Javna dostupnost odgovarajućih podataka jedan je od ključnih ograničavajućih faktora u analizi o javnoj potrošnji u zemljama nekadašnje Jugoslavije za period od 2011. do 2019. koje su stručnjaci sa univerziteta u galicijskom Vigu Marko Crnogorac i Santiago Lago-Peñas.
Istovremeno je vidljivo da su izborni ciklusi bitan faktor u dinamici javne potrošnje, odnosno socijalnih izdataka.
Cilj analize bio je da se utvrdi postoje li zajednički obrasci, odnosno konvergiraju li obuhvaćene zemlje (Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija) u načinu javne potrošnje, kao i da li fiskalna politika ciklična ili ne, kao i da se vidi koji bi bili ključni pokretači pojedinih segmenata potrošnje.
Opširnije
MMF: Srbija treba da razmišlja o fleksibilnijem kursu
Program sa MMF na dobrom putu, rizici i dalje veliki.
10.07.2023
Predlog budžeta za 2024: Planiran rast BDP-a od 3,5 odsto
Vlada Srbije planirala je budžet za sledeću godinu na privrednom rastu od 3,5 odsto.
05.10.2023
FS: Država potrošila 2,2 milijarde evra više od plana u 2022.
Prošle godine se štedelo na zaštiti životne sredine, zdravstvu, kulturi, obrazovanju, ali i saobraćajnoj infrastrukturi, ukazuje Fiskalni savet u oceni završnog računa budžeta
02.10.2023
"Dostupnost podataka je ograničenje. Koristili smo alate kojima su potrebni bolji podaci, ali od nečega se mora krenuti", kazao je Lago-Peñas na onlajn prezentaciji analize koju je organizovao Institut za javne finansije.
Rezultati pokazuju da postoji slaba konvergencija u strukturi javne potrošnje među uključenih šest zemalja, da je ponašanje u tom području bilo kontraciklično hipotezi o cikličnosti fiskalne politike u zemljama izvan Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), kao i da je uočljiv uticaj izbornih i poslovnih ciklusa na strukturu javne potrošnje.
Javna potrošnja kao udeo u BDP-u | Public Sector Economics
Zanimljivo je da, poredeći sa takozvanim novim članicama Europske unije (EU) u Srednjoj i Jugoistočnoj Evropi, vidljivo je da zemlje nekadašnje Jugoslavije ne čine neku zasebnu skupinu ili klaster zemalja po sastavu javne potrošnje.
U poređenju 15 starih članica EU (u međuvremenu je Ujedinjeno Kraljevstvo ispalo iz tog kruga), potrošnja za socijalnu politiku u zemljama nekadašnje Jugoslavije kao postotak udela u ukupnoj potrošnji je ispod proseka tih 15 zemalja, navodi se u radu naučnog dvojca.
Kod troškova za zdravstvo, oni su uglavnom na nivou proseka u starom delu EU kao udeo u ukupnoj potrošnji. Na dvocifrenom broju u tom smislu još su kategorije takozvanih opših javnih troškova i obrazovanje.
Kategorizacija javnih troškova je, inače, rađena prema metodologiji koju koriste Ujedinjene nacije.
Udeo pojedine vrste troškova u ukupnim javnim troškovima | Public Sector Economics
U većini slučajeva veći postotak ukupne potrošnje nego u starim članicama EU odlazi na ekonomske poslove, javni red i sigurnost te stanovanje, ali zato manji postotak ide na zaštitu okoline, što ukazuje na još nedovoljno razvijenu svest u tom području. Kod obrane te rekreacije, kulture i religijskih pitanja postotak je otprilike sličan proseku stare Evrope.
Uočeno je takođe da je uloga izbornog ciklusa vrlo bitna u objašnjavanju troškova u socijalnoj sferi. Ta vrsta potrošnje raste u vreme izbornih ciklusa jer su, naravno, socijalne pogodnosti brzo vidljive i koriste izbornim izgledima političara. Veći nivo potrošnje u tom segmentu očekuje se u manje raznolikim političkim sistemima, a ta vrsta potrošnje takođe pada u periodu rasta privrede i pada nezaposlenosti.
S druge pak strane troškovi ili ulaganja u javnu infrastrukturu, javna preduzeća ili, recimo, poljoprivredu, rastu kada je nezaposlenost visoka u kontekstu borbe protiv recesijskih kretanja. Sve to potvrđuje neciklične nalaze o fiskalnoj politici, zaključuju stručnjaci iz Viga.
.webp){kind=icon}
