Hoće li se Srbija nagoditi sa Bookingom?

Neprijavljivanje smeštajnih kapaciteta, gostiju i neplaćanje boravišne takse, samo su neki od načina na koji pojedini turistički uposlenici ostvaruju profit, ali bez plaćanja poreza na dohodak, poreza na dodatnu vrednost i turističke takse. Sa takvom poslovnom filozofijom na gubitku su ne samo državni budžet i turistički radnici koji rade prema Zakonu, već i turistička ponuda.

Tako da džabe odličan provod, dobra hrana, povoljne cene, lepa priroda, gostoprimljivi ljudi i preporuke vodećih svetskih magazina da Srbiju obavezno treba posetiti, kad se sredstva prihodovana od turizma ne troše za njegovo unapređenje.

Srbija je sve privlačnija turistima iz celog sveta. U prvih osam meseci ove godine Srbija je prihodovala od stranih turista 1,86 milijardi evra, a ako je suditi po projekcijama o popunjenosti smeštajnih kapaciteta, 2024. godina biće rekordna za turizam Srbije. No, sa rastom turističkih poseta cveta i siva ekonomija u oblasti turizma, posebno u Beogradu, Novom Sadu, Zlatiboru, Kopaoniku i banjama.

 

Depositphotos

 

Polovina smeštaja u Srbiji na crno?

Prema istraživanju Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) iz 2022. godine, procenjuje se da čak 50 odsto smeštaja u Srbiji posluje u „sivoj zoni“, a ne postoje indikacije da se taj broj smanjio u prethodnim godinama.  

Procene su da u Srbiji postoji oko 30.000 smeštajnih jedinica koje se izdaju „na crno“.

Ako napravimo računicu sa prosečnom cenom noćenja, koja je oko 50 evra i pretpostavimo da se svaki stan izda 20 puta mesečno, gubitak od neplaćenog poreza je nekoliko stotina evra po stanu mesečno. Kada se ove brojke pomnože sa brojem neregistrovanih stanova, dolazimo do iznosa koji prelazi nekoliko desetina miliona evra godišnje.

Nema dileme, neophodno je da se ova oblast reguliše.  

Prvi na tapetu Booking

Shvatila je to i država pa je krenula da se ozbiljnije pozabavi ovim problemom, ne samo zbog povećanja budžetskih prihoda već i zbog uspostavljanja fer tržišnih uslova za sve učesnike. 

Siniša Mali, prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija, i Husein Memić, ministar turizma i omladine, saglasili su se nakon sastanka u utorak da je neophodno hitno uvođenje reda u oblasti oglašavanja neregistrovanog smeštaja na onlajn platformama kao što su booking.com i airbnb.com.

Inače, Memić je nedavno rekao da je u poslednja dva meseca bilo oko 7.000 kontrola smeštaja.

 

Depositphotos

"Država će imati nultu toleranciju na ugostitelje koji se na pomenutim platformama oglašavaju i pružaju usluge smeštaja kao neregistrovani subjekti (subjekti koji nisu prijavljeni u Centralni informacioni sistem eTurista), odnosno ugostitelje koji nisu pribavili rešenje o kategorizaciji, a za šta imaju obavezu prema Zakonu o ugostiteljstvu", navodi se u zajedničkom saopštenju.

Mali i Memić su istakli da će Vlada zatražiti hitan sastanak najpre sa predstavnicima kompanije Booking, kao platforme koja je u tom smislu najzastupljenija, kako bi poslovala u skladu sa važećim propisima Republike Srbije.

"Ovakvo usklađivanje neophodno je radi zaštite korisnika usluga, očuvanja kvaliteta ponude i stvaranja jednakih i fer uslova na tržištu, na kome će svi ugostitelji postupati u skladu sa pravilima", piše u saopštenju.  

Istakli su i da nije cilj ograničavanje rada platforme koja ima značajnu ulogu u omogućavanju rezervacija smeštaja u Srbiji od strane velikog broja turista, već da osigura da platforma, kao i ugostitelji, posluju u skladu sa važećim propisima Republike Srbije.

 

Dokument o kategorizaciji ključ za rešenje problema

A to nije nemoguće. Slične probleme imali su pre izvesnog vremena i Turska i Mađarska, kada je Booking čak platio velike odštete i morao da prihvati uslove koje su te zemlje stavile pred njih.

"Sa Bookingom treba razgovarati i pokušati sa njima da se dogovorimo da svi oni koji žele da izdaju svoje smeštane jedinice moraju uz neke osnovne podatke o tome da dostave dokument o kategorizaciji", kaže Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija.

Bloomberg Adria

"Model bi bio upravo taj da prihvate obavezujući dokument, da pre nego što vlasnik postavi svoj smešteni objekt dostavi i rešenje o kategorizaciji objekta, dobijeno od države. Na taj način bismo taj problem rešili", smatra Seničić.

Takođe, smatra on, država bi mogla da pojednostavi proces registracije smeštajnih jedinica, smanjujući administrativne barijere i omogućavajući lakše legalizovanje poslovanja.

"Pored toga, vlasnicima koji legalizuju svoje poslovanje mogu se ponuditi određene olakšice, kao što su subvencije ili smanjenje poreza u prvim godinama poslovanja, kako bi se podstakli da posluju legalno. Jedna od ključnih mera bi mogla biti i uvođenje strožih kazni za one koji ne prijavljuju prihode, uz istovremeno jačanje inspekcijskih službi koje će biti zadužene za praćenje i kontrolu ove delatnosti", savetuje Seničić.

Sve u svemu od nečega valja krenuti.

I imati na umu da nijedna mera nije uspela sasvim da suzbije sivu ekonomiju, ni u jednom sektoru, ni u jednoj državi, ni na jednom kontinentu.