'Rast cene gasa u Srbiji možemo očekivati i u 2024'

Cena gasa na holandskoj TTF berzi na početku 2023. godine iznosila je oko 85 evra po megavat-času. Iz meseca u mesec cena ovog energenta je padala i kraj godine završiće na oko 35 evra po megavat-času. Reč je o drastičnom padu, a pad je još veći ukoliko se uporedi sa rekordnim cenama iz sredine 2022. godine, kada je vrednost gasa dostigla više od 300 evra po megavat-času.

Činjenica je da je Evropa ove godine uspela da zadovolji svoje potrebe za gasom nakon što je ostala bez značajnih količina ruskog gasa. Evropi su u tom važnom zadatku pomogli prošlogodišnja blaga zima, ovogodišnja blaga jesen, mere štednje, smanjena industrijska proizvodnja i povećan uvoz LNG-ja.

I dok je cena gasa na evropskoj berzi padala, u Srbiji je rasla. Cena gasa za domaćinstva i privredu koja troši do 100.000 kubnih metara gasa poskupela je ove godine tri puta - u januaru (11 odsto), maju (10 odsto) i novembru (10 odsto). Gas u Srbiji je poskupeo i uprkos padu cena na tržištu i uprkos tome što Srbija po povoljnijim cenama nabavlja gas iz Rusije.

Kakve cene gasa u Srbiji i Evropi možemo očekivati sledeće godine

Energetski stručnjak Miloš Zdravković izjavio je za Bloomberg Adriju da sledeće godine možemo očekivati rast cena gasa i u Evropi i u Srbiji. Prema njegovim rečima, za srpsko tržište već postoji najava o ponovnom povećanju cena struje i gasa u aprilu.

"Međutim, za razliku od drugih evropskih država, mi 80 odsto gasa kupujemo direktno iz gasovoda na osnovu dugoročnog ugovora sa Rusijom, pa je samim tim ta cena gasa dosta jeftinija", rekao je Zdravković i dodao da se cena gasa u Srbiji ne povećava zbog dešavanja na evropskom tržištu već, zbog punjenja budžeta. "Država povećava akcize tamo gde je naplata najbolja, a to su struja, gas, nafta, i tako puni budžet", izjavio je Zdravković.

Ističe da je situacija ista i kada je reč o cenama goriva. Zdravković podseća da Naftna industrija Srbije (NIS) ima svoju rafineriju u Pančevu koja je modernizovana, te je Srbija zbog toga u prednosti jer nema tako drastične troškove transporta, a opet su u našoj zemlji naftni derivati najskuplji u regionu pa i šire. "Država je sa porezima i akcizama kod nas preterala", istakao je Zdravković.

Bloomberg Adria istražila je nedavno da su akcize na naftne derivate u Srbiji najviše u regionu, a o tome možete pročitati OVDE.

Zdravković ocenjuje da će cene gasa i na svetskom tržištu sledeće godine rasti, naročito u Evropi, za koju kaže da je činjenica da se ne može odvojiti od ovog energenta, jer udeo gasa u proizvodnji energije u Evropi iznosi minimum 20 odsto. Gas je još uvek jedan od glavnih energenata koji podstiče evropsku privredu, a naročito nemačku.

Koji su razlozi za moguće povećanje cena gasa u Evropi sledeće godine

Na rast cena, kako je objasnio, uticaće povećana tražnja za gasom, pre svega iz Kine i Indije. Zdravković je ukazao da je Evropa nekada bila najveći potrošač energije u svetu, a da je sada pretiču Kina i Indija, jer se njihove privrede sve više razvijaju.

I dok je Evropa planirala, planira, ali i radi na diverzifikaciji snabdevanja gasa, u isto vreme su Rusi, kao i svi ostali izvoznici gasa radili na diverzifikaciji pravaca prodaje. Zdravković je istakao neke od velikih ruskih projekata među kojima su "Snaga Sibira 1" i "Snaga Sibira 2" (početak izgradnje planira tokom 2024), LNG terminal u Vladivostoku, a sve da bi se, kako je objasnio, povećao izvoz gasa na azijsko tržište. Dodao je da su i drugi izvoznici gasa povećavali svoje pravce prodaje.

"Zbog toga će Evropa morati da se bori na tržištu ne samo za gas već i za naftu, uranijum i sve ostale sirovine", rekao je Zdravković.

Bloomberg

Drugi razlog zbog kojeg bi cene gasa u Evropi sledeće godine mogle biti veće jeste povećani uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG), koji je skuplji od prirodnog gasa koji je Evropa decenijama dobijala kroz gasovode. Zdravković je rekao da je LNG 2,4 puta skuplji od prirodnog gasa, a možda i više.

Objasnio je da je LNG skuplji pre svega zbog procedure transporta. "Uzmimo za primer američki LNG. On se vadi u Teksasu ili Arizoni, zatim gasovodima dolazi do luka, gde se iz gasovitog prebacuje u tečno stanje, a onda se tankerima prevozi preko Atalntika. Nakon što stigne u Evropu, on se iz tečnog stanja prebacuje u gasovito i pušta u gasovode. Zato LNG mora da bude 2,4 puta skuplji, i to na obalama Atlantika, na Mediteranu je i više."

Istakao je da se Evropa oprostila od jeftinog gasa onog trenutka kada je prestala da sklapa dugoročne ugovore o nabavci gasa koje je imala sa Rusijom. Zdravković kaže da Evropa sada vezuje gas za cenu na holandskoj TTF berzi i da je samim tim gas koji trenutno nabavlja skuplji.

Naveo je primer da je Nemačka imala dugoročni ugovor sa Rusijom o nabavci gasa po ceni od 230 dolara za 1.000 kubnih metara, a da ga trenutno plaća oko 400 dolara za 1.000 kubnih metara. Podsetio je da je Nemačka od Rusije nabavljala gas po jeftinijoj ceni nego što ga je Srbija nabavljala. Tada je Srbija nabavljala gas iz Rusije po ceni od 270 dolara za 1.000 kubnih metara, a najjeftiniji ruski gas dobijala je Turska, po ceni od 210 dolara za 1.000 kubnih metara, ne računajući Belorusiju.

Zdravković kaže da će i ubuduće na cenu gasa uticati geopolitička dešavanja.

Da li će Bugarska ponovo aktivirati odluku o uvođenju takse na ruski gas

Na pitanje da li očekuje da Bugarska ponovo oživi odluku o uvođenju takse na ruski gas koji prolazi kroz njenu teritoriju, Zdravković kaže da ne očekuje da će se Bugarska ponovo usuditi na takav potez zbog pretnji tužbama koje je dobila od Gazproma, Mađarske i Srbije.

"Gazprom je pripretio tužbom. Mađarska, Srbija i ostali konzumenti koji imaju ugovore za gas preko Turskog toka, a među njim su i austrijske kompanije, takođe su pripretile tužbom. Bugarska je planirala da zaradi veliki novac na tranzitu ruskog gasa, navodeći da je dodatnu taksu uvela da bi kaznila Gazprom, međutim, na kraju bi tu taksu platili potrošači u Srbiji, Mađarskoj i Austriji. Postoji negde dokle politika i geopolitika mogu da idu, ali sve se menja kada počnu da rade sudovi", zaključio je Zdravković.