Rusija sve niže na listi dobavljača energenata za EU

Evropska unija (EU) nastavlja iz kvartala u kvartal ove godine da smanjuje uvoz energenata, a naročito iz Rusije. Njeno mesto zamenile su Norveška i Sjedinjene Američke Države (SAD), pokazalo je novo istraživanje Eurostata za treći kvartal.

Naime, u trećem kvartalu ove godine EU je uvezla energenata u vrednosti od 35,4 milijarde evra i u ukupnom iznosu od 65 miliona tona. U poređenju sa istim kvartalom 2022. godine, uvoz je smanjen i po vrednosti, za 49,1 odsto, i u neto masi, za 11,3 odsto.

Uvoz energenata činio je 17,7 odsto ukupnog uvoza EU ​​u trećem kvartalu 2023. godine. Od 2019. do 2023. godine došlo je do značajnih oscilacija ovog udela, što se uglavnom može pripisati izraženoj volatilnosti cena energenata.

Udeo nafte u ukupnom uvozu EU povećan je sa 9,1 odsto u 2021. na 11 odsto u 2022. i ostao na 10,6 odsto u prva tri kvartala 2023. Značajnije fluktuacije primećene su kod prirodnog gasa, koje su porasle sa 5,1 odsto u 2021. na 10,8 odsto u 2022, a zatim je opao na 6,5 odsto u prva tri kvartala 2023.

Kada se uporedi treći kvartal 2022. godine sa trećim kvartalom 2023. godine, uvoz nafte je ostao stabilan, dok je uvoz prirodnog gasa značajno opao (sa 13,1 odsto na 5,2 odsto).

Većina uvoza nafte u EU u trećem kvartalu došla je iz SAD (17,7 odsto), zatim Norveške (13,7 odsto) i Kazahstana (8,2 odsto).

Skoro polovina prirodnog gasa dolazi iz Norveške (48,6 odsto). Sledi Alžir sa 17,8 odsto, ispred Rusije (16 odsto) i Ujedinjenog Kraljevstva (10,5 odsto).

SAD su obezbedile skoro polovinu uvezenog tečnog prirodnog gasa (48,5 odsto), ispred Katara (14 odsto), Alžira (10,1 odsto) i Rusije (8,8 odsto).

Udeo Rusije u uvozu energenata u EU opada od početka rata protiv Ukrajine. U trećem kvartalu 2022. godine Rusija je činila 14,5 odsto ukupnog uvoza energenata u EU, a u trećem kvartalu 2023. godine 6,5 odsto ukupnog uvoza energenata.