FS: Država potrošila 2,2 milijarde evra više od plana u 2022.

Fiskalni savet je analizom završnog računa državnog budžeta za 2022. ustanovio da je 122 milijarde dinara ili više od milijardu evra preraspodeljeno mimo uobičajene budžetske prakse, odnosno korišćenjem tekuće budžetske rezerve.

"Ono što je, međutim, još uvek ostalo nepoznato jeste to kako je tačno potrošeno više od 500 miliona evra od tih sredstava. Odlukama vlade ovi rashodi klasifikovani su kao poverljivi, iako su gotovo u celosti realizovani van sektora bezbednosti", navodi FS u oceni završnog računa za 2022.

Za upotrebu tekuće rezerve, zapravo, potrebno je samo da vlada donese rešenje na sednici, dok trošenju iz budžeta i rebalansa legitimitet daje Skupština Srbije. Novac potrošen preko tekuće budžetske rezerve u 2022. praktično je dvostruko veći od maksimuma na koji ukazuje Zakon o budžetskom sistemu.

"Članom 69 Zakona o budžetskom sistemu propisan je maksimalni iznos koji može biti opredeljen na ime tekuće budžetske rezerve i on iznosi najviše četiri odsto ukupnih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine za budžetsku godinu", objašnjava FS.

Iznos od četiri odsto prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine u Zakonu o budžetu za 2022. godinu prevodi se u oko 60 milijardi dinara, dok je tekućom budžetskom rezervom u 2022. godini preraspodeljeno preko 120 milijardi dinara, navodi se u oceni Saveta.

Od milijardu evra potrošenih preko tekuće budžetske rezerve, čak polovina je imala oznaku poverljivo, ali svega 2,5 odsto je potrošeno u sektoru bezbednosti.

Preostalih 97,5 odsto, ili preko 59 milijardi dinara, preraspoređeno je u okviru različitih ministarstva, Vlade, upravnih okruga i drugih organa, čija je delatnost po definiciji javna, smatraju u FS.

Prema njihovoj analizi, oko 100 miliona evra je potrošeno za nabavku energenata na međunarodnom tržištu. Nešto više od 30 miliona evra su povezali sa vanrednim prebacivanjem novca Republičkoj direkciji za robne rezerve kako bi se interventno popunile robne rezerve.

"Ubedljivo najveći deo ostaje potpuna nepoznanica. Konkretno, za preostalih skoro 44 milijarde dinara (oko 370 miliona evra) na osnovu informacija iz Završnog računa ne može se ući ni u kakav trag u koje oblasti su otišle i za koje namene. Za najveći deo, zapravo, ne može se čak utvrditi ni koji budžetski korisnik ih je realizovao, pošto su budžetski korisnici koji su učestvovali u transakcijama generički nazvani "Organi državne uprave, upravni okruzi i Vlada", bez ikakve bliže odrednice“, upozorava FS.

Rashodi nisu dobro isplanirani

Osim toga, FS skreće pažnju da završni račun ukazuje na ozbiljne propuste u planiranju rashoda. Rashodi su probili inicijalni budžetski okvir za čak 262,2 milijardi dinara (preko 2,2 milijarde evra), tj. za oko 15 odsto, najvećim delom zbog toga što su neto budžetske pozajmice izvršene u iznosu koji je bio 15 puta veći od planiranog.

Do ovako velikog propusta došlo je zbog toga što Vlada budžetom za 2022. uopšte nije predvidela izdatke za pokrivanje gubitaka i Srbijagasa i EPS-a, što je bila jedna od glavnih kritika FS na taj dokument. Pored toga, izvršenje pojedinih rashoda znatno je probilo budžetski okvir zbog toga što su naknadno usvajane fiskalne mere mimo standardnih procedura, pri čemu su nove mere u oblasti populacione politike najavljene svega par dana nakon što je usvojen budžet za 2022. godinu.

Beta/Peđa Vučković

 

Glavni razlog velikog probijanja izvršenja rashoda u odnosu na prvobitni plan je loše planiranje budžetske podrške za posrnuli energetski sektor.

Kvantitativno ubedljivo najveće probijanje budžetskog plana za 2022. zabeleženo je kod neto budžetskih pozajmica – umesto prvobitno planiranih 13 milijardi, krajnje izvršenje iznosilo je čak 202,2 milijarde dinara. Na ovoj rashodnoj stavci knjižena je budžetska podrška za pokrivanje ogromnih gubitaka Srbijagasa i EPS-a, koja je do kraja godine narasla na gotovo 190 milijardi dinara (oko 1,6 milijardi evra).

