Analiza BBA: Energetske kompanije u Adria regionu uložile dve milijarde evra u modernizaciju

Energetske kompanije u Adria regionu i danas uglavnom posluju na temeljima onoga što je izgrađeno pre više od pola veka, a ta zastarela tehnologija sprečava ih da ostvare bolje finansijske rezultate. To se najbolje ogleda u velikim gubicima u proizvodnji i distribuciji električne energije, a situacija nije bolja i kada je reč o rafinerijama. Menadžeri ovih kompanija toga postaju svesni pa je samo prošle godine ukupan iznos koji su energetske kompanije iz regiona uložile u modernizaciju postojećih objekata ili u nove projekte iznosio čak dve milijarde evra. 

Energenti predstavljaju strateški resurs svake zemlje pa su zbog toga energetske kompanije u regionu, naročito one u oblasti električne energije i gasa, zadržane u vlasništvu države. To je prva, a druga glavna barijera ulaska privatnog kapitala u tu industriju jesu visoki infrastukturni troškovi koje energetske kompanije zahtevaju. Međutim, i to se menja. Privatni kapital sve više ulazi u energetski sektor u regionu i to pre svega u grani koja se tek razvija – obnovljivim izvorima energije.

Ovo su neki od zaključaka najnovije analize analitičkog tima Bloomberg Adrije o energetskoj industriji, a celu analizu možete pročitati OVDE.

Karakteristike energetskog tržišta Adria regiona

"Trenutni energetski pejzaž je nasleđe razvoja industrije tokom druge polovine 20. veka i procesa brze urbanizacije i industrijalizacije. To znači da je izgradnja velikih energetskih kompleksa izvršena pre više od pola veka, tako da danas posluju sa zastarelom tehnologijom i nasleđem loše održavane tehnologije, što se najbolje ogleda u velikim gubicima u proizvodnji i distribuciji električne energije", navode analitičari BBA u najnovijoj analizi o energetskoj industriji.

Dodaju, takođe, da je dug period nedovoljnog ulaganja u rafinerije nafte, pre ulaska privatnog kapitala, kasnije zahtevao nekoliko velikih investicionih ciklusa koji su još u toku.

Rafinerija Pančevo (Naftna industrija Srbije)

Energetsko tržište u regionu karatkeriše i to što njime i dalje dominiraju velika vertikalno ingerisana državna preduzeća. To je posebno naglašeno u proizvodnji i snabdevanju električnom energijom i gasom, ukazuje naš analitički tim.

"Važnost energenata kao strateški resurs svake zemlje i visoki infrastrukturni troškovi predstavljaju glavne barijere za ulazak privatnog kapitala u ovu industriju", navodi se u analizi i ističe da se situacija menja kada je reč o obnovljivim izvorima energije. Međutim, naši analitičari ukazuju da je udeo privatnog kapitala i u toj grani i dalje zanemariv.

Analitičari BBA ukazuju da zbog dobrog geografskog položaja naš region ima veliki potencijal za razvoj obnovljivih izvora energije. Pre svega ima dobru hidrologiju, veliki broj sunčanih sati i povoljan vetar.

Izazovi u ovoj oblasti jesu razvoj tehnologija koje će podržati ekonomiju obnovljivih izvora i priključenje novih korisnika na mrežu.

Poslovanje energetskih kompanija u regionu

Godina 2022. bila je izuzetno izazovna za kompanije iz energetskog sektora. Glavni faktor nestabilnosti bila je ekstremna volatilnost cena energenata, navodi se u analizi.

"Povećanje cena na globalnom tržištu povećalo je ulazne troškove kompanija, dok nemogućnost da se povećanje prenese na kupce zbog državnih ograničenja cena rezultiralo je značajanim padom profitabilnosti za većinu kompanija", ističe se u analizi.

Naime, najveći rast prodaje za elektroprivrede iznosio je u proseku 55 odsto ​​u 2022. godini, dok su naftne i gasne kompanije nadmašile rastom prodaje od 67 odsto. Profitabilnost je bila mnogo drugačija, sa EBIT maržom koja se smanjila za 6 p. p. na - 6,7 odsto u proseku za elektroenergetske kompanije, dok je porasla za 1,4 p. p. na + 5,7 odsto za kompanije za naftu i gas.

