Bugarski nož u leđa ili praćenje sopstvenih interesa

Bugarska je u junu ove godine, nakon pet izbornih ciklusa u dve godine, uspela da sastavi vladu u kojoj zajedno sede nacional-populisti GERB-a Bojka Borisova i liberali iz koalicije PP-DB. Zaobiđeni su socijalisti, koji su zapravo nacional-populisti sa primesama levičarskog populizma, iz čijih redova je aktuelni predsednik Bugarske i general u penziji Rumen Radev.

Ovaj politički dogovor, koji je bio neophodan da Bugarsku izvede iz slepe ulice u koju je prethodnih godina skrenula, podrazumeva i jasnu prozapadnu spoljnopolitičku orijentaciju te zemlje. 

Još jednom se pokazuje da su nacional-populisti spremni na kompromise i po suštinskim ideološkim pitanjima, ukoliko im to nalaže interes opstanka ili osvajanja vlasti. Prve nedelje novembra tekuće godine, stigli su i rezultati lokalnih izbora u Sofiji - pobedu su nad populističkim GERB-om i proruskim socijalistima odneli liberali.

Međutim, GERB ostaje bitan činilac bugarske političke scene, i to demonstrira solidnim rezultatima u bugarskoj provinciji. Bitna lekcija je da su bugarski nacional-populisti uvideli da je ne samo proruski kurs, već i strategija sedenja na dve stolice, porazan put, najpre za njih same (jer se bore za iste glasove kao i proruski socijalisti), pa tek onda za državu. Tu se mogu naći neke lekcije i za naš region, barem što se državnih interesa tiče. 

Prvi koraci

U julu 2023. godine, bugarski parlament prvi put javno glasa za slanje konkretne vojne pomoći Ukrajini u vidu teške tehnike. Rezultat glasanja je bio 148 glasova „za“ i 52 „protiv“, kako bismo razumeli da je odnos prozapadnog i proruskog kursa u parlamentu Bugarske tri naprema jedan.

Sredinom oktobra Bugarska vlada uvodi dodatnu taksu na tranzit ruskog prirodnog gasa u iznosu od 10,8 američkih dolara po jednom megavat času. To je oko 20 odsto evropske referentne vrednosti gasa kojim se trguje u regionalnom čvorištu Amsterdama.

Iako su i vlada Mađarske i vlada Srbije izrazile da su neprijatno iznenađene ovim potezom rukovodstva Bugarske, koji su ocenili kao „neprijateljski“, ukoliko se osvrnemo na kratak pregled promena u bugarskoj politici teško da možemo zaključiti da nije bio očekivan. Podsetimo se da je Putinova Rusija jednostrano prekinula izvoz gasa u Bugarsku i Poljsku u krajem aprila prošle godine, kada ove dve države nisu pristale da kupuju ruski gas u rubljama. 

Sada je na sličan način jednostrano postupila Bugarska, uvodeći povišenje takse na tranzit ruskog gasa kroz njenu teritoriju, a što negativno utiče ne samo na prihode Gasproma, već i na njegove kupce u regionu, konkretno Srbiju i Mađarsku. Obrtom ironije, Mađarska preti da će se obratiti evropskim institucijama, prema kojima njen vođa, Viktor Orban, neprestano izražava nepoštovanje.

I grčki savez preduzetnika je najavio žalbu Evropskoj komisiji (grčki pomorski transportni magnati direktno potpomažu rusku trgovinu naftom i logično je da lobiraju za njene interese). Budući da je Orban prinuđen da traži pravdu pred Briselom, pruža evropskoj administraciji dodatni adut da ograniči njegova razorna dejstva unutar Unije.

Dvostruka dobit

U međuvremenu, Bugarska se nada prihodu od oko 1,2 milijarde evra od tranzita ruskog gasa, a na primedbe o nezakonitosti odluke njene vlade odgovara da svaka država ima suvereno pravo da utvrdi cenu poslovanja na svojoj ili kroz svoju teritoriju, a da je Gasprom slobodan da potraži alternativne rute trgovine gasom u regionu ako nije zadovoljan ponuđenim uslovima. Uzimajući u obzir da je prošle godine počeo novi Hladni rat, zakonitost u nadmetanju Rusije sa Zapadom je odavno izletela kroz prozor. Zakoni se pišu u borbi. 

