text size
Bugarska će možda ući u duži period političke paralize, nakon što je bivši premijer Boyko Borissov pobedio na parlamentarnim izborima, iako nije osvojio većinu.
Na četvrtim izborima u manje od dve godine, Borissova konzervativna stranka osvojila je 25 odsto glasova, prema zvaničnim podacima rano u ponedeljak. Stranka drugog bivšeg premijera Kirila Petkova, čija je reformistička vlada trajala samo sedam meseci, bila je na drugom mestu sa 20 odsto glasova.
“Želimo da poštujemo ono što su ljudi izabrali“, rekao je Petkov za novinare kasno u nedelju, priznajući poraz, uz izjavu da je Borissov slobodan da oformi vladu.
Međutim, Borissova politička izolacija i stranačka podeljenost te balkanske zemlje takođe znači da je put do osvajanja većine komplikovan. Duži period formiranja koalicije, a čak i mogućnost petih izbora, mogao bi da oteža Bugarskoj borbu sa rekordnom inflacijom i posledicama ruske invazije na Ukrajinu, kao i sprovođenje plana za uvođenje evra.
"Bugarski glasači očekuju kompromise, oni žele da se formira vlada", izjavila je za BNT Boryana Dimitrova, menadžer kompanije Alpha Research. “Neće biti lako.“
Najsiromašnija članica Evropske unije bori se sa najtežom krizom u decenijama nakon što je Rusija, nekadašnji saveznik, prekinula snabdevanje gasom u aprilu. Ta zemlja se skoro potpunosti oslanjala na uvoz energije iz Kremlja pre sukoba, a sada zbog prekida, vođe u zemlji sa 6,5 miliona ljudi moraju da se bore za nove resurse.
Radev drži uzde
Do sada je postojao privremeni kabinet koji je imenovao predsednik Bugarske Rumen Radev, vojni general u penziji. Radev je ranije odbacio optužbe da ova zemlja ima blag stav prema Moskvi.
Dok se Petkov trudio da se odvoji od Rusije, privremena vlada koju je imenovao Radev preduzela je korake da oživi pregovore sa ruskom državnom kompanijom Gazprom PJSC o nastavku snabdevanja.
Šef države Radev je kritikovao sankcije koje je EU uvela nakon što je Kremlj okupirao Krim 2014. godine, za koji je u jednom trenutku signalizirao da pripada Rusiji.
U obraćanju prošle nedelje osudio je agresiju ruskog predsednika Vladimira Putina, ali je takođe upozorio da bi trebalo da EU ublaži rizik od sopstvenih sankcija koje je uvela Kremlju.
“Sve je teže formirati vladu“, rekao je Radev u izjavi za novinare u Sofiji ranije u nedelju, nakon što je glasao. “Da bi se izborila sa krizom, našoj zemlji su potrebne snažne i legitimne institucije, odlučne reforme i starteške odluke sa dugoročnom perspektivom.“
Borissov u izolaciji, Petkov slab
Borissova partija Građani za evropski razvoj Bugarske (GERB) dominirala je državom više od decenije, pre nego što ju je prošle godine pobedila Petkova partija "Nastavljamo promene" (We Continue the Change). Uz podršku masovnih protesta protiv korupcije i Borissova, Petkov je pobedio konzervativce i obećao da će se boriti protiv korupcije. Ta podrška je oslabila, mada mu Borissova politička izolacija ne ostavlja puno izbora.
Pokret za prava i slobode, stranka turske nacionalne manjine u Bugarskoj, osvojila je 14 odsto, dok je nacionalistička partija Preporod osvojila 10 odsto, mnogo manje nego što je bilo očekivano. Proruska stranka Socijalisti osvojila je devet odsto glasova.
Vođe partije će imati tri pokušaja da oforme većinu. Ukoliko taj pokušaj bude neuspešan, predsednik će morati da sazove nove izbore.
Pokret za prava i slobode (Movement for Rights and Freedoms), stranka turske nacionalne manjine u Bugarskoj, osvojila je 14 odsto, dok je nacionalistička partija Preporod (Reviva) osvojila 10 odsto, mnogo manje nego što se očekivalo. Proruska stranka socijalista osvojila je devet odsto glasova.
Vođe partije će imati tri pokušaja da oforme većinu. Ukoliko ne uspeju, predsednik će morati da sazove nove izbore.
.webp){kind=icon}
