Prodaja preko društvenih mreža je leglo nelegalne trgovine u Srbiji

Prodaja odeće i obuće, kafe, duvana, lekova, pesticida i opreme za ribolov preko društvenih mreža su leglo nelegalne trgovine u Srbiji. Trguje se preko društvenih mreža ili oglasa. Udeo trgovine u sivoj ekonomiji je prošle godine bio 11,5 odsto BDP-a.

Podsećanja radi, siva ekonomija u 2022. godini bila je na 11,7 odsto BDP-a, što iznosi 6,5 milijardi evra.

Amalija Pavić, zamenica izvršnog direktora Američke privredne komore, kaže za Bloombeg Adriju da se nelegalna trgovina kao deo sive ekonomije smanjila, ukoliko poredimo sa situacijom od pre desetak godina. To je rezultat bolje zakonske regulative, organizovanog i pojačanog nadzora, ali i promena navika potrošača (više bezgotovinskih plaćanja).

Ipak, s novim tehnologijama, pojavljuju se i novi kanali prodaje, pa tako i novi načini za nelegalnu trgovinu, kao što je nelegalna trgovina (falsifikatima ili bez plaćanja dažbina) preko društvenih mreža, navodi Pavić.

"Za druge oblasti sive ekonomije, kao što su rad ili isplata dela zarade u gotovini, nemamo pouzdane pokazatelje. Ipak, smanjivanje stope nezaposlenosti, kao i trendovi na tržištu rada verovatno imaju pozitivan uticaj i u ovom domenu. AmCham članice u poslednjih pet godina smatraju da je nalaženje i zadržavanja kadrova najveći izazov, te se kreiraju posebni ponude za zadržavanje, smanjenje obrta i privlačenje novih radnika", kaže Pavić.

Ali i dalje postoje pritužbe na nelojalnu konkurenciju u pojedinim industrijama, pre svega u sektoru pomoćnih usluga, poput fizičko-tehničkog obezbeđenja, ćišćenja i održavanja, ali i u ugostiteljstvu i zdravstvu.

Prema njenim rečima, nelegano se najviše trguje sportskom odećom, obućom i akciznim proizvodima (rezani duvan i kafa). Međutim, nadležni organi pri nadzoru nalaze slučajeve nelegalne trgovine u najrazličitim vrstama robe od kućne hemije, pesticida do ribolovačke opreme.

Članice AmChama dobro ocenjuju efikasnost državnih institucija za borbu protiv nelegalne trgovine. U oblasti kontrole prometa goriva i duvanskih proizvoda, može se reći da su veoma zadovoljni posebno napretkom koji je postignut u poslednjih godinu dana u saradnji između nadzornih organa iz regiona koje su dovele do velikih zaplena duvanskih proizvoda.

"S druge strane, lekovi se prodaju preko oglasa i posebnih sajtova na internetu, čak i onih koji nisu registrovani za naše tržište. Prodaju ih oni koji nemaju nikakve dozvole za promet lekova, što je nažalost već dugogodišnji problem. U tom domenu, potrebna je snažna podrška inspekcijskim službama da, poput njihovih kolega koje nadgledaju druge vrste robe, podignu svoje kapacitete za efikasan nadzor i uspostave red ne samo na konvencionalnom, već i na onlajn tržištu", kaže Pavić.

U svim domenima zaštite prava intelektualne svojine, saradnja države i privrede je ključna, jer je potrebno nadzornim organima pružiti svu neophodnu podršku kako da prepoznaju falsifikate, što često nije jednostavno i zahteva česte edukacije u zavisnosti od vrste proizvoda ili usluga.

U Srbiji je prošle godine nadležnost za sprovođenje nadzora nad softverskom piraterijom prešla iz Poreske uprave na tržišnu inspekciju, te je do sada prioritet bio u mapiranju novih procedura, formiranju kapaciteta inspekcije, obuci i prvim rezultatima nadzora.

"Zainteresovanost privrede za uspostavljanje adekvatnih nadzornih procedura je velika, posebno imajući u vidu da korišćenje nelegalnih softvera povlači i velike rizike po informacionu bezbednost korišćenih računara, ali i čitavih računarskih mreža na koje su povezani", kaže Pavić.

Za razliku od situacije koju smo imali pre desetak godina, kada je softverska piraterija značila korišćenje nelicenciranog softvera, danas se piraterija preselila u domen tzv. "protivpravnog podlicenciranja", odnosno korišćenje jeftinijih licenci za svrhe koje nisu ugovorima o licenci omogućene, kao i nedozvoljeno otključavanje dodatnih funkcija koje nisu dozvoljene postojećim licencama.

