Siva ekonomija Srbije obrće skoro 15 milijardi evra godišnje

Siva ekonomija u Srbiji je prošle godine iznosila 21,1 odsto BDP-a, što je približno 14,7 milijardi evra. Pri tom, oko dve trećine čini siva ekonomija u domenu potrošnje, a trećinu u domenu dohodaka.

Nešto više od petine privredne aktivnosti u Srbiji odvija se u neregistrovanim tokovima, ali je u prethodnoj deceniji došlo do njenog smanjenja.

FREN

 

Ovo je pokazalo istraživanje "Procena visine i dinamike sive ekonmije u Srbiji", koje su uradili profesori Ekonomskog fakulteta u Beogradu Saša Ranđelović, Milojko Arsić i Svetozar Tanasković.

Rezultati procene zasnovane na makroekonomskim podacima pokazuju da je siva ekonomija u Srbiji  od 2009. do 2023. godine u proseku iznosila 23,6 odsto BDP-a, krećući se od maksimalnih 29,1 odsto BDP-a u 2013. godini, do minimalnih 17,9 odsto BDP-a u 2021. godini.

Siva ekonomija u Srbiji je do 2013. godine beležila rast, dok je posle toga sve do 2021. godine ostvarivan kontinuiran osetan pad. Iako je tokom 2022, a naročito 2023. godine došlo do određenog rasta procenjenog nivoa sive ekonomije, ona je u 2023. ipak bila za četvrtinu manja nego u 2013. godini.

 

 

Autori rast sive ekonomije do sredine 2010-ih objašnjavaju povećanom tolerancijom države na takve aktivnosti tokom perioda velike ekonomske krize, a zatim i tokom perioda političkih promena u zemlji, te nedovoljnom efikasnošću sistema kontrole i naplate poreza.

Do osetnog pada sive ekonomije posle toga je došlo usled unapređenje organizacije rada i koordinacije, digitalizacije inspekcijskih organa, reforma kaznene politike za nepoštovanje poreskih propisa, fleksibilizacija tržišta rada.

Depositphotos

 

Ipak, nivo sive ekonomije u Srbiji je i dalje relativno visok, što ima negativne posledice po javne finansije, ali i ravnopravnost uslova poslovanja. Za dalji iskorak u pogledu suzbijanja sive ekonomije u Srbiji na nivo evropskog proseka, ključno je dalje unapređenje kapaciteta i efikasnosti rada inspekcijskih službi, za šta je potrebno njihovo finansijsko i kadrovsko osnaživanje.

Osim toga, suzbijanju sive ekonomije bi moglo da doprinese i umereno smanjenje fiskalnog opterećenja rada, dalja regulatorna reforma u cilju smanjenja regulatornih troškova, podsticanje bezgotovinske tranzicije, kao podizanje nivoa poreskog morala u Srbiji.

Neprijavljene zarade dve trećine sive ekonomije u domenu dohotka

Siva ekonomija u domenu dohotka je prošle godine procenjena na oko 6,8 odsto BDP-a (oko 4,7 milijarde evra), što je približno najnižim vrednostima u poslednjih petnaestak godina.

Rezultati procene sive ekonomije u Srbiji na osnovu makroekonomskih podataka o dohotku pokazuju da se neregistrovani oporezivi dohodak kretao u rasponu od oko osam odsto BDP-a 2009. i 2016. godine, do 6,6 odsto BDP-a 2010. i 2011. godine.

FREN

 

Posmatrano u odnosu na ukupan (prijavljeni i neprijavljeni) oporezivi dohodak, neprijavljeni oporezivi dohodak se u ovom periodu kretao u rasponu od 19,1-19,9 odsto ukupnog dohotka 2009. i 2016. godine, do 14,4 odsto ukupnog dohotka u 2023. godini .

 

 

Umeren pad udela neprijavljenog dohotka u ukupnom dohotku u znatnoj meri je posledica snažnog pada ovog odnosa kod prihoda od samostalne delatnosti, te umerenog pada i u domenu zarada.

