Energetske muke: Kako se Srbija i region nose sa krizom

Povećani uvoz energenata, njihove drastično više cene na svetskom tržištu, pitanje da li će ruski gas stizati do Evrope ne samo Severnim već i Turskim tokom, samo su neki od energetskih izazova za Evropu, region i Srbiju.

Očekuje se da će ova godina mnogo koštati države kako bi sačuvale građane i privredu od mogućih hladnih stanova, restrkicija i prekida proizvodnje. Zbog rasta cena struje, gasa i nafte ukupan dug evropskih energetskih kompanija narastao je ove godine na više od 1,7 biliona evra, što je više od 50 odsto nego pre 2020. godine, pokazali su Bloombergovi podaci.

Gomilaju se i troškovi srpskog EPS-a. Samo od decembra do aprila država je potrošila oko pola milijarde evra za uvoz struje, jer bivše rukovodstvo te srpske kompanije nije na vreme radilo na novim otkrivkama uglja. Srbija je od izvoznika uglja, postala uvoznik. I umesto da izvozi i profitira u ovim teškim vremenima, Srbija uvozi ugalj iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Rumunije i Bugarske.

Profesor Elektrotehničkog fakulteta (ETF) Nikola Rajaković rekao je za Bloomberg Adriju da će se uvoz struje nastaviti sve dok se EPS dovoljno ne oporavi. To bi, prema njegovim rečima, moglo da potraje i do dve godine.

Procenjuje se da će Srbija do kraja godine potrošiti još oko milijardu evra za uvoz struje i uglja.

Prema informacijama Ministarstva finansija dostavljenim Bloomberg Adriji, država je do sada potpisla 11 ugovora za kupovinu uglja iz nekoliko zemlja. Pored toga, iz tog ministarstva kažu i da Srbija pregovara sa Kinezima o nabavci dva miliona tone uglja. Srbija će kupovati i struju unapred, putem fjučersa. Cena struje na svetskom tržištu je otišla u nebesa. Na mađarskoj berzi HUDEX cena struje se trenutno kreće oko 470 evra po megavat-satu. 

EPS ostvaruje velike troškove i zbog toga što kupuje električnu energiju po četiri do pet puta višoj ceni od one po kojoj je prodaje. Cena za građane u Srbiji košta 40 evra po megavat-satu, a za privredu 75 evra po megavat-satu.

Gas najveći izazov za Srbiju

Evropljani su nepoverljivi prema Rusiji i strahuju da Moskva može naći razlog kao izgovor da trajno prekine isporuke gasa Severnim tokom.

Mađarska je već uvela "vanredno gasno stanje", Nemačka je proglasila drugu fazu kriznog plana za gas, a Slovenija prvu. Srpski zvaničnici se zasad u javnosti nisu oglašavali povodom poteza države u slučaju da ostanemo bez ruskog gasa.

Srbija ne dobija gas preko Severnog toka, ali uvek postoji mogućnost da EU obustavi isporuku ruskog gasa evropskom infrastrukturom. Naša zemlja je u još težoj poziciji, s obzirom na to da nije uvela sankcije Rusiji, a koristi gasovode koji idu kroz teritoriju EU.

Bloomberg

Zasad je poznato da je Srbija dogovorila sa Rusijom gas po ceni koja će se kretati oko 400 dolara za 1.000 kubnih metara, a reč je o 2,2 milijarde kubnih metara na godišnjem nivou.

Pored toga, Srbija je u Mađarskoj obezbedila dva gasna skladišta, a gas će kupiti od dve mađarske kompanije. To su iz Ministarstva finansija rekli za Bloomberg Adriju i naveli da je jedna MET Gas and Energy Marketing AG, a druga MVM CEEenergy Zrt. Od svake od njih Srbija će kupiti po 250 miliona kubnih metara gasa i već je platila avans oko 250 miliona evra. Cena skladištenja gasa je nepoznata.

U Mađarskoj će biti uskladišteno 500 miliona kubika gasa. Srbija ima samo jedno skladište Banatski Dvor, koje je 51 odsto u vlasništvu Gazproma, a 49 odsto u vlasništvu Srbijagasa. Kapaictet tog skladišta je 275 miliona kubnih metara.

Međutim, ukoliko bi Srbija ostala bez ruskog gasa, skladišta u Mađarskoj i skladište Banatski Dvor bila bi nedovoljna da pokriju potrebe privrede i građana za predstojeću zimu. 

 

Pročitajte više na: 

Ako Srbija ostane bez ruskog gasa, nastupiće teška zima

Struja i gas kočničari energetskog i privrednog sektora Srbije

Struja za EPS skuplja 70 odsto, gubitke će platiti građani i privreda

O energetskoj situaciji u regionu i svetu govorila je za Bloombreg Adria TV i zamenica urednika sajta Bloomberg Adria Srbija Vanja Popović: 

 

 

Energetska pozicija regiona

Kao i Srbija, i zemlje regiona su dosta zavisne od ruskog gasa, pa obezbeđivanje tog energenta predstavlja najveći izazov i za njih. Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija su 100 odsto zavisne od ruskog gasa, Slovenija oko 80 odsto, a najbolje po tom pitanju stoji Hrvatska, koja uvozi i LNG.

Bloomberg

Zima u zemljama Adria regiona, ukoliko dođe do nestašice gasa, najviše će zavisiti od toga kako radi EU mehanizam solidarsnosti za gas, kojem pripadaju sve zemlje regiona sem Severne Makedonije. To će dalje zavisiti od popunjenosti evropskih skladišta koja su sada popunjena oko 65 odsto, a minimalno je da budu popunjena do oktobra 80 odsto.

