Fiskalni savet: Povećanje rashoda i promena dobrog smera fiskalne politike

Glavna karakteristika predloženog rebalansa budžeta za 2024. jeste snažno povećanje javnih rashoda i povećanje budžetskog deficita na 2,9 odsto BDP-a. Njihov rast u odnosu na inicijalni budžetski plan iznosi čak 198 milijardi dinara (gotovo 1,7 milijardi evra). Iako su rebalansom znatno povećani i prihodi budžeta (za gotovo 133 milijarde dinara, tj. preko 1,1 milijarde evra) – to nije bilo dovoljno da kompenzuje planirano povećanje budžetskih rashoda, smatra Fiskalni savet.

Zbog toga je krajnji rezultat predloženog rebalansa povećanje fiskalnog deficita, sa 197 milijardi dinara (oko 1,7 milijardi evra) na 263 milijarde dinara (preko 2,2 milijarde evra).

Posmatrano kao učešće u BDP-u, predviđeno je da se deficit budžeta u 2024. godini poveća sa 2,2 odsto BDP-a na 2,9 odsto BDP-a.

 

 

"Srbija je tako posle tri uzastopne godine postepenog uravnotežavanja budžeta ovim rebalansom promenila smer fiskalne politike", navodi Fiskalni savet.

Privredni rast solidan, ali kapitalne investicije treba da dovedu do većeg rasta

Ovo nezavisno vladino telo ocenjuje da rebalans budžeta može biti korak u pogrešnom smeru ukoliko rast kapitalnih investicija ne dovede do bržeg rasta BDP-a.

Prema oceni Fiskalnog saveta, privredni rast Srbije u 2024. godinu je solidan (vlada ga prognozira na 3,8 odsto) i ne zahteva dodatne fiskalne stimulanse, naročito imajući u vidu da je u prvoj polovini godine domaća tražnja, koju fiskalna ekspanzija stimuliše, rasla znatno brže od rasta BDP-a.

Depositphotos

 

S druge strane, inflacija u Srbiji i dalje je među najvećim u Evropi (i pored dosta snažnog usporavanja krajem 2023. i početkom 2024. godine).

Fiskalni savet smatra da je u takvom makroekonomskom okruženju ispravno bilo ići ka daljem smanjivanju fiskalnog deficita, za šta su u 2024. postojali preduslovi (javni prihodi su u prvih osam meseci 2024. bili primetno veći od plana).

Vlada se, međutim, opredelila za drugačiju ekonomsku politiku, odnosno za snažno povećanje budžetskih rashoda do kraja godine i posledični rast fiskalnog deficita.

 

 

Nepovoljni uslovi zaduživanja po kamatama do devet odsto

Nepovoljni uslovi zaduživanja Srbije su dodatni važan argument zbog kog Fiskalni savet nepovoljno ocenjuje promenu smera fiskalne politike u predloženom rebalansu.

Poslednje evroobveznice koje je emitovala država imale su kamatnu stopu od preko šest odsto, a još nepovoljniji su bili krediti koji su se tokom 2024. uzimali od komercijalnih banaka za finansiranje pojedinih javnih projekata (obilaznica oko Kragujevca, saobraćajnica Šabac - Loznica, Dunavska magistrala, Nacionalni stadion). Kamatne stope na njih kretale su se između osam i devet odsto.

Zbog pogoršanja uslova zaduživanja i (apsolutnog) povećanja javnog duga, rashodi republičkog budžeta za plaćanje kamata snažno su porasli u prethodne dve godine, u 2022. bili su 105 milijardi dinara, a rebalansom za 2024. već se projektuju na 185 milijardi dinara, što je rast od skoro 700 miliona evra.

"Jedan od kurioziteta sadašnje fiskalne politike jeste to da se država već pre rebalansa unapred snažno zadužila, zbog čega trenutno raspolaže velikim depozitima na svom računu. Postojanje tog novca, međutim, nije objektivan argument kojim bi se pravdalo veliko povećanje javne potrošnje. Naprotiv, velike (i skupe) depozite kojim država trenutno raspolaže moguće je iskoristiti za otplatu glavnice javnog duga koji u narednim mesecima dospeva na naplatu, a ne za finansiranje novih budžetskih rashoda", navodi Fiskalni savet u oceni rebalansa budžeta.

Povećani deficit neće ugroziti makroekonomsku stabilnost

Dobro je to što planirano pogoršanje fiskalnih kretanja ipak nema težinu da ugrozi makroekonomsku stabilnost Srbije. Planirano povećanje fiskalnog deficita po definiciji u krajnjem ishodu rezultira većim zaduženjem zemlje (nezavisno od trenutnog stanja depozita). Olakšavajuća okolnost je, međutim, to što nominalni BDP u 2024. raste još brže - pa će učešće javnog duga u BDP-u ipak blago da se umanji.

Rast BDP-a Srbije u evrima u 2024. iznosi skoro 10 odsto (sa 69,5 milijardi evra na 76,4 milijarde evra), dok će javni dug opšte države da poraste za oko šest odsto (sa 36,5 milijardi evra na oko 38,5 milijardi evra). Tako će učešće javnog duga u BDP-u da se umanji sa 52,3 odsto BDP-a, koliko je bilo na kraju 2023, na ispod 52 odsto BDP-a na kraju 2024. godine.

To znači da planirano povećanje fiskalnog deficita u osnovi ne ugrožava fiskalnu i makroekonomsku stabilnost zemlje.

"Budžet je kredibilno i konzervativno planiran pa postoji mogućnost da fiskalni deficit u 2024. na kraju bude nešto niži od novog plana iz rebalansa", navodi ovo vladino nezavisno telo

Analiza Fiskalnog saveta pokazuje da ne postoje izraženi rizici da će javni prihodi podbaciti u odnosu na projekciju iz rebalansa, a javni rashodi prebaciti plan. Naprotiv, javni prihodi projektovani su umereno konzervativno, pa postoji mogućnost da se realizuju iznad budžetskog plana.

Uz to, vrlo je moguće da su neki rashodi budžetirani preširoko i da se neće potpuno realizovati. To znači da bi fiskalni deficit u 2024. lako mogao da bude niži od planiranih 2,9 odsto BDP-a. U tom slučaju, bilo bi veoma važno da se Vlada suzdrži od usvajanja novih ad hoc mera koje bi se realizovale preko tekuće budžetske rezerve (što je bila česta praksa u prethodnim godinama).

Ekonomski je mnogo racionalnije i bolje da se moguća povoljnija fiskalna kretanja iskoriste za smanjivanje budžetskog deficita i posledičnog zaduživanja zemlje.

EXPO i 'rafali' pogurali investicije

Do najvećeg povećanja rashoda došlo je na poziciji investicija, što gotovo potpuno mogu da objasne dva projekta (EXPO 2027 s izgradnjom Nacionalnog stadiona i kupovina "rafala"). Stavka republičkog budžeta koja je rebalansom najviše uvećana jesu kapitalni rashodi, sa 467 na 570 milijardi dinara, to jest za preko 850 miliona evra. 

Bloomberg

 

To implicitno znači da su javne investicije na nivou države sad povećane na preko šest milijardi evra u 2024. godini (oko osam odsto BDP-a), što je rekord za Srbiju.

Kad se detaljnije analizira struktura predviđenog povećanja javnih investicija, vidi se da iza toga najvećim delom stoje dva velika bloka. To su: EXPO 2027 sa pratećom infrastrukturom (Nacionalni stadion i pruga od Zemuna do stadiona), čiji su troškovi u 2024. rebalansom povećani za oko 370 miliona evra (s inicijalno planiranih 340 miliona evra na 710 miliona evra) i  ulaganja Ministarstva odbrane, koja su rebalansom povećana za oko 450 miliona evra (usled plaćanja prve rate borbenih aviona "rafal" i pripreme infrastrukture za uvođenje obaveznog vojnog roka).

Ukupna izdvajanja za druge investicioni projekte države neznatno su porasla u odnosu na inicijalni budžetski plan.

