Da li će suša i loša poljoprivredna sezona zaustaviti privredni rast Srbije

Suša i usporavanje građevinske aktivnosti ne bi trebalo da se dodatno odraze na očekivani rast bruto domaćeg proizvoda, koji bi prema oceni Narodne banke Srbije trebalo da u ovoj godini iznosi 3,8 odsto.

Nikola Ranković, viši savetnik u Centru za strateške analize Privredne komore Srbije, smatra da su kreatori monetarne politike uzeli sve to u obzir i da navedeni faktori neće ugroziti godišnji rast BDP-a.

 

 

"Činjenica da je NBS nedavno objavila novu projekciju rasta BDP za 2024. godinu korigovanu naviše za 0,3 procentna poena i da sada iznosi 3,8 odsto, ukazuje da su negativni faktori poput uticaja velikih suša na poljoprivrednu sezonu i usporavanje sektora građevinarstva“, kaže Ranković za Bloomberg Adriju.

Rast srpskog BDP-a u prvom tromesečju bio je 4,7 odsto, dok je u drugom kvartalu 2024. godine iznosio četiri odsto, što je niže od od preliminarno objavljenog rezultata od 4, 2 odsto. Sektor građevinarstva, inače nosilac privrednog rasta u ovoj godini, rastao je 7,2 odsto, umesto očekivanih 10 procenata, dok je poljoprivreda imala pad od 4,1 odsto.

Depositphotos

 

Direktan uticaj poljoprivrede na BDP zavisi pre svega od efekata koji nisu pod direktnom kontrolom ljudskog faktora. S obzirom na ekstremne temperature ovog leta, koje su praćene velikim sušama, sasvim je logičan sled da efekat poljoprivrede na BDP u ovom periodu godine nije iz najoptimističnijeg scenarija, i da je korekcija rasta ovog sektora revidirana blago naniže.

"Direktan uticaj poljoprivrede na ukupan rast BDP-a u situaciji kada je rod poljoprivrednih kultura i zasada ocenjen kao dobar, negde oko jedan procentni poen", podseća Ranković.

 

 

Rod pšenice ove godine, prema podacima RZS, manji je za oko 16 odsto u odnosu na prošlu godinu, ali ,kako ističe, rod je veći od desetogodišnjeg proseka. Treba svakako sačekati podatke o prinosima za kukuruz koji, pored pšenice, ima najveći uticaj na ukupnu poljoprivrednu proizvodnju.

"Ostalih kultura, poput šećerne repe, suncokreta i soje u prolećnoj setvi zasejano je više nego prošle godine, ali ne treba zaboraviti ni činjenicu da iznadprosečne vremenske temperature nekim kulturama čak u određenoj meri i pogoduju, stoga je još uvek rano oceniti poljoprivrednu sezonu kao lošu", ističe sagovornik Bloomberg Adrije.

Građevinska aktivnost, koja je nosilac privrednog rasta u Srbiji, poslednjih godina je postavila izuzetno velike domete i granice pa imajući u vidu visoku bazu iz prethodnih godina, ovaj, nazovimo, pad u odnosu na inicijalnu procenu ne treba posmatrati kao pad, već kao usporavanje građevinske aktivnosti, koje je dalje jedan od bitnih pokretača privrednog rasta zemlje.

 

 

Kada je reč o izvozu, on je jedan od najagilnijih indikatora razvoja zemlje i predstavlja indikator koji je najotporniji na eksterne šokove, što je bio slučaj i za vreme pandemije ali i u vreme izbijanja ukrajinske krize, kada je za relativno kratko vreme dostigao prošlogodišnje nivoe.

 

 

U prvih sedam meseci ove godine izvoz je veći za 1,3 odsto, a uvoz za četiri odsto što pokazuje da se samim tim i deficit ostvaren u robnoj razmeni povećao u odnosu na isti period prethodne godine.

 Ostvarena vrednost izvoza je dostigla 17,1 milijardu evra, a uvoz 22,3 milijardi evra. Ukupna razmena u ovom periodu povećana je za 2,8 odsto u odnosu na period januar - jul 2023. godine.

S druge strane, industrijska proizvodnja je u istom periodu zabeležila rast od 2,5 odsto, uz ostvareni rast u sektoru rudarstva i prerađivačke industrije od 9,8 odsto i 3,6 odsto respektivno, dok je u sektoru snabdevanja električnom energijom ostvaren pad proizvodnje od 6,2 odsto.

 

 

"Ukupan rast od 2,5 odsto se može označiti kao nastavak trenda ostvarenog i tokom 2023. godine, dok pozitivan trend nastavljaju i sektor rudarstva i prerađivačke industrije. S druge strane, sektor električne energije ima određene probleme za koje se očekuje da budu prevaziđeni u narednom periodu", ocenjuje Ranković.

On pak ne očekuje da će problemi energetskog sektora u narednom periodu biti sanirani i da neće negativno uticati na ukupnu privrednu aktivnost u zemlji do kraja godine.

Rast sektora usluga je pozitivan trend koji označava da poslovni procesi višeg stepena dodate vrednosti povećavaju svoje učešće u ukupno kreiranom BDP.

Depositphotos

 

"Ukoliko strukturu privrede posmatramo kroz tri osnovna sektora (industriju, poljoprivredu i sektor usluga), onda se može zaključiti da se uslužni razvija mnogo brže nego prethodnih godina i da je njegov razvoj i veći i brži od razvoja poljoprivrede", navodi Ranković analizirajući strukturu BDP-a.

Prema podacima Svetske banke, udeo bruto dodate vrednosti sektora usluga u BDP-u Srbije iznosi oko 51 odsto, dok je prosek na nivou EU negde oko 65 odsto, što pokazuje da je razvoj sektora usluga u Srbiji poslednjih godina doprineo da se ovaj jaz za EU prosekom smanji.

Ukoliko pogledamo ovaj podatak za sektor poljoprivrede u EU, koji je oko dva odsto naspram pet do sedam odsto u Srbiji, jasno je da se privreda EU sve više fokusira na poslovne procese sa većim stepenom dodate vrednosti, što je svakako u sektoru usluga.

"To je pravac u kojem treba postavljati i prioritete u ekonomskoj politici", naglašava sagovornik BBA.