Gas iz Azerbejdžana je završetkom interkonekcije sa Bugarskom sve bliži

Gasna interkonekcija između Srbije i Bugarske je završena, a prema rečima ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović, ovaj gasovod omogućiće sigurnije i stabilnije snabdevanje gasom iz različitih izvora, posebno iz Azerbejdžana.

Podsetimo, Srbija je sredinom novembra sa Azerbejdžanom potpisala ugovor koji će omogućiti isporuke do 400 miliona kubnih metara gasa do kraja naredne godine. Ta količina gasa iz Azerbejdžana u Srbiju trebalo bi da stiže do 2026, a nakon toga se očekuje da iz te zemlje dolazi i milijardu kubnih metara gasa godišnje.

"Gasovod Srbija-Bugarska je prvi veliki projekat u energetici koji je završen na vreme, za 12 meseci. Pre samo godinu započeti su radovi i za 12 meseci predanim radom izgrađeno je 109 kilometara novog gasovoda, četiri merno-regulacione stanice u Pirotu, Dimitrovgradu, Beloj Palanci i Nišu, kao i jedna velika primopredajna stanica u Trupalama. Očekujemo puštanje gasovoda u probni rad do kraja nedelje", istakla je ministarka.

Đedović je ukazala da je gasovod Srbija-Bugarska važan i zbog gasifikacije jugoistočnog dela Srbije i procesa zelene tranzicije. "Ovaj gasovod je važan za građane i privredu u ovom delu Srbije, posebno za priključenja u Pirotu, Dimitrovgradu, Beloj Palanci i razvoj sekundarne gasne mreže u Nišu. Ova infrastruktura će omogućiti priključenje privrede i velikog broja domaćinstava na gas. U procesu zelene tranzicije bitno je da imamo sigurno snabdevanje gasom, da možemo da pređemo sa korišćenja uglja i mazuta na gas koji je čistiji izvor energije", rekla je Đedović.

Ministarstvo rudarstva i energetike

Ministarka je dodala da ovaj projekat jača poziciju Srbije na gasnoj mapi Evrope, jer gasovod Srbija-Bugarska omogućuje i tranzit gasa iz Azerbejdžana i Kaspijskog regiona do zemalja centralne Evrope.

Kapacitet ovog gasovoda omogućiće prenos 1,8 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje. To je ekvivalentno 60 odsto ukupne godišnje potrošnje Srbije. Naime, Srbija godišnje troši oko tri milijarde kubnih metara gasa, od toga 2,2 milijarde kubnih metara dobija iz Rusije po povoljnoj ceni, a preostalih 800 miliona kubnih metara kupuje na tržištu po tržišnim cenama.

Srbija oko 90 odsto gasa koji troši dobija iz Rusije, a do naše zemlje transportuje se Turskim tokom. Ova gasna ruta jedna je od dve preostale kojom ruski gas stiže u Evropu. Kako u drugim evropskim zemljama, tako i u Srbiji postoji bojazan od totalnog prekida proticanja ruskog gasa.

Uprkos rezervama u Banatskom Dvoru i u skladištima u Mađarskoj, koji su, prema izjavama zvaničnika, dovoljni za dva do tri meseca, duže ostajanje bez ruskog gasa za Srbiju bio bi veliki problem. Zato se tokom prošlogodišnje energetske krize posebno isticao značaj izgradnje gasnog interkontektora sa Bugarskom.

Ukupna dužina dvosmernog gasovoda kroz obe države je 170 kilometara.

Kako je ranije navedeno, vrednost projekta sa srpske strane iznosila je 85,5 miliona evra, od čega je 25 miliona kredit Evropske investicione banke (EIB), 49,6 miliona evra su bespovratna sredstva iz IPA fonda EU, a preostalih oko 11 miliona evra obezbeđeno je iz budžeta Srbije i sredstava Srbijagasa. Pored Srbije, i Bugarska je za izgradnju gasovoda na svojoj teritoriji od Evropske komisije dobila grant od 27,6 miliona evra.