Međunarodna agencija za energiju (IEA) dodatno je ublažila svoj stav o predstojećem vrhuncu potražnje za naftom, vraćajući scenario u kojem globalna potrošnja nastavlja da raste do sredine veka.
Dok je trebalo da potrošnja nafte stagnira ili opadne tokom ove decenije u sva tri scenarija koja je IEA analizirala prošle godine, najnoviji izveštaj ponovo uvodi "scenario trenutnih politika" (engl. CPS - Current Policies Scenario) u kojem potrošnja raste za 13 odsto do 2050. godine. Snažnija prognoza zavisi od sporijeg tempa usvajanja električnih vozila.
Ponovno uvođenje CPS nakon petogodišnje pauze predstavlja poslednju ponovnu evaluaciju dugoročnih izgleda za naftu od strane agencije i šire energetske industrije. Takođe dolazi u trenutku kada je Bela kuća pod administracijom koja istovremeno podržava fosilna goriva i kritikuje izvore obnovljive energije.
Opširnije
IEA: Ruski prihodi od izvoza nafte pali zbog sankcija
Ruski prihodi od izvoza nafte u oktobru su se smanjili u odnosu na prošlogodišnji oktobar, pošto su globalne cene sirove nafte pale.
14.11.2023
Pad cene nafte odražava pad potražnje, kaže IEA
Pad cene nafte sa skoro 100 dolara po barelu pokazuje da su cene porasle dovoljno visoko da počnu da nagrizaju potražnju u SAD i u drugim zemljama.
12.10.2023
Trka za preuzimanje imovine Lukoila zaoštrava se kako se približava rok za sankcije
Prvi znakovi pritiska sankcija počeli su da se pojavljuju poslednjih dana.
11.11.2025
OPEC+ koči proizvodnju - da li se nafta sprema za dug ciklus niskih cena
Cene nafte stabilizovale su se posle najnovije odluke OPEC+ grupa da obustavi planirano povećanje proizvodnje tokom prvog kvartala 2026. godine. I dok su cene brent nafte ponovo prešle prag od 65 dolara po barelu, analitičari upozoravaju da je tržište i dalje u osetljivoj ravnoteži - između fiskalnih potreba velikih proizvođača i globalnog usporavanja potražnje.
04.11.2025
Prognoze IEA sa sedištem u Parizu, osnovane nakon naftne krize 1973. godine, vlade i energetska industrija širom sveta koriste za planiranje politika i ulaganja. Analize agencije mogle bi pružiti otrežnjujuće informacije za delegate koji se okupljaju u Brazilu ove nedelje na klimatskim pregovorima pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, poznatim kao COP30.
Izveštaj objavljen u sredu predstavlja još jednu promenu tona agencije, koja je u septembru saopštila da je potrebno uložiti milijarde dolara u nove zalihe nafte i gasa, nakon što je prethodno bila kritikovana zbog izjave da takva ulaganja nisu kompatibilna sa klimatskim ciljevima. Republikanski zakonodavci su napali agenciju i pokušali da smanje njeno finansiranje.
Najnoviji izveštaj IEA je u skladu sa trendom u energetskoj industriji. U septembru je BP Plc pomerio svoje projekcije, navodeći da bi potrošnja mogla da dostigne vrhunac već ove godine.
Pored CPS, izveštaj i dalje uključuje "scenario izjavljenih politika" (engl. STEPS - Stated Policies Scenario), u kojem će potrošnja nafte dostići vrhunac oko 2030. godine. U izveštaju nijedna od opcija nije označenja kao verovatnija.
"Jedan od ključnih faktora koji će uticati na potrošnju nafte u budućnosti jeste elektrifikacija transportnog sektora", rekao je izvršni direktor Fatih Birol u telefonskom intervjuu iz sedišta agencije u Parizu. "To će zavisiti od politika vlada."
Električna vozila
U CPS scenariju, globalna potrošnja nafte raste sa otprilike 100 miliona barela dnevno na 113 miliona do 2050. godine, dok će se udeo električnih vozila (EV) u ukupnoj globalnoj prodaji automobila uglavnom stabilizovati nakon 2035. godine. U scenariju STEPS, predviđa se da će se udeo prodaje električnih vozila udvostručiti do 2030. godine i porasti iznad 50 odsto pet godina kasnije. Scenario CPS predstavlja kočnicu za rast energije vetra i sunca i snažniju putanju za prirodni gas.
Neizbežno, ova dva puta imaju različite posledice za svetsko naftno tržište i cene. U CPS scenariju, "veća potrošnja brže apsorbuje višak ponude nafte i LNG-ja", podstičući rast cena nafte na oko 90 dolara po barelu do 2035. godine. Zadovoljavanje potražnje zahtevaće otprilike 25 miliona barela dnevno kroz nove projekte, kao i snabdevanje od proizvođača koji su trenutno pod sankcijama.
Scenario potražnje za naftom i gasom predstavlja dalji dokaz da će put ka neto nuli do sredine decenije biti izazovniji nego što se prethodno mislilo, sa posledicama po životnu sredinu. Globalne temperature porašće skoro tri stepena u odnosu na predindustrijske nivoe do kraja veka u CPS scenariju, u poređenju sa 2,5 stepeni u drugom scenariju. Oba puta vode do nivoa klimatskih promena koje naučnici smatraju izuzetno destruktivnim.
Kasniji vrhunac
CPS scenario je više u skladu sa stavovima OPEC-a, kartela proizvođača nafte predvođenog Saudijskom Arabijom, koji prognozira da će potrošnja ovog proizvoda nastaviti da raste do 2050. godine. Generalni sekretar OPEC-a Haitham Al-Ghais više puta je kritikovao IEA, optužujući agenciju da promoviše "antinaftnu naraciju".
Čak i u manje optimističnom scenariju IEA, STEPS, vrhunac potražnje za naftom sada se očekuje nešto kasnije, "oko 2030. godine", a ne pre kraja ove decenije, kako je predviđeno u prošlogodišnjoj analizi. Prosečna potrošnja nafte će 2050. godine iznositi 96,9 miliona barela dnevno, u odnosu na prethodnu procenu od 93,1 milion barela dnevno.
Bez obzira na to koja se prognoza na kraju obistini, svet se mora suočiti sa nizom rizika, od sankcija na naftu, neizvesnosti oko isporuke ruskog prirodnog gasa do rizika od sajber-napada na elektroenergetsku infrastrukturu, rekao je Birol.
"Globalna energetska bezbednost suočava se sa mnoštvom pretnji kakve nikada ranije nismo videli", rekao je on.
.webp){kind=icon}