"U takvoj situaciji, znanja nadzornih organa moraju biti na znatno višem nivou, kako bi otkrili prekršioce, a softverske kuće prave i sajtove na kojima se direktno mogu edukovati potrošači."

Depositphotos

Pavić kaže da Srbija prednjači u odnosu na zemlje u regionu u pogledu inovativnih pristupa kontrole i suzbijanja nelegalne trgovine. Na drugoj godišnjoj regionalnoj konferenciji o suzbijanju nelegalne trgovine, na kojoj su učestvovali predstavnici ministarstava i nadzornih organa iz pet zemalja regiona (Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija), Srbija se pokazala kao lider u toj oblasti.

Dobra iskustva koja je Srbija podelila sa regionom, kreću se u domenu markiranja goriva uz primenu nanotehnologija, koje se primenjuje već punu deceniju, preko razvijenih sistema za suzbijanje nelegalne trgovine i zaštite prava intelektualne svojine na internetu, razvoja kapaciteta inspekcija da kontrolišu legalnost softvera, do trenutnih napora na uvođenju sistema e-akciza.

Sledeći korak na tom putu je uvođenje "Track and Trace" sistema sledljivosti za duvanske proizvode, po ugledu na EU. Ovaj sistem sledljivosti zapravo predstavlja sistem obeležavanja pojedinačnih pakovanja proizvoda, čijim očitavanjem se može pratiti svaki pojedinačni legalno napravljen proizvod od proizvođača do potrošača, obezbeđujući pouzdan uvid u sirovinski sastav, poreklo, bezbednost i kvalitet, kao i lokaciju u transportu. Tako se štite korisnici tih proizvoda od korišćenja nebezbednih proizvoda, državni budžeti od manjih prihoda, a legalni proizvođači od nelojalne konkurencije.

Ovakvi sistemi se uvode dobrovoljno, kao industrijski standard ili kao regulatorna obaveza u različitim industrijama, od farmaceutske, prehrambene, do mašinske, u logistici, poštanskim uslugama i slično.

"Regulatornim uvođenjem sistema sledljivosti za akcizne proizvode, želi se omogućiti praćenje svakog pojedinačnog proizvoda, od proizvodnje do potrošnje, da bi se sprečilo krivotvorenje, krijumčarenje proizvoda i izbegavanje plaćanja poreza. Na taj način, nadzorni organi lakše prate kretanje u okviru lanca snabdevanja, čime se značajno otežava mogućnost nelegalnim proizvodima da dođu na tržište", kaže Pavić.

Kako uvođenje ovih sistema nije jeftino ni jednostavno, prvi preduslov za uspeh je dobro poznavanje industrijskih procesa i opsežno planiranje, imajući u vidu da implementacija ovih sistema obično traje godinama.

Drugi preduslov je pažljivo planiranje faza i prelaznih rokova potrebnih industriji da se na odgovarajući način pripremi za primenu ovog sistema. Bliska saradnja sa obvezničkom industrijom je neophodna u svim fazama procesa, kako bi se obezbedilo da troškovi prilagođavanja novom sistemu budu minimalni mogući uz postizanje željenog efekta sledljivosti.

 

Depositphotos

Na trend pada ukazuju i drugi indikatori, kao što je broj neformalno zaposlenih na tržištu rada, koji je smanjen sa 579.000. za oko 200.000. U istom periodu, poreski prihodi su povećani za osam milijardi evra i dostigli su čak 20,6 milijardi, odnosno 38,6 odsto BDP-a.

Rezultati studije "Uticaj razvoja bezgotovinskih plaćanja na sivu ekonomiju i javne finansije u Srbiji" pokazuju da je povećanje vrednosti POS transakcija za jedan odsto, povezano sa smanjenjem sive ekonomije za 0,041 odsto. Dok je povećanje odnosa vrednosti POS transakcija prema transakcijama na bankomatima za jedan odsto povezano sa smanjenjem sive ekonomije za 0,037 odsto. Prema ovoj studiji oko šest do sedam godina bilo bi potrebno Srbiji da dostigne zemlje centralne i istočne Evrope po nivou bezgotovinske ekonomije.

Procena obima neobuhvaćene ekonomije koja se odnosi mahom na ilegalne i neformalne aktivnosti, pokazuje da je ovaj agregat pao sa oko 8,3 odsto 2017. godine na 5,9 odsto u 2021.godini.  Ovi indikatori se podudaraju i sa podacima zvanične statistike, gde je u istom periodu primećen značajan rast poreskih prihoda, kao i značajan pad neformalno registrovanih radnika.

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar