Trka za preuzimanje imovine Lukoila zaoštrava se kako se približava rok za sankcije

Vlade širom Evrope i Bliskog istoka žure da obezbede nastavak rada razuđenih naftnih operacija ruskog energetskog giganta Lukoil PJSC, nakon što su SAD uvele sankcije kompaniji i prošle nedelje blokirale ključnu ponudu za njenu imovinu.

Druga najveća ruska naftna kompanija upravlja širokom međunarodnom mrežom koja obuhvata naftna polja, rafinerije i benzinske stanice. SAD i Velika Britanija uvele su joj sankcije prošlog meseca, uz kratak rok – do 21. novembra – da se okončaju tekući poslovi sa kompanijom.

 

Do prošle nedelje činilo se da postoji uredno rešenje, jer je trgovac energentima Gunvor Group pristao da preuzme Lukoilovu međunarodnu imovinu. Proces se raspao u četvrtak kada je američko ministarstvo finansija označilo Gunvor kao Putinovu "marionetu". Kompanija se povukla iz transakcije, što je pojačalo hitnost da se ruska imovina održi u pogonu.

"U toku je prilična jurnjava kako bi se utvrdilo šta uraditi sa inostranom imovinom Lukoila, posebno nakon što je američko ministarstvo finansija odbacilo Gunvorovu ponudu da je potpuno preuzme", rekao je Richard Bronze, šef geopolitičke analitike u kompaniji Energy Aspects Ltd. "Globalno tržište sirove nafte ima solidan amortizer za poremećaje u snabdevanju, ali situacija u sektoru prerade je sasvim drugačija."

Prvi znakovi pritiska sankcija počeli su da se pojavljuju poslednjih dana.

Lukoil je proglasio višu silu na naftnom polju u Iraku koje čini oko jednu desetinu ukupne proizvodnje zemlje, dok su dve državne kompanije preuzele operacije kako bi se osigurala kontinuirana eksploatacija.

Bugarska je takođe preduzela korak ka potpunoj kontroli najveće rafinerije u zemlji kako bi održala proizvodnju i zaštitila radna mesta. U Finskoj, pojedine benzinske stanice ostaju bez goriva nakon što je kompanija u vlasništvu Lukoila prestala da prima isporuke, preneli su lokalni mediji.

Lukoil nije odgovorio na zahtev za komentar upućen van radnog vremena.

Fleksibilnost

Više država vrši pritisak na SAD da izdaju licencu koja bi omogućila nastavak rada Lukoila nakon 21. novembra, što je administracija Donalda Trumpa ranije činila u drugim slučajevima sankcionisane ruske imovine.

Bez produženja, moguće je da dođe do lančanih efekata na tržištima sirove nafte i derivata.

Zvaničnici Bugarske saopštili su da su u razgovorima sa američkim ministarstvom finansija od početka sankcija, u nastojanju da se održi rad rafinerije Burgas kapaciteta 195.000 barela dnevno. Postrojenje je najveće u jugoistočnoj Evropi i godinama je u procesu prodaje koji još nije dao rezultat.

Bloomberg

U susednoj Rumuniji, ljudi upoznati sa situacijom rekli su da zemlja razmatra traženje produženja roka do 21. novembra, iako taj korak još nije preduzet. Nacionalizacija imovine Lukoila u Rumuniji, uključujući rafineriju Petrotel od 50.000 barela dnevno, posmatra se kao krajnja mera.

Vlada Moldavije planira kupovinu skladišta goriva od Lukoila kako bi obezbedila nesmetane operacije aerodroma u Kišinjevu, naveo je ministar energetike Dorin Junghietu u izjavi na Fejsbuku prošle sedmice. Zemlja je takođe zatražila izuzeće od mera koje važe posle dvadeset prvog novembra. Vlada "pregovara sa Lukoilom kako snabdevanje naftnim derivatima ne bi bilo ugroženo", napisao je Junghietu u odvojenom postu u ponedeljak. "Odgovornost kompanije je da preduzme sve hitne korake."

Zabrinutost za snabdevanje gorivom ima jednostavan razlog, dok se fjučersima sirove nafte u Evropi trguje blizu 60 dolara po barelu, cena dizela je bliža 95 dolara.

Cene su porasle od najave sankcija Lukoilu i Rosneft PJSC, koje su uvedene usred godišnjeg perioda remonta rafinerija kada je ponuda uobičajeno niža. Direktor TotalEnergies SE rekao je prošlog meseca da smatra da tržište potcenjuje efekat ograničenja.

Postoje pojedina izuzeća. Transakcije povezane sa kazahstanskim Caspian Pipeline Consortium dobile su opštu licencu kojom se suspenduje primena mera. Lukoil poseduje udele u dva nalazišta u toj zemlji, kao i deo naftovoda preko kojeg se izvozi nafta.

Ipak, obim operacija kompanije i dalje je veliki.

Trgovačko odeljenje u Ženevi, Litasco, već oseća posledice sankcija jer ga izbegavaju banke i trgovci nakon njihove objave.

Lukoil takođe poseduje manjinski udeo u jednoj rafineriji u Holandiji. U Italiji, gde Lukoil ima pedeset benzinskih stanica, uglavnom na jugu zemlje, vlada prati situaciju, prema izvorima upućenim u slučaj. Kompanija takođe ima ugovor kojim preuzima deo goriva iz rafinerije ISAB na Siciliji, koje se koristi na lokalnim Lukoil pumpama.

Čak i bez velikih obližnjih polja i rafinerija, maloprodajni brend kompanije prisutan je i u Severnoj Americi. Oko 200 benzinskih stanica Lukoil nalazi se širom Njujorka, Nju Džerzija i Pensilvanije. Na sajtu kompanije objavljeno je pet novih franšiznih lokacija, a rok za ponude je pre 1. decembra.

To je podsetnik na rizik rasta cena goriva bliže Vašingtonu nego Moskvi.

"Poenta je da se nanese maksimalan bol Putinu, a ne američkim vozačima", rekao je Bob McNally, predsednik i osnivač konsultantske kuće Rapidan Energy Advisors LLC. "Ne verujem da će Vašington olakšati Lukoilu prilagođavanje sankcijama, osim ako se ne proceni da bi to značajno smanjilo ponudu sirove nafte i derivata i poguralo globalne cene naviše."

(Ažurirano novim informacijama u vezi sa vlasništvom Lukoila u Italiji.)