Udeo sive ekonomije među registrovanom privredom u Srbiji u proteklih pet godina smanjen je sa 14,9 odsto na 11,7 odsto BDP-a. Drugim rečima, preduzeća "obrnu" 6,5 milijardi evra godišnje zahvaljujući neprijavljivanju zaposlenih, isplati dela plata na ruke i skrivanju profita, pokazuje istraživanje u organizaciji NALED-a.
"Angažovanje radnika na crno i isplata dela plate na ruke i dalje su ključni elementi sive ekonomije. Od 100 dinara koje firme zarade u sivoj zoni, 64 steknu na ovaj način, a 36 dinara od neprijavljivanja profita", rekla je profesorka Ekonomskog fakulteta Gorana Krstić na predstavljanju studije "Siva ekonomija u Srbiji 2022", koju je prema anketnom metodu uradila sa profesorom Pravnog fakulteta Brankom Radulovićem.
Procene su da je svako četvrto preduzeće uključeno u sivu ekonomiju, dok je pre pet godina to bilo svako treće, dodala je.
Na trend pada ukazuju i drugi indikatori kao što je broj neformalno zaposlenih na tržištu rada, koji je smanjen za oko 200 hiljada, sa 579 hiljada na oko 375 hiljada. U istom periodu, poreski prihodi su povećani za osam milijardi evra i dostigli su čak 20,6 milijardi, odnosno 38,6 odsto BDP-a, navedeno je u istraživanju.
Iako navode da je sve manje neformalnog rada, on je i dalje ključni element sive ekonomije u privredi. Oko 8,5 odsto preduzeća ima neformalno zaposlene, naspram gotovo 11 odsto pre pet godina. Najčešći oblici su angažovanje radnika bez ugovora i isplate dela zarade u gotovini.
Delatnost koja je najporoznija na pojavu sive ekonomije je građevinarstvo, gde je svako peto preduzeće u sivoj zoni (kao i u prerađivačkoj industriji) i čak 13 odsto radnika neformalno angažovano (na drugom mestu je poljoprivreda).
Takođe, novija preduzeća i preduzeća bez zaposlenih najčešće stupaju u sivu zonu, pa oko petina onih koja su osnovana pre jedne do tri godine učestvuje u sivoj ekonomiji. Pored njih, izdvajaju se i preduzeća bez zaposlenih, među kojima čak dve trećine posluje u sivoj zoni.
Oni zaključuju da je neophodno dovesti nove mere da bi ovaj trend nastavio da pada. Među tim merama su donošenje novog Programa za suzbijanje sive ekonomije, suzbijanje neformalnog rada, razvoj bezgotovinskog plaćanja, targetiranje rizičnih subjekata i druge.
Savetnica u Ministarstvu finansija Ana Jović istakla je da su smanjenju sive ekonomije najviše doprinele dve velike reforme – fiskalizacija i e-fakture, te da se očekuje i nastavak trenda suzbijanja nelegalnih ekonomskih tokova u privredi.
NALED
Inače, prema njihovim podacima, u Srbiji na 100 stanovnika ima 62 platne kartice. To je znatno manji procenat nego u zemljama centralne i istočne Evrope, gde ih ima duplo više.
"Povećanje bezgotovinske ekonomije u Srbiji na nivo blizu proseka zemalja CIE, pod ostalim nepromenjenim uslovima, moglo bi da utiče na smanjenje sive ekonomije za oko 3,4 odsto BDP-a, što može povećati poreske prihode za oko 700 miliona evra godišnje", navode oni. Procena studije je da bi za to bilo potrebno šest do sedam godina.
NALED je, da bi obezbedio što veću pouzdanost nalaza, procenio obim sive ekonomije i po drugom, monetarnom metodu, koji pored legalne prati i deo finansijskih tokova u neregistrovanoj privredi. I nalazi ove studije pokazali su trend pada sive zone - sa 22,2 na 20,1 odsto BDP-a u proteklih pet godina. Prema studiji, zajedno sa tzv. crnom ekonomijom, vrednost poslovanja mimo propisa dostiže gotovo 11 milijardi evra.
.webp){kind=icon}
