Čijom naftom i gasom EU zamenjuje ruske?

Rat Rusije protiv Ukrajine naveo je Evropsku uniju (EU) da primeni nekoliko paketa sankcija protiv Moskve, što je direktno i indirektno uticalo na trgovinu naftom i prirodnim gasom. Uticaj uvođenja ovih sankcija je sada vidljiv u tome što EU uveliko diverzifikuje svoje izvore snabdevanja.

Podsetimo, što se tiče nafte, zabrana EU na uvoz ruske sirove nafte preko mora stupila je na snagu 5. decembra 2022. godine, nakon čega je usledio embargo na uvoz naftnih derivata od 5. februara 2023. Ove sankcije uticale su na to da uvoz nafte iz Rusije drastično padne u prvom i drugom kvartalu ove godine.

Kako pokazuje analiza Eurostata, u drugom kvartalu prošle godine Rusija je bila vodeći dobavljač nafte i naftnih proizvoda sa učešćem od 15,9 odsto ukupnog uvoza EU. U drugom tromesečju 2023. Rusija je zauzela tek 12. mesto, sa udelom od 2,7 odsto. Nasuprot tome, udeo Norveške, Kazahstana, SAD i Saudijske Arabije u uvozu je povećan u istom dom periodu, dok Libija je postala važan partner, čineći 8,1 odsto uvoza nafte u EU.

Slična situacija je bila i sa prirodnim gasom, gde je udeo Rusije pao na 13,8 odsto ukupnog uvoza EU, dok su udeli Alžira i Norveške značajno porasli. U drugom tromesečju 2023. godine, Norveška je bila najveći snabdevač EU sa udelom od 44,3 odsto ukupnog uvoza EU, a slede Velika Britanija (17,8 odsto) i Alžir (16,5 odsto).

Što se tiče tečnog prirodnog gasa (LNG), SAD ostaje daleko vodeći snabdevač EU u drugom kvartalu 2023. sa učešćem od 46,4 odsto u ukupnom uvozu EU, a slede Rusija (12,4 odsto), Katar (10,9 odsto), Alžir (9,9 odsto) i Nigerija (5,1 odsto). Među ovim dobavljačima, samo su Alžir i Nigerija zabeležili povećanje udela u poređenju sa drugim kvartalom 2022. Nasuprot tome, udeo SAD, Rusije i Katara je pao, dok su Norveška i Oman postali važni dobavljači, sa udelom od 3,3 odsto i 2,9 odsto.