Rusija pronašla 'rupu' i zaradila 11 milijardi dolara uprkos sankcijama

Prošle godine su SAD i njeni saveznici iz Grupe sedam (G7) ograničili cenu izvoza ruske nafte, zabranjujući trgovcima koji koriste zapadnjačke usluge da prodaju rusku sirovu naftu iznad 60 dolara po barelu. Ideja je bila da ograniče sposobnost predsednika Vladimira Putina da finansira rat u Ukrajini bez izazivanja skoka cena na globalnim energetskim tržištima.

Barem u početku, politika je delovala kako je planirano, uskrativši Kremlju desetine milijardi dolara prihoda. Ali kako istraga Bloomberg Newsa i popratni dokumentarni film otkrivaju, Rusija je osmislila sve efikasniji sistem za zaobilaženje sankcija i nastavak prodaje nafte zemljama u razvoju po cenama iznad gornje granice od 60 dolara po barelu. Održavanje pritiska na Putina zahtevaće od zapadnih vlada da usvoje oštriji pristup.

Mesečni ruski prihod od izvoza nafte udvostručio se od aprila, na više od 11 milijardi dolara, s oktobarskim prihodom koji je bio na najvišem nivou od maja 2022. Umesto korišćenja zapadnih tankera i osiguravača koji bi bili predmet ograničenja cena, Rusija se uglavnom okrenula "floti u senci" zastarelih i nereguliranih transportnih brodova, kojom upravljaju posrednici na Bliskom istoku i u Aziji.

Više od 70 odsto ruske nafte prevoze prevoznici u senci, u poređenju sa manje od 30 odsto pre rata. Niz malih i uglavnom anonimnih brodarskih kompanija, trgovaca i posrednika ubrao je velik deo profita od 11 milijardi dolara koji je ostvario  pomažući Rusiji da izbegne ograničenje cena, prema proceni Bloomberga.

Uspon ovog crnog tržišta predstavlja izazov za Ukrajinu i Zapad. Omogućio je Rusiji da prodaje svoju naftu po ceni iznad ograničene, popunjavajući ratni budžet Kremlja. Bez obzira na to koliko dugo sukob u Ukrajini traje, pojava tolikog broja mutnih novih igrača u industriji preti da učini trgovinu naftom manje predvidljivom i težom za regulaciju.

To je posebno zabrinjavajuće zbog povećanog rizika od nesreća koje uključuju stari i neosigurani tankeri, a koji bi mogli izazvati i značajnu štetu životnoj sredini i zapadnim vladama nametnuti velike troškove čišćenja.

Šta se može učiniti

Važno je napomenuti da, iako je ograničenje cena bilo manje efektivno nego što su se čelnici nadali, ipak je prisililo Rusiju da prodaje svoju naftu s delimičnim popustom ispod tržišnih stopa. Umesto napuštanja ograničenja cena, SAD, Evropska unija i njihovi partneri trebalo bi da urade nešto da ga strože primenjuju.

Trebalo bi nametnuti strože kazne protiv stranih brodova, entiteta i pojedinaca za koje se utvrdi da su se dogovarali kako bi prekršili gornju granicu od 60 dolara – kao što su prošlonedeljne sankcije američkog Ministarstva finansija protiv dve kompanije sa sedištem u Ujedinjenim Arapskim Emiratima nameravale da učine.

Od brodova koji prolaze kroz teritorijalne vode zemalja G7 trebalo bi zahtevati da pokažu da imaju odgovarajuće osiguranje od izliva nafte, što je obvezno prema međunarodnom pravu. Više koordinirani napori za reviziju transakcija i proveru da li se trgovci koji transportuju ruske zalihe pridržavaju ograničenja takođe bi sprečili prevare i povećali transparentnost.

Nametanje ograničenja cena ruske nafte nikada neće dovesti do Putinovog poraza, ali ostaje vredan alat za obuzdavanje njegovih ambicija. I dalje je potrebna dosledna primena politike kako bi ona funkcionisala.

 

- Urednici: Romesh Ratnesar, Timothy Lavin.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar