Bloombergovi analitičari uradili su analizu o izgledima cena gasa, a prema njihovoj prognozi, cena tog energenta najviše će zavisiti od toka rata u Ukrajini.
Trenutna cena gasa na holandskom TTF čvorištu je oko 165 evra po megavat-satu, dok se pre rata u Ukrajini kretala oko 80 evra po megavat-času. Rat je udvostručio cenu gasu.
Analitičari Bloomberga predviđaju tri scenarija kada je reč o cenama gasa u narednih 12 meseci. Prvi je najlakši scenario po kojem je ciljana cena između 70 i 80 evra po megavat-satu.
Opširnije
EU pred testom solidarnosti zbog ruskog gasa
EU će raspravljati o kriznoj regulativi o obaveznom smanjenju potrošnje gasa od 15 odsto.
26.07.2022
Rusija smanjuje protok gasa na Severnom toku na 20 odsto kapaciteta
Rusija ograničava protok prirodnog gasa na gasovodu Severni tok, samo nekoliko dana nakon što je veza vraćena iz održavanja.
25.07.2022
Energetske muke: Kako se Srbija i region nose sa krizom
Očekuje se da će ova godina mnogo koštati države kako bi sačuvale građane i privredu.
25.07.2022
Šta princip EU solidarnosti u snabdevanju gasom znači u praksi?
Uprkos tome što gas ponovo kreće kroz Severni tok 1, EU ne može da bude mirna za predstojeću zimu.
21.07.2022
Ove cene gasa možemo očekivati u narednih godinu dana ukoliko se rat u Ukrajini okonča. Drugi razlog zbog kojeg bi cene prirodnog gasa bile niže jeste veća potražnja za tečnim gasom (LNG).
Drugi scenario, koji su Bloombergovi analitičari nazvali "prošireni scenario", podrazumeva da je ciljana cena između 110 i 130 evra po megavat-satu u narednih 12 meseci. U objašnjenju analitičara navodi se da bi odugovlačenje sukoba između Rusije i Ukrajine zadržalo visoke cene gasa.
Poslednji scenario, koji nosi naziv "eskalirajući scenario", predviđa cene od 200 do 260 evra po megavat-satu u narednih godinu dana. Do ovako visokih cena moglo bi doći ukoliko se poremeti protok ruskog gasa preko Severnog toka 1, a zbog još veće eventualne eskalacije sukoba između Rusije i Ukrajine.
U narednom čartu prikazana je popunjenost evropskih skladišta. Evropska skladišta trenutno su popunjena oko 66 odsto, a da bi evropske zemlje bezbedno pregurale zimu, potrebno je da budu popunjena 80 odsto.
U izveštaju koji je uradio tim analitičara Bloomberg Adrije (BBA) navodi se da će snabdevanje i cene gasa biti veoma povezani sa tim koliko će i da li će gas uopšte dolaziti iz Rusije preko Severnog toka. Očekuju da će smanjena isporuka gasa biti podeljena među evropskim zemljama, kao i da će takva okolnost zadržati visoke cene gasa.
Takođe, tim analitičara BBA očekuje da će potražnja za gasom do kraja godine biti niža u odnosu na onu koja je bila tokom 2021. godine, a ono što će uticati na smanjenje tražnje jesu visoke cene gasa u uslovima nestašice snabdevanja i prelazak na alternativne izvore energije.
Taj prelazak ne odnosi se samo na obnoviljive izvore energije, već i na prelazak na ugalj, što je, podseća naš tim analitičara, podržano odlaganjem zatvaranja termoelekrana, ali i otvaranjem novih u zemljama Evropske unije.
Međutim, ta odluka nosi sa sobom i ekološke probleme, a nailazi i na prepreku u smislu sankcija uvedenih Rusiji. Naime, 45 odsto uglja koji se koristi u Evropi dolazi iz Rusije.
Kada je reč o nuklearnoj energiji, kao alternativi gasu, Nemačka se snažno protivi nuklearnoj energiji, isključene su tri nuklearne elektrane, a očekuje se da preostale tri budu zatvorene do kraja godine. Tvrde da su troškovi i rizici veći od potencijalne koristi.
Obnovljiva energija, kao zamena gasu, ipak ne može da prevaziđe efekte snabdevanja od potencijalnih ruskih praznina.
Uprkos većoj potražnji tečnog gasa (LNG), uvoz je ograničen zbog transportnih uskih grla. Otvaranje LNG postrojenja u Nemačkoj i Grčkoj će dodatno povećati uvoz tečnog gasa. Očekuje se da će uvoz LNG biti povećan za 40 odsto u 2022. godini u odnosu na prošlu.
Kada je reč o zemljama Adria regiona, situacija prilično zavisi od onoga što se dešava na tlu Evropske unije. I Adria region mnogo zavisi od ruskog gasa. Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija su 100 odsto zavisne od ruskog gasa, Srbija 89 odsto, Slovenija oko 80 odsto. U narednom čartu prikazan je uvoz gasa u zemlje Adria regije, na kojem se vidi da Srbija najviše uvozi, a Hrvatska najmanje.
Na grafiku je predstavljena potrošnja gasa u Adria regionu u poslednjih pet godina. Srbija je najveći potrošač gasa u Adria regionu. Troši oko šest miliona kubnih metara gasa dnevno tokom letnjih meseci, a tokom zime između 11 i 15 miliona kubnih metara gasa.
O tome koje su alternative regiona za snabdevanje gasom i uticaju na ekonomije, za Bloomberg Adria TV govorili su vođa PWC strateškog savetovanja u eneregtici za JIE Mislav Slade-Šilović kao i i Matej Lovrenović, makroekonomski analitičar iz Charles Stanley & Co. Limited.