Ekspanzija globalnih finansijskih tržišta koja je usledila nakon višegodišnjeg perioda jeftinog novca dovela je do rasta ukupne imovine u "exchange-traded" fondovima (ETF) na globalnom nivou na 10 biliona američkih dolara, u poređenju sa 0,8 biliona američkih dolara koji su bili dostupni tokom Svetske finansijske krize krajem 2000-ih godina, navodi se u analizi našeg analitičkog tima.
"Privlačnost ETF-ova proizlazi iz njihovih prednosti u odnosu na tradicionalne instrumente, kao što je veća fleksibilnost dostizanja izloženosti prema pojedinoj deonici ili skupu deonica. Nedavno uvođenje ETF-ova na tržište došlo je mnogo kasnije nego na najrazvijenijim tržištima, ali je ipak među prvima u ovom delu Evrope", objašnjavaju analitičari.
Celu analizu možete pročitati ovde.
Opširnije
Uspešan fond uništio konkurenciju akcijama veštačke inteligencije
Kada je reč o trgovanju u ludilu za veštačkom inteligencijom, jedan najuspešniji globalni akcijski fond pobeđuje pomoću kreativnih ideja.
19.06.2023
Gde investirati u drugoj polovini 2023?
Marko Bogdan, šef kanala prodaje u InterCapital Asset Managementu, naglašava da za ulaganje ne postoji magična formula.
11.06.2023
Rat i inflacija izvukli milijarde iz akcijskih fondova
Kapital se poslednjih nekoliko meseci ubrzano odliva iz akcijskih fondova u Evropi.
12.09.2022
Iako su investicijski fondovi bili i još uvek jesu glavna vrsta fondova u koje se ulaže, ovim fondovima se ne trguje i nemaju likvidnost kao ETF-ovi. U poređenju sa kasnim 2000-ima, ETF-ovi su postepeno preuzimali deo tržišta od investicijskih fondova zahvaljujući većoj efikasnosti troškova i likvidnosti za investitore. Zapravo, ako ETF-ovi nastave da zauzimaju udeo investicijskih fondova, vrlo je verovatno da će gotovo istisnuti investicijske fondove do kraja ove decenije.
Prema analitičarima, od ukupnih američkih deonica u vlasništvu američkih investitora, u 2006. godini je jedan odsto udela pripadalo ETF-ovima, a 24 odsto investicijskim fondovima, dok je u maju 2023. godine udeo koji pripada ETF-ovima porastao na osam odsto, a udeo koji pripada investicijskim fondovima pao na 18 odsto.
Oni su u svojim ranijim analizama detaljnije govorili o tržištima kapitala, te naveli kako je likvidnost tržišta vrlo niska u Adria regionu.
"Postoje neki dobri znakovi - na Zagrebačkoj berzi (ZSE) videli smo listiranje dva ETF-a od kraja 2020. godine. Prvi je 7CRO ETF, koji prati CRO10 indeks, dok drugi primer, 7SLO ETF, prati SBITOP indeks. Takođe, ovi ETF-ovi su dostupni za trgovanje na Ljubljanskoj berzi (LJSE) od 2022. godine, što je prvo listiranje hrvatskog fonda na stranoj berzi", navode oni.
Kako objašnjavaju, što se tiče ukupnog prometa na ZSE, beleži se silazni trend u prometu deonica i obveznica (isključujući blok transakcije) s prosečnim godišnjim padom (CAGR) od šest odsto u poslednje četiri godine. Međutim, ulaganja u ETF-ove rastu, što se može videti po porastu ukupnog prometa ETF-ova (u 2022. godini bio je 10,1 miliona evra, čak 68 odsto u odnosu na prethodnu godinu), što je činilo 4,5 odsto ukupnog prometa deonica (isključujući blok transakcije).
"Nedavno je izdat novi ETF na ZSE, koji prati rumunsko tržište deonica (BET indeks). Ukupna tržišna kapitalizacija rumunskog tržišta deonica iznosi oko 40 milijardi evra, što je više od ukupne kapitalizacije svih tržišta u Adria regionu zajedno. BET indeks je najpotcenjeniji indeks u regionu CESEE, barem ako se meri P/E razmerom (samo 5x!)", objašnjavaju oni.
Analitičari vide potencijal za dalji razvoj deoničkih ETF-ova u Adria regionu, zahvaljujući snažnom višku štednje u domaćinstvima i stabilnom rastu nominalnih plata. Međutim, ukupna tržišna kapitalizacija makedonskog, srpskog i bosanskohercegovačkog tržišta deonica zajedno, gotovo je jednaka slovenačkoj (oko osam milijardi evra).
To predstavlja dodatni izazov za razvoj ETF-ova ili sličnih instrumenata zbog male likvidnosti i slobodnog prometa (engl. free float). "Što se tiče tržišta obveznica, ne vidimo potencijal jer većinu izdanja drže veliki institucionalni investitori i nema prostora za stvaranje tržišta, odnosno uspostavljanje obvezničkih ETF-ova."
Usvajanje ETF-ova u svetu je bilo stabilno više od 15 godina, s blagim ubrzanjem u 2022. godini uprkos tržišnoj volatilnosti, dostižući udeo investicijskih fondova.
U 2022. godini nastavljeno je napuštanje aktivno upravljanih investicijskih fondova zbog trenda prelaska na ETF-ove, što se čini ubrzavajućim uprkos padu tržišta kapitala - iz investicijskih fondova povučeno je 480 milijardi američkih dolara iz deonica i 560 milijardi američkih dolara iz obveznica. Nasuprot tome, u ETF-ove je preneseno 400 milijardi američkih dolara u deoničke ETF-ove i 200 milijardi američkih dolara u obvezničke ETF-ove.
"Niže naknade i jednostavnost su glavne prednosti kupovine ETF-ova, a takođe kupovinom jednog udela fonda možete se izložiti riziku određene grupe imovine, bez kupovine pojedinačnih obveznica, deonica – roba i sličnog", zaključuju analitičari.
.webp){kind=icon}