- Elektroprivreda

Proizvodnja svih elektroprivreda u regionu je pala u 2022. godini, zabeleživši pad u proseku od 15 odsto, zbog loših hidroloških uslova. Pored toga, kompanije poput EPS-a, HSE-a i ESM-a imale su problema sa lošim kvalitetom i manjom proizvodnjom uglja.

Zbog toga su manju proizvodnju u hidroelektranama nadoknađivale većim uvozom gasa i uglja, a nedostatak sopstvenog uglja u termoelektranama je takođe nadoknađen uvozom uglja, kao i otkupom električne energije. Analitičari BBA podsećaju da su prošle godine cene svih energenata dostigle rekordne nivoe, te su zbog rasta troškova, ali i nemogućnosti da povećaju potrošačke cene, ove kompanije imale značajan pad bruto profitne marže (GPM). Između ostalog, zbog toga su HSE, EPS i HEP završile u negativnoj profitnoj zoni.

- Gasne kompanije

Kada je reč o gasnim kompanijama, uprkos skoku cena prirodnog gasa i ograničenju cena potrošnje, bile su manje pogođene nego elektroenergetske kompanije. PPD je imao koristi od veće prodaje (trenutno veoma traženog) LNG-ja i jake izvozne aktivnosti (70 odsto učešća u 2022. godini), dok je Srbijagas iz državnih subvencija pokrivao gubitke na razlici u ceni između nabavne i prodajne cene.

- Naftne kompanije

Među distributerima goriva i naftnih derivata, Petrol grupa je zabeležila najveći pad profitabilnosti. To je bio rezultat nepovoljne regulacije cena goriva.

Nasuprot opštem trendu na tržištu, bum cena energenata je bio najviše plodonosan za rafinerije nafte. Najbolji primer je NIS, koji je ostvario povećanje i GPM i EBITDA marže (daleko iznad marži drugih naftnih i gasnih kompanija koje je analitički tim analizirao).

INA nije uspela da potpuno iskoristi povoljne tržišne uslove zbog obustave proizvodnje rafinerije koja je bila van pogona od novembra 2022. do aprila 2023. Gubici koji su nastali prodajom uvezenih derivata goriva tokom poslednjeg kvartala 2022. imali su snažan negativan uticaj na rezultate, koji su ipak bili na istorijski najvišem nivou. Pored toga, INA je morala da plati i porez na ekstraprofit od 80 miliona evra.

Investiciona aktivnost

Ukupni kapitalni izdaci kompanija koje je analizirao analitički tim Bloomberg Adria dostigli su skoro dve milijarde evra u 2022. godini, što je za 20 odsto više u odnosu na 2021, zahvaljujući intenzivnim investicijama rafinerija nafte.

U 2022. najjaču investicionu aktivnost zabeležile su elektroprivrede HEP i EPS, koje su odgovorne za polovinu ukupnih investicija (940 miliona evra). Većina investicija se odnosila na revitalizaciju postojećih kapaciteta. U slučaju HEP-a, to se odnosilo na revitalizaciju hidroenergetskih sistema, ali i na nastavak ulaganja u solarne kapacitete.

U slučaju EPS-a, velika ulaganja se odnose na poboljšanja i modernizaciju postojećih termoelektrana, revitalizaciju hidroenergetskih kapaciteta i pripremne radove na izgradnji prve EPS-ove vetro i solarne elektrane.

ESM takođe aktivno ulaže, ali uglavnom u nove kapacitete. Trenutno ima 12 projekata sa ciljem da uvede dodatni kapacitet od 1760 MW, što je više od ukupnog trenutnog kapaciteta ESM-a od 1420 MW.

I u naftnom sektoru su u toku velike investicije.

U narednom periodu analitički tim BBA očekuje povećanu investicionu aktivnost u svim segmentima, ne samo kada su u pitanju obnovljivi izvori, već i u oblastima poboljšanja efikasnosti, smanjenja emisije CO2, prenosne mreže, digitalizacije mreže, obezbeđivanja efikasnog povezivanja novih korisnika i balansne električne energije.