Severna Makedonija

Severna Makedonija je poslednjih godina postala veoma zavisna od uvoza električne energije, uglavnom zbog smanjenja proizvodnje električne energije u domaćim hidroelektranama i termoelektranama. Stručnjaci kažu da Makedonija nije u potpunosti spremna za narednu zimu, zbog toga će od avgusta u toj zemlji biti uvedeno vanredno stanje zbog struje.

Bez ruskog gasa i za Severnu Makedoniju bi zima bila izrazito teška. Ta zemlja zavisi 100 odsto od ruskog gasa i nema skladište. Alternativa je prelazak na mazut, kao i povećana potrošnja struje koju kupuje na berzi, gde se cene kreću više od 400 evra po megavat-satu.

Makedonija pregovara sa Bugarskom o zakupu skladišta gasa uoči zime. U ovom trenutku Bugarska nema vladu, tako da su pregovori u zastoju.

Počitajte više na:

Анализа: Бизнисот ќе „изгори“ од струјата

Допрва ќе поскапува: Нè очекуваат поголеми проблеми со струјата

Македонија преговара за закуп на складишта за гас во Бугарија

Bosna i Hercegovina

Bosna i Hercegovina je 100 odsto zavisna od ruskog gasa koji ide preko Turskog toka i nema skladište gasa. Ukoliko bi gas bio obustavljen Turskim tokom, zima bi za tu zemlju bila veoma teška. Alternative su, kao i za Srbiju, mehanizam solidarnosti EU, i prelazak na struju, TNG, mazut ili lož-ulja. Međutim, prema rečima Bisere Hadžialjević, generalne direktorke Energoinvesta, zasad nema nikakvih nagoveštaja da bi moglo doći do prekida isporuke gasa BiH.

U slučaju najgoreg scenarija, Hadžialjević kaže da su alternativne mogućnosti snabdevanja FBiH gasom izuzetno sužene, s obzirom na postojanje samo jednog pravca snabdevanja na graničnom prelazu Zvornik. Navela je da se gas može isporučivati i od drugih dobavljača u BiH, ato podrazumeva izlazak na neku od berzi u Evropi ili preko trgovaca, a takav gas kupljen ad hok koštao bi nekoliko puta više.

Još jedan problem sa kojima se suočava BiH jeste da su distributeri goriva dovedeni u situaciju da beleže gubitke i najavljuju zatvaranje pumpi.

Počitajte više na:

Paradoks: Cijene goriva rekordne, a najavljuje se zatvaranje pumpi

Dok Evropa strahuje u BiH nema panike zbog plina i struje

Dio potrošača u RS traži zamjenu za ruski gas, TNG kao alternativa

Hrvatska

Od svih zemalja u Adria regionu, Hrvatska najbolje stoji po pitanju gasa. Hrvatska će, kako se predviđa, imati dovoljno gasa na svojoj teritoriji iduće zime. Stručnjaci se uglavnom slažu da čak i potpuni prekid ruskog gasa ne bi Hrvatsku doveo u nepremostivu situaciju što se količine tog energenta tiče. Ta zemlja uvozi 2,9 milijardi kubnih metara tečnog gasa preko gasovoda na Krku, to je upravo ono što i na godišnjem nivou potroši. Od Rusije uvozi milijardu kubnih metara gasa. Hrvatska deo proizvodi i sama.

Pored toga, u potencijalnoj situaciji kada bi Gazprom na traženje politike zatvorio ventil, aktivirala bi se direktiva EU o mehanizmu sigurnosti snabdevanja gasom. Tada bi Hrvatska mogla da prodaje gas susednim zemljama, među kojima su Slovenija, ali i Srbija.

Pročitajte više na:

Što bi u praksi značio EU princip solidarnosti u opskrbi plinom?

Hrvatska bi i bez ruskog plina trebala prebroditi zimu

'Ako se Rusi odluče za nuklearnu opciju dio plina prodat ćemo susjedima'

Slovenija

Slovenija ima državnu proizvodnju električne energije, ali je zbog rasta cena struje na svetskim berzama vlada te zemlje nedavno usvojila prvi paket mera za ublažavanje rasta cene struje. Od prvog septembra utvrđena je maksimalna cena električne energije za domaćinstva i mala preduzeća koja će važiti do kraja avgusta 2023. godine.

Kada je reč gasu, i Slovenija je dosta zavisna od ruskog gasa. Uvozi 99,4 odsto gasa, od toga oko 80 odsto čini ruski gas. Nema skladište za gas, tako da će u slučaju najgoreg scenarija, odnosno obustave ruskog gasa ka Evropi za nju najbitnije biti kako će raditi mehanizam solidarsnosti EU.

Još jedan od problema sa kojima se građani Slovenije susreću jeste nedostatak peleta. Slovenački trgovci i dobavljači kažu da umesto da pune skladišta za prodaju peleta pre početka grejne sezone, trenutno nemaju dovoljno zaliha ni za trenutnu prodaju. Problem nije samo nedostatak ponude već i visoke i promenljive cene.

Pročitajte više na:

Cena elektrike podivjala, zdaj bo ta omejena

Kako solidarna bo Evropa, če zmanjka ruskega plina?

Lesni peleti 'vroča roba' že sredi poletja, jih lahko do zime zmanjka?

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar