Koje reforme su smanjile sivu ekonomiju u Srbiji?

Zakon o inspekcijskom nadzoru, e-fiskalizacija, e-fakture i Zakon o javnim nabavkama, samo su neke od najvažnijih reformi u borbi protiv sive ekonomije koje su dovele Srbiju do investicionog rejtinga.

To je zaključak ministra finansija Siniše Malog povodom obeležavanja deset godina zajedničke borbe protiv sive ekonomije u četvrtak u Palati "Srbija".

"U protekloj deceniji ispunili smo više od 70 odsto ciljeva koje smo definisali, a u tih 10 godina sprovedeno je 10 najvažnijih reformi zbog kojih je danas Srbija od zemlje koja je bila pred bankrotom stigla do zemlje koja je stabilna, ostvaruje ekonomski uspeh koji potvrđuje kroz visoke stope rasta, makroekonomsku stabilnost i, na kraju, kroz dobijanje investicionog rejtinga", istakao je Mali.

Ministar finansija je naveo preostale ključne reforme - bezgotovinsko plaćanje, reforma paušalnog oporezivanja, Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u poljoprivredi, lakši dolazak do PIB-a pri registraciji u APR-u i oslobođanje plaćanja firmarine za mala i mikro preduzeća, konstantno smanjenje poreskog opterećenja zarada i pokretanje portala e-Porezi na kom privreda sve poreske prijave podnosi elektronskim putem.

"Naša ekonomija je druga najveća rastuća ekonomija u Evropi, imamo rekordno nisku nezaposlenost uz rekordno visoku zaposlenost, rekordan nivo stranih direktnih investicija, 2027. bićemo domaćin izložbe EXPO i prvi put u istoriji dobili smo investicioni rejting."

 

Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović istakla je da je tokom ove decenije puno postignuto.

"Kada smo počeli ovu borbu osnivanjem Saveza za fer konkurenciju, siva ekonomija je bila u tom trenutku gotovo na nivou od 30 odsto našeg BDP-a. To je otežavalo konkurentnost naše privrede, ali i finansije i budžet", istakla je ona.

Prema najnovijim analizama sprovedenim u okviru Inicijative "Bolji način", Srbija je u proteklih deset godina smanjila sivu ekonomiju na 21,1 odsto BDP-a.

 

Inače, vrednost sive ekonomije u Srbiji je prošle godine iznosila približno 14,7 milijardi evra. Pri tom, oko dve trećine čini siva ekonomija u domenu potrošnje, a trećinu u domenu dohodaka.

Maksimum sive ekonomije u 2013.

To je pokazalo istraživanje "Procena visine i dinamike sive ekonomije u Srbiji", koje su uradili profesori Ekonomskog fakulteta u Beogradu Saša Ranđelović, Milojko Arsić i Svetozar Tanasković, o čemu je Bloomberg Adria već pisala.

Rezultati procene zasnovane na makroekonomskim podacima pokazuju da je siva ekonomija u Srbiji od 2009. do 2023. godine u proseku iznosila 23,6 odsto BDP-a, krećući se od maksimalnih 29,1 odsto BDP-a u 2013. godini, do minimalnih 17,9 odsto BDP-a u 2021. godini.

Siva ekonomija u Srbiji je do 2013. godine beležila rast, dok je posle toga sve do 2021. godine ostvarivan kontinuiran osetan pad. Iako je tokom 2022, a naročito 2023. godine došlo do određenog rasta procenjenog nivoa sive ekonomije, ona je u 2023. ipak bila za četvrtinu manja nego u 2013. godini.

FREN

 

U istraživanju je navedeno da je do osetnog pada sive ekonomije došlo usled unapređenja organizacije rada i koordinacije, digitalizacije inspekcijskih organa, reforme kaznene politike za nepoštovanje poreskih propisa, kao i fleksibilizacije tržišta rada.

Siva ekonomija u domenu dohotka je prošle godine procenjena na oko 6,8 odsto BDP-a (oko 4,7 milijardi evra), što je približno najnižim vrednostima u poslednjih petnaestak godina. Rezultati procene sive ekonomije u Srbiji na osnovu makroekonomskih podataka o dohotku pokazuju da se neregistrovani oporezivi dohodak kretao od oko osam odsto BDP-a 2009. i 2016. godine, do 6,6 odsto BDP-a 2010. i 2011. godine.

Siva ekonomija u domenu potrošnje u 2023. godini procenjena je na 14,4 odsto BDP-a, što znači da je ukupna vrednost neregistrovane oporezive potrošnje iznosila oko 10 milijardi evra. 

Elektronske transakcije smanjuju sivu ekonomiju

Na pad sive ekonomije veoma je uticalo i bezgotovinsko plaćanje. Marko Danon, savetnik za ekonomski razvoj NALED-a, ranije je naglasio, kako je objavila Bloomberg Adria, da je izuzetno važno da raste bezgotovinsko plaćanje zbog suzbijanja sive ekonomije i davanja impulsa privrednom rastu.  Bezgotovinska plaćanja su snažno povezana sa sivom ekonomijom, jer to suzbija nelegalno poslovanje.

"Ukoliko bi Srbija u smislu bezgotovinskih plaćanja došla do proseka zemalja centralne i istočne Evrope, onda bi po osnovu suzbijanja sive ekonomije budžet bio pojačan sa dodatnih 700 miliona evra godišnje. Prema istraživanju FREN-a, jedan odsto rasta vrednosti elektronskih transakcija smanjuje sivu ekonomiju za 0,3 odsto", rekao je Danon.

 

 

Bezgotovinska plaćanja rastu ogromnom brzinom i prošle godine su iznosila 9,5 milijardi evra. To je za 25 odsto više nego godinu dana ranije. Recimo, 2016. godine bezgotovinska plaćanja su iznosila oko dve milijarde evra. 

Digitalizacija ključna

Takođe, jedan od značajnih faktora koji je doprineo padu sive ekonomije su i e-fiskalizacija i e-fakture.

E-fiskalizacija je obavezna u Republici Srbiji od 1. maja 2022. godine, a podrazumeva upotrebu novog hardverskog ili softverskog rešenja, putem kojih se izdaju fiskalni računi sa QR kodom. Ministarstvo finansija je tada obezbedilo poslodavcima subvencije za nabavku novih fiskalnih kasa koje su bile neophodne da bi se poslovanje kompanija uskladilo sa zakonom o fiskalizaciji.

Ministarstvo finansija je i ove godine, početkom avgusta, usvojilo nove pravilnike koji se odnose na unapređenje sistema elektronskog fakturisanja, a čija je primena počela 1. septembra. Najveća izmena odnosila se na evidentiranje prethodnog poreza u sistemu elektronskih faktura.

Korisnici Sistema elektronskih faktura (SEF), kako je tada saopštilo Ministarstvo finansija, mogli su da pristupe novoj verziji sistema SEF-a, na kojoj su dostupne izmenjene evidencije obračuna poreza na dodatu vrednost - pojedinačna evidencija PDV-a i zbirna evidencija PDV-a.

Takođe, uređena je mogućnost da korisnici sistema opredele svoj status u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost – da li su obveznici PDV ili nisu, kao i da odrede poreski period, ukoliko su obveznici PDV. U Ministarstvu finansija naveli su ranije da su među najznačajnijim unapređenjima SEF-a izmene koje se odnose na integraciju sa sistemom Uprave carina, kao i omogućavanje unosa više bankarskih računa na profilu subjekta.