Privrednici beže u sivu zonu zbog poreza i doprinosa

Mišljenja privrednika su podeljena oko toga da li je siva ekonomija u porastu. Međutim, spremniji su nego prošle godine da prijave konkurenciju koja nelegalno posluje, a kao razloge za neformalno poslovanje uglavnom navode visoke poreze i doprinose na zarade.

Nelegalno poslovanje je najzastupljenije u građevinarstvu, zanatskim uslugama, trgovini i ugostiteljstvu i u svakoj od tih oblasti je manja nego prošle godine, pokazalo je istraživanje o stavovima građana i privrede o sivoj ekonomiji.

U brojevima to izgleda ovako: oko trećina ispitanika iz 540 preduzeća veruje da je siva ekonomija u padu, a isto toliko da se u tom pogledu ništa nije promenilo u poslednjih pet godina. S druge strane, 13 odsto, odnosno 15 odsto navodi da neformalno poslovanje raste. U odnosu na prethodni talas beleži se značajan pad broja onih koji misle da je siva ekonomija i u zemlji i u njihovoj delatnosti na istom nivou kao i ranije.

Kao i prošle godine, više od tri četvrtine preduzeća ne opravdava neformalno poslovanje. Ponovo dve trećine privrednika veruje da se izbegavanje plaćanja poreza u Srbiji ne toleriše, a četvrtina ima suprotni stav.

Polovina privrednika uslove poslovanja ocenjuje kao dobre

Prema istraživanju koje je sproveo NALED u saradnji sa Ipsosom, a u okviru projekta Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje "Bolji način", 56 odsto privrednika smatra da su uslovi poslovanja u našoj zemlji dobri i svaki drugi ne vidi promene u poslednjih godinu dana.

Iako značajna većina uspeva da izmiri obaveze na vreme, ovo je ipak veći problem nego pre godinu dana, buduću da je reč o 85 procenata, a prošle godine je takvih bilo 91 odsto.

Blago je povećan i broj onih kojima je teže da pokriju poreze i doprinose za zaposlene, a 17 odsto priznaje da deo zarade radnicima isplaćuje na ruke.

Dve trećine privrednika ocenjuje da je e-fiskalizacija olakšala njihovo poslovanje, dok 17 odsto ima suprotno mišljenje. Uslovno poredeći sa očekivanjima od prošle godine, čini se da ih je e-fiskalizacija prijatno iznenadila. Preduzeća koja su bila u fiskalnom sistemu i pre 2022, mahom tvrde da je novi sistem skuplji od prethodnog 45 odsto, a ređe da nema razlike u troškovima.

Savetnica u Ministarstvu finansija Ana Jović objasnila je na predstavljanju rezultata istraživanja da resorno ministarstvo i Vlada Srbije kao mogućnost unapređenja oblasti sive ekonomije vide u podsticanju svesti građana i privrede i ukazivanju na taj problem. Vlada Srbije je od 2015. godine na jedinstven način krenula u borbu protiv sive ekonomije, kako je rekla, podsetivši da je ove godine usvojen novi program, kao i akcioni plan.

Ukazala je da akcioni plan ima ciljeve kao što je jačanje inspekcijskog nadzora, poreskog nadzora i kontrole, kao i fiskalno i administrativno rasterećenje privrede.

"Ovo istraživanje nam pokazuje da privrednici beže u sivu zonu zbog poreza i doprinosa. U saradnji sa MMF-om u poslednjih pet godina smanjujemo opterećenje za privredu", rekla je ona.

Podsećanja radi, procenat sive ekonomije se smanjuje, sa 14,9 odsto BDP-a, koliko je bio u 2017, na 11,7 odsto BDP-a ili 6,5 milijardi evra, koliko je bio prošle godine, pokazala je analiza NALED-a i Ipsosa s početka ove godine.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar