Nakon godina političke i ekonomske krize, Libija obnavlja prihode od nafte i vraća se na globalnu investicionu mapu, u trenutku kada Evropa traži načine da smanji zavisnost od ruske nafte. Kompanije iz Srbije danas vide priliku na tržištu ove zemlje na Severu Afrike, koja je u drugoj polovini prošlog veka intenzivno sarađivala sa socijalističkom Jugoslavijom.
"Odnosi Srbije i Libije su i danas odlični, a obe strane imaju jasnu nameru da intenziviraju ekonomsku saradnju", kaže za Bloomberg Adriju Ana Stojanović, rukovodilac Centra za Bliski istok Privredne komore Srbije (PKS). Kako dodaje, najveći potencijal za saradnju postoji u poslovima koji prate obnovu zemlje, od građevinarstva, preko prerade vode, do farmacije i industrijske proizvodnje.
Nova faza približavanja dveju zemalja potvrđena je krajem juna, kada je državna i privredna delegacija Srbije posetila Tripoli i Misuratu. To je bila druga poseta za godinu dana, što ukazuje "na ozbiljne namere da za dalji razvoj saradnje", ocenjuje Stojanović.
Krupni koraci ka obnovi libijske privrede zabeleženi su od početka ove godine, a povezani su sa nastojanjem Evropske unije (EU) da smanji zavisnost od ruske nafte. U januaru, Libija je potpisala sporazum na 25 godina sa francuskom naftnom kompanijom Total Energies i američkom naftnom korporacijom ConocoPhilips. Ovaj sporazum, koji Libiji donosi više od 20 milijardi evra stranih investicija, usmeren je pretežno na rast proizvodnje libijske naftne kompanije Waha Oil. Prema odbredbama ovog sporazuma, cilj je da libijska državna kompanija poveća proizvodnju sa sadanjih 350.000 barela dnevno na 850.000 barela dnevno, što bi u naredne dve i po decenije Libiji moglo da donese prihode od 376 milijardi dolara.
Paralelno se planiraju investicije u libijske luke, preneo je Reuters. Tripoli je zimus ušao u partnerstvo sa kompanijom Terminal Investment Limited (TiL), koja je u vlasništvu italijansko-švajcarskog konzorcijuma. Sporazum vredan 2,7 milijardi dolara usmeren je na razvoj Slobodne zone Misurate, važne libijske luke, koje bi trebalo da poveća njen kapacitet na na četiri miliona kontejnera godišnje. Očekuje se da će partnerstvo pozicionirati Misuratu kao logističko čvorište između Afrike, Evrope i Bliskog istoka.
Prema podacima libijskog Ministarstva ekonomije i trgovine, od januara do juna 2026. doneto je 106 odluka o registraciji ogranaka stranih kompanija, zajedničkih preduzeća i predstavništava. Među njima je i srpska kompanija Unipromet, koja otvara predstavništvo u Slobodnoj zoni Misurata. "To je prvi konkretan rezultat posete srpskih kompanija Libiji" kaže Stojanović i ističe da pojedine kompanije iz Srbije već razmišljaju o tome kako da obezbede trajno prisustvo u Libiji.
Opširnije
Trump odustao od naknade od 20 odsto za saobraćaj kroz Ormuski moreuz
Predsednik SAD Donald Trump odustao je od plana da uvede naknadu od 20 odsto na teret koji prolazi kroz Ormuski moreuz, nakon što su saveznici Vašingtona iz zemalja Persijskog zaliva zatražili da odustane od toga.
15.07.2026
Tržišta goriva u Evropi i Americi pod rekordnim pritiskom - šta nas čeka u budućnosti?
Tržišta goriva suočavaju se s najvećim poremećajima do sada zbog novih tenzija na Bliskom istoku, što preti dodatnim rastom cena goriva za potrošače.
14.07.2026
Skok cena nafte oborio bitcoin i pojačao strah od inflacije
Investitori će ove nedelje pažljivo pratiti podatke o inflaciji potrošačkih cena u SAD, kao i svedočenje predsednika Federalnih rezervi Kevina Warsha, u potrazi za najavama o budućem pravcu monetarne politike američke centralne banke.
13.07.2026
Gorivo udara na potrošače uprkos padu cene nafte
Cene benzina, dizela i avionskog goriva ponovo rastu iako cena sirove nafte pada, što je neuobičajeno razilaženje koje povećava troškove putovanja u sezoni odmora i preti da ugrozi obećanje američkog predsednika Donalda Trumpa da će obuzdati inflaciju uoči izbora za Kongres.
12.07.2026
Bloomberg Adrija se obratila kompaniji Unipromet, ali odgovor nije stigao do objavljivanja teksta.
Iako Libija više nije u građanskom ratu, i dalje postoje politički rizici za investitore - upravljanje državom je podeljeno. Međunarodno priznate vlasti u Tripoliju upravljaju zapadnim delom zemlje, dok istočnim delom Khalifa Haftar, lider militantne organizacije koja je učestvovala u svrgavanju bivšeg lidera Libije Muammara Khadafija. Ujedinjene nacije nastavljaju da pokušavaju da posreduju u političkom dijalogu.
Depositphotos
Kakvu šansu na tržištu Libije vide kompanije iz Srbije
Privredni oporavak Libije dešava se nakon decenije ratova i čestih prekida u proizvodnje nafte. Nakon što je 2011. pao režim libijskog lidera Muammara al-Gaddafija, nastupio je period rascepkanosti i prelaznih institucija, koje nisu imale kontrolu nad čitavom državom, već samo nad njenim delovima. Libija je i dalje podeljena zemlja, a postoje dve glavne interesne sfere - Istok i Zapad, koje danas sarađuju bolje nego u prethodnom periodu.
Poseta srpskih kompanija Libiji u junu ove godine bila "druga posta srpske državno-privredne delegacije Libiji za godinu dana", kaže Stojanović. Kako ocenjuje "to ukazuje na "ozbiljne namere da se saradnja dalje razvija.
Stojanović otkriva da su Srbija i Libija su dogovorile formiranje mešovite komisije, nastavak saradnje privrednih komora i definisanje sektora u kojima srpske kompanije mogu da učestvuju u budućim projektima. U poseti su bili predstavnici kompanija Majevica, Yumco, Kontakt, Unipromet, Hector, Galenika i MIND Group. Bloomberg Adrija se obratila ovim kompanijama, ali odgovori nisu stigli do objavljivanja teksta.
"Libija danas nudi veliki prostor za kompanije koje mogu da učestvuju u obnovi zemlje, jer domaći kapaciteti još nisu dovoljni da odgovore na obim planiranih projekata", kaže Albashir Attwergy, profesor Ekonomskog fakulteta u Tripoliju u pisanom odgovoru za Bloomberg Adriju. Kako dodaje, najveći potencijal imaju projekti koji su povezani sa naftnim prihodima. "Za firme koje mogu da ponude konkurentne cene i tehničko znanje, Libija bi u narednim godinama mogla da postane jedno od najvažnijih tržišta u Africi", smatra Attwergy.
Robna razmena između Srbije i Libije trenutno je skromna. U 2025. dostigla je 65,9 miliona evra, pokazuju podaci PKS. Srbija je izvezla robu vrednu 11,2 miliona evra. Najzastupljeniji izvozni proizvod bile su cigarete koje sadrže duvan, koje čine oko 37 odsto srpskog izvoza na libijsko tržište. Slede pokrivači podova sa udelom od oko 17 odsto u ukupnom izvozu. Uvoz iz Libije, koji se najviše odnosio na energente, dostigao je 54,7 miliona evra.
Stojanović najveći prostor za saradnju vidi u infrastrukturi, građevinarstvu, vodoprivredi, farmaciji, zdravstvu, poljoprivredi, metalskoj industriji i industrijskoj proizvodnji. Međutim, na tržištu Libije su već aktivne kompanije iz Turske, Italije, Francuske, Egipta, Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Stojanović smatra da kompanije iz Srbije itekako mogu da budu konkuretne. "Njihova prednost leži u kombinaciji tehničkog iskustva, konkurentnijih cena od zapadnoevropskih ponuđača i institucionalnog sećanja na ranije poslove bivše Jugoslavije u Libiji", ističe ona.
Najveći rizik za ulagače ostaje činjenica da politička i ekonomska moć u Libiji nisu objedinjene, već se njima upravlja iz dva centra. Pošto je zemlja podeljena na dve glavne interesne zone na istoku i zapadu, za investitore je važno da obrate pažnju na to koja institucija raspisuje tender, ali i preko kojih banaka će se vršiti plaćanja.
Prema izveštaju Misije Ujedinjenih nacija u Libiji, prihodi od nafte koriste se kao instrument političkog pritiska, dok netransparentna javna potrošnja slabi sposobnost države da sredstva usmeri prema zajedničkim nacionalnim prioritetima.
Istorijat dobrih odnosa: Jugoslavija i Libija
U drugoj polovini prošlog veka, Beograd i Tripoli decenijama su imali bliske odnose - socijalistička Jugoslavija bila je jedan od najvažnijih ekonomskih partnera Libije. Sporazum o trgovinskoj i ekonomskoj saradnji, koji je Srbija nasledila, potpisan je još 1975. godine, u periodu u kojem su jugoslovenske kompanije širile poslovanje u zemljama Pokreta nesvrstanih.
Stojanović podseća da su kompanije iz Jugoslavije tokom sedamdesetih i osamdesetih godina učestvovale u izgradnji brana, mostova, puteva, bolnica i aerodroma. "U jednom trenutku, u Libiji je živelo i radilo više od 20.000 inženjera, stručnjaka i radnika sa prostora današnje Srbije i drugih jugoslovenskih republika", ističe. Okosnicu saradnje činili su građevinarstvo, zdravstvo i vojna industrija.
Saradnja nije bila zasnovana samo na izvozu radne snage. Jugoslavija je Libiji nudila građevinsko i inženjersko znanje, medicinski kadar, obuku i proizvode vojne industrije, dok je Libija bila tržište za velika državna preduzeća i važan politički partner unutar Pokreta nesvrstanih.
To nasleđe danas ima tržišnu vrednost jer pojedine libijske institucije i poslovne porodice još pamte jugoslovenske projekte i stručnjake, podsećaju iz PKS. "Sada je pravi trenutak da se naše kompanije vrate na ovo tržište", smatra Stojanović.
.webp){kind=icon}