Drugi važan razlog zbog kojeg su ukupni rashodi premašili prvobitni plan jeste neplansko uvođenje novih fiskalnih mera nedugo nakon usvajanja budžeta. U periodu nakon usvajanja budžeta za 2022. godinu vlada je u više navrata usvajala nove politike (prvi put samo nekoliko nedelja kasnije), poput povećanja roditeljskog dodatka, dodele turističkih vaučera i slično, za koje u tom aktu nisu bila predviđena sredstva.

Završni račun za 2022. godinu pokazuje da su ove mere znatno povećale budžetske rashode u toj godini, ukupno za oko 50 milijardi dinara (poređenja radi, to je više od godišnjeg budžeta Ministarstva zdravlja).

Primetno je takođe štetno podbacivanje u izvršavanju nekih rashoda u oblastima koje su veoma značajne za kvalitet života građana (zaštita životne sredine, prosveta, zdravstvo). 

Za Čistu Srbiju potrošeno svega 38 odsto novca

Velika prekoračenja u izvršenju pojedinih rashoda su opasna zato što u krajnjoj instanci mogu dovesti u pitanje kredibilitet budžetskog procesa i održivost čitavih javnih finansija. Međutim, problem može da bude i podbacivanje u izvršavanju planom utvrđenih rashoda, ukoliko je to posledica neefikasnosti države u sprovođenju politika koje imaju za cilj poboljšanje kvaliteta života stanovnika i predstavljaju dobar podsticaj privrednom rastu, upozorava FS.

"Posebno ističemo, sada već ustaljenu, lošu praksu podbacivanja u realizaciji projekata u oblasti zaštite životne sredine, u kojoj Srbija ozbiljno kasni za uporedivim zemljama CIE, kako po kvalitetu dostupne infrastrukture, tako i po veličini ulaganja", navodi FS.

U oblasti životne sredine uočeno je podbacivanje u realizaciji kod većeg broja projekata, ali je ono kvantitativno najvećim delom bilo koncentrisano na programu "Čista Srbija". Potrošeno je svega 38 odsto budžetiranog iznosa (4,7 milijarde dinara od 12,5 milijardi dinara), iako je reč o izuzetno važnom programu koji je najavljen kao noseći stub za investicione projekte u oblasti komunalne infrastrukture (npr. izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kanalizacione mreže i deponija sa tretmanom čvrstog otpada u 69 jedinica lokalne samouprave).

Beta/Saša Đorđević

 

 

Osim toga, slabiju realizaciju od planirane imali su IPA programi u oblasti zaštite životne sredine (potrošeno 2,5 milijardi dinara od planiranih četri dinara), kao i programi u okviru Zelene agende (potrošeno 5,3 milijardi dinara od budžetiranih 6,5 milijardi).

Uprkos evidentnom napretku kad je reč o investicijama u sektoru zdravstva u poslednje vreme, realizacija nekoliko važnih programa u 2022. godini bila je ispod 50 odsto.

Štedelo se i na saobraćajnoj infrastrukturi. Projekat  izgradnje obilaznica i tunela na auto-putevima (izvršeno 1,2 milijarde dinara od planiranih četiri milijarde dinara), deonice Niš - Pločnik (izvršeno 0,6 milijardi dinara od 4,1 milijarde dinara), šest projekata izgradnje rečne infrastrukture (zbirno planirano 5,5 milijardi, a izvršeno tek milijardu dinara), rekonstrukcije železničke pruge Niš - Dimitrovgrad (bilo planirano 1,5 milijardi dinara, ali po završnom računu ništa nije izvršeno).

Kapitalni rashodi u višem i visokom obrazovanju iz republičkog budžeta planom su bili predviđeni na nivou od 850 miliona dinara, što je zadržano u rebalansu i po poslednjoj tekućoj aproprijaciji, ali su na kraju 2022. iznosili svega 100 miliona dinara. Time su investicije u višem i visokom obrazovanju praktično potpuno prepuštene univerzitetima i finansiranju iz njihovih sopstvenih izvora.

Plan investicija u oblasti kulture, koje su inače na prilično niskom nivou, većim delom nije izvršen u 2022. (budžetom planirano da iznose 1,4 milijarde dinara, ali je realizovano svega 40 odsto).