosek na nivou članica EU dostigao 23 odsto.
25.12.2023
Rusija sve niže na listi dobavljača energenata za EU
Evropska unija nastavlja ove godine da smanjuje uvoz energenata, a naročito iz Rusije.
27.12.2023
To je bilo dovoljno da podstakne poverenje u trgovačkim centrima da je kontinent na dovoljno stabilnim osnovama da preživi ostatak zime sa rezervnim gasom. Referentne evropske cene trenutno se kreću na nivoima ispod 30 evra po megavat-satu, što je otrpilike deseti deo najviših nivoa iz 2022.
Ipak, nakon što je prebrodila krizu, Evropa je zakoračila u novu realnost koja sad opet pa ima svoju listu izazova.
Sada se više oslanja na OIE i moraće da se nosi sa prekidima takve proizvodnje energije. Sa gubitkom ruskog gasa, od kojeg je bila previše zavisna pre invazije na Ukrajinu, takođe je morala da traži negde drugde kako bi zadovoljila svoje potrebe za gorivom. To znači da se bori za udeo stranih tereta tečnog prirodnog gasa sa drugim delovima sveta.
"Samo gledajući cene, čini se da je kriza gotova", rekao je Balint Koncz, šef odeljenja za trgovinu gasom u MET Internationalu u Švajcarskoj. "Međutim, sada se oslanjamo na svetske faktore, koji se mogu brzo promeniti."
"Cene bi mogle ponovo da porastu, čak i tokom ove grejne sezone, ako dođe do iznenadnog prekida snabdevanja ili dužeg perioda hladnog vremena", rekao je on.
Jedan od ključnih rizika je Bliski istok usled napada na brodove u Crvenom moru, ruti koju Katar koristi za slanje tečnog prirodnog gasa u Evropu. Tankeri za naftu i gas izbegavaju to područje, umesto toga odlučuju da obiđu južni vrh Afrike. U tipičnom danu, otprilike dva do tri plovila sa tečnim prirodnim gasom bi koristila prolaz, prema podacima iz Kplera.
Alternativna energija
Cene gasa su pale za skoro 60 odsto u 2023. i ove godine su niže za dodatnih 12 odsto, što bi trebalo da pomogne u smanjenju računa potrošača za energiju.
U Velikoj Britaniji, državno regulisana gornja granica cena će do proleća pasti za skoro 14 odsto, procenila je u decembru konsultantska kuća Cornwall Insight.
"Ovo je druga zima koju Evropa doživljava bez ruskog gasa", rekao je Kim Fustier, šef istraživanja evropskog tržišta nafte i gasa u HSBC Holdings Plc. "Činjenica da sada postoji presedan - zima 2022/2023 koja je prošla bez ikakvih problema - pomaže da se smire živci trgovaca."
Izgradnja projekata OIE u Evropi znači sve manji udeo gasa u mešavini električne energije na kontinentu. Povećanje broja vetroturbina i solarnih instalacija pomoglo je da se smanji potreba za gorivom, zajedno sa oporavkom francuske nuklearne proizvodnje prošle godine.
Ali pred nama je dug put, sa mnogo potencijalnih neravnina. Sporazum o tranzitu gasovoda između Rusije i Ukrajine ističe krajem ove godine - i malo je verovatno da će biti obnovljen - što znači da bi kontinent mogao da dobija još manje gasa iz Rusije. Iako postoji ogromna svetska investicija u tečni prirodni gas, veliki deo novih kapaciteta neće doći na tržište do 2025. i 2026. godine.
Ekstremni vremenski događaji postaju sve češći, opterećujući elektroenergetske sisteme i ponekad povećavajući potražnju za gasom.
U Aziji jake zalihe znače da tamošnje cene gasa takođe padaju u ovom trenutku i najniže su od juna. Kupci tečnog prirodnog gas a u Japanu, drugom najvećem svetskom uvozniku super-ohlađenog goriva, aktivno prodaju pošiljke, jer imaju previše. Neki od tih tereta će verovatno stići do Evrope.
Iako postoje džepovi u potražnji, posebno u Indiji i Kini, te kupovine prvenstveno vode trgovci koji teže da od toga naprave dobar posao.
Priča je skoro ista u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), gde su fjučersi gasa pali za oko 20 odsto prošle nedelje pošto je količina uskladištenog i dalje znatno iznad petogodišnjeg proseka. Hladno vreme je povećalo potražnju za električnom energijom i zamrznulo neke gasne bušotine.
Poremećaj kanala
Ipak, problemi na dva ključna prolaza za tečni prirodni gas - Sueckom kanalu i Panamskom kanalu pogođenom sušom - produžavaju putovanja, povećavajući troškove transporta. Iako se čini da trgovci nisu previše uznemireni, produženi prekid bi to mogao da promeni.
Pad cena gasa sa pika iz 2022. nije uvek bio jednosmeran.
Intenzivni napadi nestabilnosti - od štrajka radnika u Australiji preko prekida u SAD do izbijanja rata između Izraela i Hamasa - izazvali su skokove, nudeći podsetnike da trenutno nije garantovano da će zatišje trajati.
"Još smo veoma oprezni u pogledu toga šta će se sledeće desiti", rekao je Stefan Rolle, šef energetske politike u nemačkom ministarstvu energetike na samitu o energetici u Nju Orleansu u četvrtak.