Šta bi srpskim kompanijama doneo očekivani investicioni rejting zemlje?

Srbija prema objektivnim ekonomskim pokazateljima zaslužuje da dobije investicioni kreditni rejting, kaže za Bloomberg Adriju Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Poslednje povećanje kreditnog rejtinga Srbije imali smo početkom aprila, kada je agencija Standard & Poor’s našoj zemlji poboljšala izglede za povećanje rejtinga sa stabilnih na pozitivne. S&P je tada potvrdio ocene kreditnog rejtinga BB plus, što je protumačeno kao šansa za Srbiju da do kraja 2024. ili najkasnije za godinu dana prvi put dostigne investicioni rejting.

Iako je ovo dobra vest, što su u aprilu istakli i analitičari Bloomberg Adrije, ipak su naglasili da je budući investicioni rejting koji bi S&P dao Srbiji tek prvi korak u dobrom smeru. Kako kažu, treba da se cilja da barem još jedna od druge dve velike rejting agencije, Fitch ili Moody's, takođe povisi svoju ocenu u investicionu kategoriju.

Srbija ima najbolje izglede na Balkanu

Da Srbija pripada onim zemljama koje treba da imaju investicioni rejting, smatra i Arsić. "Očekujem da pređemo prag investicionog rejtinga. Srbija prema objektivnim performansama to zaslužuje", naglašava sagovornik Bloomberg Adrije.

U Evropi investicioni rejting nemaju samo zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza i nekoliko zemalja Zapadnog Balkana. Pored Srbije, ovaj rejting nemaju ni BiH, Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija. "U okviru te grupe Srbija svakako ima najbolje ekonomske performanse."

Milojko Arsić/Bloomberg Adria

 

Prema rečima Arsića, investicioni rejting može pozitivno da utiče na našu privredu, na visinu kamatnih stopa, odnosno na marginu koju imamo između euribora i kamatnih stopa po kojima se zadužuju naša preduzeća i država.

"Ipak, prilikom formiranja kamatnih stopa na svetskom tržištu, osim rejtinga zemlje, posmatraju se i makroekonomske performanse pa ponekad države koje već imaju investicioni rejting plaćaju zajmove po sličnim kamatnim stopama kao Srbija jer imaju veliki javni dug ili fiskalni deficit."

Svakako je bolje, kaže Arsić, da imamo investicioni rejting, ali to nije nešto što je posebno značajno i ključno za srpsku privredu i njeno poslovanje.

Posredan uticaj na preduzeća

Privrednici s kojima smo razgovarali takođe naglašavaju da eventualni investicioni kreditni rejting ne utiče direktno na njih, ali da ipak ima posredno dejstvo.

"Jako je dobro da Srbija dobije taj rang jer to može stvoriti i privući nove investitore, a oni opet utiču na veći broj radnih mesta, na povećanje standarda i kupovne moći građana. Indirektno to ima posledice i na naše poslovanje, kao i svake druge kompanije u zemlji", ističe za Bloomberg Adriju predsednik Metalac grupe Dragoljub Vukadinović.

Takođe, investicioni rejting zemlje spušta i cenu zaduživanja same države, ali i preduzeća. "Smanjuju se kamate prilikom zaduživanja kod inostranih kreditora."

Privatna arhiva/Nebojša Matić

 

Sličan stav ima i Nebojša Matić, vlasnik i direktor Mikroelektronike. Kako kaže, investicioni rejting donosi "jeftiniji novac", ino-zaduživanje će biti povoljnije, privlačićemo kao država više investicija. "Ako je novac koji dolazi u Srbiju jeftiniji, onda će ga i moja kompanija ovde dobiti od finansijskih institucija po povoljnijoj ceni", objašnjava Matić za Bloomberg Adriju.

Ipak, dodaje, to je samo još jedan mali korak u dobrom smeru, ali ne i jedini koji utiče na bolje poslovanje domaće privrede. "Neće se desiti nikakvo čudo. Važnije od toga je da nam raste bruto domaći proizvod i profitabilnost. Građevinarstvo jeste u usponu jer se ovde puno gradi, a to najbrže podiže BDP. Onda na kraju sve to utiče na vrednost i bolju sliku jedne zemlje, na osnovu čega i dobijamo bolji kreditni rejting", zaključuje naš sagovornik.

Prvi rejting dobili smo 2004.

Narodna banka Srbije (NBS) ranije je u analizi koja se odnosi na smanjenje premije rizika naše zemlje, istakla da bi to automatski značilo pad premije rizika i za sve ostale ekonomske učesnike. To bi omogućilo povoljnije uslove finansiranja kako za državu, tako i za domaća preduzeća i građane.

 

 

Drugi efekat, prema NBS, bio bi povećanje priliva kapitala i investicija jer bi na taj način u našu zemlju stigli i "oni najkonzervativniji investitori, koji ulažu isključivo u zemlje investicionog ranga". Sve to dovelo bi do bržeg ekonomskog rasta i veće zaposlenosti.

U NBS takođe smatraju da bi Srbija u skorijoj budućnosti mogla da stekne investicioni nivo kreditnog rejtinga, što, prema mišljenju brojnih međunarodnih investitora koji ulažu u Srbiji, naša zemlja već zaslužuje. Razlog za to je i činjenica da je Srbija tokom krize pokazala značajnu otpornost.

Kako je istaknuto na internet stranici NBS, prvi kreditni rejting (B+, stabilni izgledi) Srbiji je dodelila agencija S&P još 1. novembra 2004. godine. Agencija Fitch je angažovana 2005. godine, kada je Srbiji dodeljen rejting BB-, stabilni izgledi, dok nam je agencija Moody’s prvi rejting (B1, stabilni izgledi) dodelila 14. jula 2013.

Sada je našu zemlju S&P ocenio sa BB+ i pozitivnim izgledima (05.04.2024), Fitch takođe sa BB+ i stabilnim izgledima (09.02.2024), a agencija Moody’s sa Ba2 i stabilnim izgledima (08.09.2023).