Da li gasna kriza u Evropi može da se ponovi?

U avgustovskoj mrtvoj sezoni, evropsko tržište prirodnog gasa je ponovo oživelo. Rizik od štrajkova u Australiji, najvećem svetskom proizvođaču tečnog prirodnog gasa (LNG), bio je dovoljan da u jednom trenutku podigne cene za 50 odsto. Nedeljama pre početka grejne sezone 1. oktobra, skok cena svakako zabrinjava. Međutim, nemojte još da paničite.

Prvo, rizik je bio samo to - rizik. Pregovori o platama napreduju, a štrajk će verovatno biti izbegnut. Kako se opasnost povlači, tako se smiruju i cene. Ali, što je još važnije, Evropa ima još jačeg saveznika da drži cene gasa pod kontrolom u hladnijim mesecima: izuzetno slaba potražnja.

Proizvodna kriza koja muči kontinent - industrijska aktivnost u Nemačkoj je smanjena 14 uzastopnih meseci - najbolji je lek protiv smanjenja snabdevanja gasom. Sa takvim prijateljima, kome trebaju neprijatelji?

Evropa pobeđuje svoju energetsku krizu zahvaljujući uticaju koji je pomenuta kriza imala na njeno industrijsko srce. Širom kontinenta, mnoge energetski intenzivne kompanije su ili zatvorile ili smanjile proizvodnju nakon što nisu mogle da se nose sa višim cenama energije. Posebno su pogođene industrija đubriva, hemijska, metalurška, staklena, papirna i keramička industrija. Svim tim zatvorenim fabrikama sada ne trebaju ni gas ni struja.

U Nemačkoj je aktivnost energetski intenzivnih kompanija u junu pala za skoro 18 odsto u odnosu na kraj 2020, prema zvaničnim podacima. Tokom istog meseca, potražnja za industrijskim gasom je takođe opala za 18 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. U julu je potražnja za gasom zabeležila još veći pad, pala je za 22,9 odsto u odnosu na godinu ranije, što je najveći pad u 2023. Kada se za nekoliko nedelja objave zvanični podaci o industrijskoj proizvodnji za jul, taj pad energetskih potreba ukazaće na dalje pogoršanje industrijske aktivnosti.

Veće cene energenata znače i veći trošak za industriju (Bloomberg)

Slika je slična širom ostatka kontinenta. Istina, deo pada potrošnje industrijskog gasa reaguje na mere energetske efikasnosti. Ali deo smanjenja je takođe posledica prelaska na goriva koja više zagađuju kao što su nafta i ugalj. Potražnja za gasom u sektoru električne energije bila je slaba i ovog leta, pošto je hladno i vetrovito vreme u većini severozapadne Evrope smanjilo potrebu za klimatizacijom, dok je istovremeno proizvodnja vetra bila jaka.

Zbog anemične proizvodne aktivnosti i manjeg od očekivanog sagorevanja gasa u sektoru električne energije, Morgan Stanley smatra da je ukupna potražnja za gasom u Evropi oko 15 odsto ispod petogodišnjeg proseka, čak i kada se koriguje uticajem vremenskih prilika. Sa malom potrošnjom i do sada obilnim snabdevanjem LNG-om, Evropa je uspela da ubrizga rekordnu količinu gasa u podzemna skladišta tokom proleća i leta — uprkos tome što većina zemalja u regionu više nema pristup ruskom gasu.

Evropske zalihe gasa su popunjene skoro 92 odsto — što je rekordno visoko za ovo doba godine. Ako se trenutni tempo ubrizgavanja nastavi, zalihe bi dostigle 100 odsto do sredine septembra. Dakle, čak i ako se dogode štrajkovi koji bi smanjili isporuku australijskog LNG-a, Evropa će verovatno dostići vrh rezervoara do kraja oktobra ili početka novembra, u poređenju sa prosekom za 2010-2019 od 91 odsto za to doba godine.

Ipak, to bi bila mala uteha za industrijalce kontinenta. Trenutno, evropske cene gasa kreću se oko 35 evra (38 dolara) po megavat-satu, u poređenju sa prosekom za period između 2010. i 2020. godine od nešto više od 20 evra. Veleprodajne cene električne energije kreću se iznad 140 evra po megavat-satu, što je više nego trostruko u odnosu na prosek 2010-2020. od 38,5 evra.

Problem za industriju nije samo to što su sadašnje cene mnogo više nego pre nego što je Rusija napala Ukrajinu. Pravi problem je u tome što kompanije znaju da bi bilo koje pitanje snabdevanja, stvarno ili uočeno, izazvalo rast cena, jer čak i sa skoro punim zalihama, Evropi je potreban sav gas koji može da zgrabi da preživi zimu. Zato veliki broj izvršnih direktora okleva da vrati proizvodnju u pun kapacitet, jer se plaše ponovnog rasta cena energenata.

Balans ponude i potražnje za gasom u Evropi i dalje je nesiguran. Samo izuzetno slaba industrijska potražnja balansira sistem. Obilne zalihe pomažu, ali čak i sa njima, Evropa ne bi preživela zimu da se sva potražnja za industrijskim gasom vrati na nivoe pre krize. Kao takva, cena izbegavanja energetske krize je duboka recesija u proizvodnom sektoru i dugoročni gubitak privrednog rasta. Analiza koju je prošlog meseca objavio Međunarodni monetarni fond kaže da će Nemačka verovatno izgubiti nešto više od jedan odsto potencijalne proizvodnje.

Visoke cene se rešavaju izbegavanjem kupovine te robe. Ali trošak uvek postoji.