Ministarstvo finansija

 

"Predloženi rebalans, kojim se javne investicije podižu na rekordno visok nivo, uz ambiciozne planove u narednim godinama, još više naglašavaju potrebu za boljim uređenjem i unapređenjem sadašnje politike javnih investicija u Srbiji. U prvom koraku, unapređenje bi trebalo da se odnosi na veću transparentnost. Poreski obveznici morali bi da budu daleko bolje upoznati sa troškovima (i koristima) velikih državnih projekata, načinom izbora prioriteta, da im se detaljno objasne razlozi velikog probijanja prvobitno ugovorene cene brojnih započetih projekata (Moravski koridor, put Ruma-Šabac-Loznica, Dunavska magistrala i drugo)", ističe Fiskalni savet.

Fiskalni savet, koji je o ovoj temi već pisao, smatra da investicionu politiku treba vratiti u institucionalne okvire i da projekti treba da se vode transparentnije.

Kakva nam je agrarna politika

Pored javnih investicija, primetno povećanje u rebalansu imaju subvencije za poljoprivredu, rashodi za socijalnu politiku i za zdravstvo. Nakon što su u inicijalnom budžetu za 2024. poljoprivredne subvencije bile prvo smanjene u odnosu na 2023. za 13 milijardi dinara (što nikad nije detaljno razjašnjeno), sad se u rebalansu njihov iznos povećava za oko 18 milijardi dinara (takođe bez jasnog objašnjenja). Pritom, poslednje povećanje subvencija ispraćeno je smanjenjem rashoda za mere ruralnog razvoja od oko 3,5 milijarde dinara.

Depositphotos

 

"Poljoprivreda je vrlo važan sektor domaće ekonomije koji čini oko 7,5 odsto privrede Srbije (s prehrambenom industrijom preko 10 odsto), što je jedno od najvećih učešća u Evropi. Zato su lutanja države u agrarnoj politici koja se više puta menja tokom godine neprimerena značaju ovog sektora."

Socijalna davanja povećana su rebalansom za oko 26 milijarde dinara iz više razloga. Pre svega, ovim rebalansom ispravlja se greška iz inicijalnog budžeta u kom nisu bili uvaženi dodatni troškovi redovnog usklađivanja iznosa pomoći (za rast cena i zarada) i dugoročni efekti ranije usvojenih mera (roditeljski dodatak za treće i četvrto dete) – na šta je i Fiskalni savet ukazivao u oceni budžeta za 2024. godinu.

Pored toga, na rast troškova socijalne zaštite uticala je i presuda Ustavnog suda da se obeštete korisnice naknade za porodiljsko odsustvo zbog pogrešnog tumačenja obračuna naknade u periodu od aprila 2019. do januara 2024. godine (što nije moglo da se predvidi prilikom izrade budžeta).

Predloženi rebalans, međutim, ima novi propust pošto nije predvideo povećanje rashoda za roditeljski dodatak od oko pet milijardi dinara usled izmena Zakona o finansijskoj podršci porodici s decom (koje su ušle u skupštinsku proceduru istovremeno sa Rebalansom). Rast rashoda za zdravstvo od 20 milijardi dinara (preko transfera za RFZO) posledica je povećanih izdvajanja za lekove i medicinska sredstva (proširivanje prava osiguranika na lečenje inovativnim lekovima i dr.) i planiranog povećanja broja zdravstvenih radnika.

Prihodi veći od planiranih 

Prihodi republičkog budžeta povećani su (opravdano) za oko 133 milijarde dinara. Izvršenje javnih prihoda u prvih osam meseci 2024. bilo je primetno iznad budžetskog plana. To je prepoznato u rebalansu, u kom je projekcija javnih prihoda podignuta za oko 133 milijarde dinara – najviše na PDV-u (52 milijarde), porezu na dobit (35,5 milijardi) i neporeskim prihodima (28,5 milijardi dinara).

 

 

Pored toga, u rebalansu budžeta implicitno se može videti da je država u svojim projekcijama primetno povećala i doprinose za obavezno socijalno osiguranje. To se ne prikazuje direktno u republičkom budžetu, jer ovi prihodi pripadaju fondovima OSO, ali se indirektno odražava na manje transfere republičkog budžeta (pre svega ka fondu PIO). Planirano uvećanje javnih prihoda koje predviđa rebalans u načelu je u skladu s nezavisnim procenama Fiskalnog saveta.