Siva ekonomija u domenu dohotka opadala je u periodu od 2009. do 2012. godine nakon čega je usledio period snažnog rasta od 2013. do 2016. godine, a zatim period postepenog pada.

Rast sive ekonomije u periodu od 2012. do 2016. godine može se povezati sa stanjem na tržištu rada, kao i povećanom tolerancijom na sivu ekonomiju i oslanjanje na nekonvencionalne mere naplate poreza i ublaženu politiku kažnjavanja tokom 2013. i 2014. godine.

FREN

 

"S druge strane, osetan pad sive ekonomije u domenu dohodaka u poslednjih nekoliko godina u velikoj meri je posledica promene odnosa na tržištu rada, tj. pada stope nezaposlenosti i smanjenja kontingenta raspoložive radne snage, usled demografskih i migracijskih kretanja, kao i rasta privrede, koji su ojačali pregovaračku poziciju radnika, tj. ponude na tržištu rada", navode autori.

U pogledu strukture neprijavljenog oporezivog dohotka, uočava se da gotovo dve trećine čine neprijavljene zarade, što je i očekivano budući da prihodi iz radnog odnosa inače čine preko 80 odsto oporezivog dohotka u Srbiji, a značajno je i učešće neprijavljenog prihoda od samostalne delatnosti, dok i učešće neprijavljenog prihoda od kapitala takođe nije zanemarljivo.

Neregistrovana oporeziva potrošnja 10 milijardi evra u 2023.

Siva ekonomija u domenu potrošnje u 2023. godini procenjena je na 14,4 odsto BDP-a, što znači da je ukupna vrednost neregistrovane oporezive potrošnje iznosila oko 10 milijardi evra.

Siva ekonomija u domenu potrošnje u Srbiji u periodu od 2009. do 2023. godine varirala od 22,5 odsto  BDP-a 2013. godine do 13,5 odsto BDP-a u 2021. godini .

FREN

 

Posmatrano u relativnom iznosu, neregistrovana potrošnja se u periodu od 2009. do 2023. godine kretala u rasponu od 22,5 odsto ukupne (registrovane i neregistrovane) potrošnje u 2013. godini do 11,9 odsto u 2021. godini. U poslednjoj godini posmatranog perioda – 2023. neregistrovana oporeziva potrošnja iznosila je oko 15,2 odsto ukupne potrošnje.

U okviru perioda uočava se da je pad sive ekonomije zaustavljen 2021. godine, nakon čega u se uočava njeno blago povećanje u 2022. godini, te osetnijeg povećanja u 2023. godini.

Ipak i pored rasta u prethodne dve godine, siva ekonomija u domenu potrošnje u 2023. godini bila je za trećinu manja u odnosu na 2013. godinu.

FREN

 

Ovakva kretanja sive ekonomije u domenu potrošnje u velikoj meri su posledica pristupa države naplati poreza na potrošnju. Snažan rast neregistrovanog prometa do 2013. godine posledica je visoke tolerancije sive ekonomije i oslanjanja na nekonvencionalne metode naplate poreza (npr. apelovanjem na poreske obveznike umesto jačanjem kontrolne funkcije državnih organa).

S druge strane, pad sive ekonomije u domenu potrošnje od 2014. godine može se povezati sa institucionalnim reformama, organizovanijim i sistematičnijim pristupom države u kontroli naplate poreza na potrošnju, reformom kaznene politike koja je učinjena transparentnijom i konzistentnijom, smanjenjem regulatornih troškova naplate poreza usled digitalizacije, a verovatno i snažnijom političkom voljom za suzbijanje sive ekonomije u kontekstu fiskalne konsolidacije.

Osim toga, na smanjenje sive ekonomije u domenu potrošnje u ovom periodu uticali su i neki strukturni faktori, kao što je rast učešća velikih trgovinskih lanaca u ukupnom prometu na malo, rast učešća prometa voća i povrća u trgovinskim radnjama u odnosu na pijacu, kao i rast učešća bezgotovinskih plaćanja.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar