Novi zakon donosi promene za firme koje koriste AI alate

Kompanije u Srbiji koje koriste veštačku inteligenciju za selekciju kandidata, komunikaciju sa klijentima, analizu podataka ili automatizaciju poslovnih procesa uskoro bi mogle da se suoče sa novim pravilima o tome šta smeju, a šta ne smeju da rade sa ličnim podacima građana i zaposlenih. Rasprava o novom Nacrtu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koja je završena 10. septembra, po prvi put reguliše korišćenje AI alata, od obuke i testiranja sistema do obaveštavanja korisnika i ljudskog nadzora nad odlukama koje mogu značajno da utiču na pojedinca.

Zakon se menja po prvi put u osam godina, a u međuvremenu, na tržištima se mnogo toga promenilo - ChatGPT nije postojao, generativna veštačka inteligencija nije bila alat za svakodnevnu upotrebu, a kompanije na domaćem tržištu tek su počinjale da uvode četbotove i druge oblike automatizacije. Ovo bi ujedno bila prva AI regulativa u Srbiji, pošto Zakon o veštačkoj inteligenciji, koji je u pripremi već duže od dve godine, još uvek nije donet. 

"Nacrt je u najvećem delu dobar i donosi ono što nam je nedostajalo", ocenjuje Tijana Žunić Marić, iz advokatske kancelarije Žunić Law. Međutim, smatra da je sporno što se ovaj zakon menja pre nego što je Zakon o veštačkoj inteligenciji donet. "Kompanije tako mogu da dobiju dva skupa pravila koji se preklapaju, a nijedan još nije sasvim jasan. Pojmovi koji se uvode, poput sistema visokog rizika ili veštački generisanog sadržaja, nisu jasno definisani, a njihovo kršenje je kažnjivo", ističe.  

Kompanije će imati malo vremena za prilagođavanje ako zakon bude usvojen u sadašnjem obliku - nacrt predviđa da novi zakon počne da važi osmog dana od objavljivanja, bez posebnog odloženog roka primene, iako za donošenje nekih podzakonskih akata ostavlja devet meseci. "Osam dana je izuzetno kratak period za prilagođavanje novim pravilima", ocenjuje za Bloomberg Adiju Dragan Milić iz advokatske kancelarije Milić Legal, koji je o nacrtu objavio detaljnu analizu. 

Iako korišćenje AI alata ne znači da kompanije na taj način automatski obrađuju podatke o ličnosti, poslovno okruženje u Srbiji danas značajno je drugačije nego što je bilo 2018. godine, kada je pisan važeći Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Ovaj zakon je još pre osam godina predvideo da građani imaju pravo na izbor da li će se na njih primenjivati odluka koju je samostalno doneo AI alat. "

Nema novih, zvaničnih podataka o tome koji procenat kompanija koristi AI alate, ali istraživanja privrede pokazuju da ih je svake godine sve više, a njihov broj brzo raste. Jedino sveobuhvatno istraživanje koje je do sada u Srbiji sprovedeno je istraživanje ICT Hub-a iz 2024,  rađeno na uzorku od 157 kompanija koje je pokazalo da je 34 odsto tada koristilo veštačku inteligenciju u svakodnevnom radu, a oko trećina eksperimentisala sa AI rešenjima. Zvanični podaci ukazuju na znatno niži procenat - oko 10 odsto kompanija u Srbiji koristi neki oblik veštačke inteligencije, pokazuju poslednji dostupni podaci Republičkog zavoda za statistiku iz 2025. godine.  

Srbija je ove godine usvojila Strategiju razvoja veštačke inteligencije do 2030. godine, što znači da institucionalni okvir počinje da prati ono što tržište rada već pokazuje u praksi. Veštačka inteligencija će značajno doprineti automatizaciji ili transformaciji gotovo polovine postojećih zanimanja, pokazuju podaci koje je objavila Evropska komisija. 

 

Depositphotos

Šta se menja za kompanije iz Srbije? 

Podatak o ličnosti može biti i bilo koja informacija koja sama ili u kombinaciji sa drugim podacima omogućava da se utvrdi o kojoj osobi je reč. Nacrt novog zakona eksplicitno uređuje korišćenje podataka za primenu, razvoj i testiranje AI sistema i modela veštačke inteligencije opšte namene. Podaci bi za tu svrhu mogli da se koriste kada je nova obrada "u skladu sa prvobitnom svrhom prikupljanja, a izuzetno i na osnovu legitimnog interesa koji preteže nad pravima i slobodama osobe čiji se podaci obrađuju", navodi se u nacrtu.

"Podaci prikupljeni za jednu svrhu, recimo za izvršenje ugovora sa klijentom ili iz radnog odnosa, ne mogu se automatski iskoristiti za treniranje i testiranje veštačke inteligencije", pojašnjava Marić Žunić. "Firma mora unapred da proceni i zapiše da li je takva upotreba spojiva sa razlogom zbog kojeg je podatke uopšte dobila, i mora da primeni mere koje smanjuju količinu i prepoznatljivost podataka", dodaje. 

Kompanije će morati da primenjuju mere zaštite, a Nacrt posebno navodi minimizaciju, pseudonimizaciju i anonimizaciju. To uvodi nove obaveze za kompanije.

Firma koja želi da koristi postojeću bazu korisnika ili zaposlenih za treniranje AI sistema neće moći samo da zaključi da podaci već postoje u njenom sistemu, već i da utvrdi zbog čega su prvobitno prikupljeni, da li je nova namena kompatibilna, koji je pravni osnov za obradu i koliko podataka je zaista potrebno AI sistemu. "Nacrt sužava mogućnost da kompanija obrađuje podatke zato što za to ima opravdan poslovni razlog, i uslovljava to time da već postoji odnos sa tom osobom".

"U praksi to pogađa svakodnevne stvari: sprečavanje prevara, bezbednost, interne provere, prijave nepravilnosti. Evropska pravila to ne traže na taj način", pojašnjava Marić Žunić.
                      

Najvažnije potencijalne promene  1.  Kompanije imaju obavezu da obaveste korisnika o situacijama kada komunicira sa veštačkom inteligencijom, a ne sa zaposlenim 2. Sužava se mogućnost da kompanija obrađuje podatke zato što ima opravdan poslovni razlog 3. Predlaže se regulisanje korišćenja podataka za treniranje veštačke inteligencije 4.  Kada odluka o čoveku nastaje uz pomoć AI alata, Nacrt traži da u tom postupku učestvuje i čovek 5. Reguliše se nadzor nad zaposlenima uz pomoć pametnih kamera - ne zabranjuje se, ali se otežava

Nacrt reguliše korišćenje podataka za treniranje veštačke inteligencije, a stručnjaci kritikuju predlog rešenja. "Kada se podaci o ličnosti koriste za razvoj i testiranje veštačke inteligencije, Nacrt prava pojedinca u velikoj meri isključuje. Lice čiji se podaci obrađuju ne može da traži ispravku netačnog podatka, ne može da traži brisanje, ne može da prenese svoje podatke, a pristup podacima i prigovor su mu ograničeni", ističe Žunić Marić. Milić ocenjuje da je to "veoma značajna intervencija u postojeći sistem prava lica". "To je verovatno jedno od rešenja Nacrta koje će zahtevati najviše stručne rasprave", ističe advokat Milić. 

Za visokorizične sisteme predviđena je procena uticaja na zaštitu podataka, a na osnovu nje mišljenje daje Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti. "Poverenik može da zabrani obradu, privremeno ili trajno", kaže Žunić Marić. "U prevodu, to znači gašenje sistema ili čitavog poslovnog procesa. Kompanija koja mora da isključi sistem koji joj vodi naplatu, selekciju kandidata ili odobravanje kredita trpi štetu koja je višestruko veća od bilo koje novčane kazne". 

Menja se i kaznena politika. Važeći zakon za pravna lica predviđa kazne od 50.000 do dva miliona dinara. Nacrt donju granicu povećava na 200.000 dinara, a nezakonita obrada podataka korišćenjem AI sistema izričito postaje prekršaj. U određenim slučajevima kazna može biti određena i srazmerno šteti ili neizvršenoj obavezi, do zakonom utvrđenog višeg limita.
 

Depositphotos

Korisnik mora da zna da li razgovara sa veštačkom inteligencijom

Važna promena tiče se direktne komunikacije sa potrošačima. Nacrt predviđa obavezu da korisnik bude obavešten da komunicira sa AI sistemom, i to već pri prvoj interakciji. Ovo pravilo se takođe odnosi na generisani ili modifikovani audio i video sadržaj.

"Kada odluka o čoveku nastaje automatski, Nacrt traži da u tom postupku učestvuje i čovek. Šta to učešće tačno znači, u tekstu ne piše, i to je po mom mišljenju propust koji bi trebalo ispraviti pre usvajanja", kaže Marić Žunić. Kako dodaje, slični EU zakoni predviđaju da "nije dovoljno da zaposleni samo klikne na potvrdu, nego osoba koja odlučuje mora da razume zašto je sistem tako predložio i mora imati ovlašćenje da odluku promeni". 

Mnoge banke i telekomunikacione kompanije u Srbiji koriste četbotove, a neke od njih već primenjuju pravila koja novi zakon predviđa. Na primer, OTP banka ima AI digitalnog asistenta OTI, uz pomoć kojeg korisnik može da dobije informacije o proizvodima, ali nakon registracije i da pristupi funkcijama kao što su stanje na računu, interni transferi ili informacije povezane sa karticama.

     

U Srbiji raste potražnja za AI stručnjacima, među najplaćenijima su u IT sektoru Potražnja za AI stručnjacima u Srbiji se tokom 2025. godine udvostručila u odnosu na godinu dana ranije, pokazuju podaci Infostuda. Iako konkretan broj pozicija možda nije tako veliki - 347 oglasa u 2025. u poređenju sa 192 u 2024. godini, dinamika rasta "jasno pokazuje u kom smeru ide tržište.", ocenjuju iz Infostuda.  Njihovo istraživanje takođe pokazuje da AI pozicije spadaju među najplaćenije na srpskom IT tržištu. Za senior IT pozicije u proseku nudilo se oko 4.600 evra mesečno, a senior AI profili redovno premašuju taj iznos, sa pojedinim pozicijama koje se penju i znatno više. Junior AI pozicije kreću se oko 1.000 evra, u rangu sa ostatkom IT tržišta, ali donose znatno jaču perspektivu za napredovanje.

  

Depositphotos

Smart Sort - AI alat koji koriste mnoge firme u Srbiji 

 

Jedan od primera preplitanja poslovnih interesa i potrebe za zaštitom ličnih podataka je Smart Sort - AI alat povezan sa sajtom Poslovi Infostud, najvećom bazom oglasa za posao u Srbiji. Kada poslodavac otvori konkurs i stigne veliki broj prijava, Smart Sort ih analizira, pravi sažetak CV-ja i prikazuje zbog čega kandidat odgovara traženom profilu, odnosno koje zahteve možda ne ispunjava. Za svega nekoliko sekundi, alat može da rangira veliki broj prijava prema relevantnosti.

"Korišćenje je stabilno iz meseca u mesec, što pokazuje kontinuirano interesovanje poslodavaca za AI podršku u pregledu i organizovanju prijava“, kaže za Bloomberg Adriju Miloš Turinski iz Infostuda. Iako nisu želeli da sa Bloomberg Adrijom podele podatke o tome koji broj kompanija koristi ovaj alat, ali Turinski kaže da je reč o "značajnom broju kompanija koje zapošljavaju putem sajta Poslovi Infostud". 

CV obično sadrži lične podatke - ime, adresu, kontakt, obrazovanje, prethodne poslodavce i brojne druge informacije. Turinski ističe da AI pre obrade anonimizuje dokumente, što je upravo jedan od zahteva novog zakona. "Sistem procenjuje podudaranje na osnovu profesionalno relevantnih podataka, kao što su veštine, obrazovanje i iskustvo kandidata, u odnosu na zahteve konkretnog oglasa. Dokumenti se pre obrade anonimizuju i svode na podatke potrebne za procenu, tako da model ne dobija informacije poput pola, godina, bračnog stanja i drugih ličnih podataka koji nisu relevantni za posao“, kaže Turinski.

Turinski dodaje da Smart Sort "ne o tome odlučuje ko prolazi u naredni krug selekcije i nikada ne odbacuje kandidate“" AI može da promeni redosled kojim će regruter pregledati prijave, ali one ostaju dostupne poslodavcu da ih pregleda. "Konačnu odluku o tome ko nastavlja proces selekcije uvek donosi osoba zadužena za zapošljavanje", naglašava. 

Na tržištu rada Srbije uočljiv je trend da kandidati, koji se prijavljuju za poslove putem oglasa na LinkedIn-u, često ostaju bez odgovora o tome zašto su odbijeni, a pojedini za to krive automatizovano sortiranje, o čemu je Bloomberg Adrija već pisala. 

 

 

 

 

Primena AI alata u EU privredi udvostručena

Dok za Srbiju ne postoje referentni podaci, istraživanje Evropske centralne banke, objavljeno u avgustu, pokazalo je da je upotreba AI alata u evrozoni udvostručena je za samo dve godine. Udeo zaposlenih koji koriste AI porastao je sa 26 odsto u 2024. na 41 odsto u 2025, a zatim na 52 odsto u 2026. godini. Korisnici veštačke inteligencije u proseku koriste AI alate oko tri dana nedeljno, a najviše mlađi i obrazovaniji radnici, dodaje se u istraživanju.

Čak 61 odsto zaposlenih sa visokim nivoom obrazovanja koristi veštačku inteligenciju na poslu, u poređenju sa samo 37 odsto onih sa nižim nivoom obrazovanja. Udeo mlađih radnika koji koriste AI je veći za oko 20 procentnih poena nego među starijim radnicima. Zaposleni koji koriste AI u proseku smatraju da štede tri sata nedeljno, odnosno oko 7,7 odsto svog radnog vremena.

Ako se u statistiku uračunaju i zaposleni koji ne koriste AI, ukupna ušteda radnog vremena za čitavu ekonomiju iznosi oko 3,8 odsto. Velike uštede u vremenu beleže oni koji rade na analizi i sortiranju podataka i kreiranju audio-vizuelnog sadržaja, kao i svi koji mogu da automatizuju rutinske zadatke.  

ECB beleži i da stav zaposlenih prema veštačkoj inteligenciji postao je nešto negativniji, a udeo onih koji tehnologiju vide pozitivno pao je sa 43 na 41 odsto.  Zaposleni koji imaju negativan stav u odnosu na AI istovremeno su pesimističniji u pogledu ekonomije, više strahuju od gubitka posla i očekuju slabiji rast prihoda.

Približno polovina zaposlenih u evrozoni navodi da još uvek ne koristi veštačku inteligenciju u radu. Od tog broja, trećina kaže da AI nije relevantan za njihove trenutne zadatke, dok drugi navode da više vole tradicionalne metode, brinu zbog tačnosti i pouzdanosti ili nemaju podršku poslodavca, a 41 odsto nije zainteresovano za njegovu primenu.