Bugarska planira da ostvari dvostruku dobit - prisiliće Gasprom da joj plati za tranzit i demonstriraće Briselu i Vašingtonu da je požrtvovan deo novohladnoratovskog tima. Kritičari Bugarske ističu da je Sofija sklopila sporazum sa Ankarom oko povećanja uloge Turske kao tranzitnog haba za prirodni gas, što indirektno ide naruku Rusiji.

Bloomberg

Ipak, treba biti pošten i istaći kako je taj sporazum ispregovarala, oformila i potpisala prethodna prelazna vlada, koju je imenovao proruski predsednik Radev. Nema Bugarska vlada dvostruku politiku, kao neke u našem regionu, već je do formiranja tekuće vlade u Bugarskoj carovalo dvovlašće. Mađarska tranzitom kroz Bugarsku dobija 4,5 milijardi kubnih metara ovog resursa na godišnjem nivou. To je gotovo sva njena potrošnja ovog energenta. Poređenja radi, Mađarska je u avgustu 2023. godine potpisala sporazum o nabavci 300 miliona kubnih metara gasa sa turskom kompanijom BOTAS, u pokušaju da zapadnim partnerima demonstrira političku volju za diverzifikacijom izvora gasa. 

Srbija i Mađarska

Dosad je Mađarska profitirala time što je priključena na energetsku transportnu infrastrukturu baziranu na Sredozemlju, podalje od geopolitičkog uticaja Brisela i Vašingtona, a pod zaštitom Turske. Zvanična Budimpešta takođe raspolaže pravom veta za zajedničke odluke EU i NATO, što povećava njen ucenjivački potencijal.

Ipak, sada se baš Mađarska našla pod udarom pred kojim je potpuno nemoćna i zavisi od političke volje Brisela – njen ucenjivački potencijal se drastično smanjuje. Evropska komisija ima prava da suspenduje odluku Bugarske u skladu sa energetskim zakonodavstvom zajedničkog tržišta, dok se ne proveri njena validnost, ali da li će EK to i učiniti zavisi od toga da li želi da iskoristi ovaj uticaj da vrati Mađarsku u hladnoratovski stroj (suspenzija odluke bugarske vlade) ili želi da srednjoročno ekonomski oslabi Orbana (odbijanje suspenzije) i smanji njegove šanse za opstanak na vlasti. 

Bloomberg

Srbija je, razume se, potpuno bespomoćna pred Bugarskom odlukom, jer je 90-ih godina izabrala da „jede korijenje“ umesto da se integriše, a kada se deset godina kasnije zasitila suverenističkog „korijenja“ i prijela evropskih kolača, voz je već otišao sa stanice. Predsednik Srbije Aleksanadar Vučić izrazio je bojazan da će nova taksa Bugarske na ruski gas potencijalno „drastično“ povećati cenu za nabavku datog energenta za Srbiju.

S druge strane, bugarski ministar finansija Arsen Vasilev pojašnjava da Gasprom u regionu posluje putem ugovora na osnovu kojih se cena gasa određuje na tački ulaza na teritoriju države koja gas kupuje, te da povećanje cene tranzita gasa za Gasprom ne bi trebalo da utiče na cenu gasa u Srbiji ili Mađarskoj. Bugarska, dakle, prebacuje loptu u dvorište Gasproma, to jest Putina - na Rusiji je da odluči da li će povećan trošak poslovanja prebaciti na Srbiju i Mađarsku ili će preuzeti te troškove na sebe u cilju podrške vlasti u Beogradu i Budimpešti. Možda Mađarska i Srbija, koje su se obavezale na zajednički odgovor Bugarskoj, ipak treba da se obrate svojim partnerima u Moskvi za pomoć i testiraju iskrenost „večne družbe“?