Šta treba da znate o porezu u Srbiji ako ulažete u akcije u SAD

Sa domaćim tržištem kapitala koje je i dalje skromno razvijeno, praksa investiranja u akcije i berzanske fondove u Srbiji ostaje aktivnost malobrojnih, pri čemu se oni po pravilu fokusiraju na strane hartije od vredosti, posebno američke. Ovo otvara pitanje poreskog tretmana prilikom ulaganja, a kako to obično biva kada je reč o porezima - nedoumice su gotovo pravilo za većinu zainteresovanih.

Imajući u vidu da Srbija još čeka na svoj prvi berzanski fond, kao i da promet koji Beogradska berza napravi za godinu dana Njujorška berza obrne za nekoliko minuta, očekivano je da prilike koje nudi američko tržište ovdašnjim ljudima izgledaju daleko atraktivnije. Međutim, ako ste mali, pojedinačni investitor (fizičko lice) bez značajnijeg iskustva na tom polju, procedura ulaganja može se činiti komplikovanom, a strah od mogućih posledica nenamernog neispunjavanja poreskih obaveza, nastalih greškom ili usled neznanja, često deluje obeshrabrujuće.

Najčešća dilema investitora svodi se na to gde i kada nastaje poreska obaveza: da li se obaveza plaća u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), u Srbiji ili na oba mesta, i da li je u tom slučaju moguće izbeći dvostruko oporezivanje.

Kako objašnjava osnivač i izvršni direktor računovodstvene agencije MNP Advisory Miloš Praštalo, u ovom slučaju se obaveze svode na dve stavke. To su porez na kapitalnu dobit i porez na prihode od kapitala (jednostavnije rečeno - porez na dividendu).

Kapitalna dobit

Porez na kapitalnu dobit iznosi 15 odsto i važno je znati da poreski događaj ovde nastaje u trenutku prodaje akcija, pa se poreska prijava (reč je o poreskoj prijavi PPDG-3R) podnosi bez obzira na to da li ste na njima ostvarili dobitak ili gubitak - naravno, ako je u pitanju gubitak od prodaje akcija onda nema plaćanja poreza, ali prijava je svakako obavezna bilo da ste u plusu ili minusu.

Depositphotos

"Ova prijava se podnosi dva puta godišnje, i to za period od januara do juna i za period od jula do decembra, a rok je 30 dana nakon završetka svakog polugodišta", kaže Praštalo i dodaje: "Prvi korak je da tražite izveštaj (potvrdu) od brokera, to jest brokerske platforme. U tom izveštaju imaćete sve podatke od značaja za podnošenje poreske prijave. U potvrdi će biti napisano ime konkretne kompanije čije ste akcije kupili, ISIN broj, datumi kupovine i prodaje, količina kupovine i prodaje, kao i cene u oba slučaja". Sagovornik napominje da se popunjavanje poreske prijave započinje od poslednje prodaje (najkasnije izvršene transakcije).

Dakle, ukoliko ste, na primer, 12. decembra 2024. prodali četiri akcije za po 150 dolara, a iste ste kupili 1. marta 2019. za po 100 dolara (recimo da ste tom prilikom kupili 10 akcija, ali ste rešili da prodate samo četiri), porez se računa na razliku od 200 dolara. U tom slučaju plaćali biste 30 dolara poreza (15 odsto). Rok za podnošenje poreske prijave bio bi 30 dana od 31. decembra, što će reći 30. januar 2025.

"U prijavi biste naveli datum prodaje 12. 12. 2024, količina akcija je četiri komada, cena 150 dolara - upisujete iznos u dinarima po srednjem kursu Narodne banke Srbije (NBS) na dan prodaje, i zavodite broj potvrde od brokera. Tu je prvi deo završen. Sledeći deo odnosi se na popunjavanje nabavne vrednosti po kojoj ste kupili akcije, datum i količinu (kupovnu vrednost). Pisali biste datum 1. 03. 2019. godine, količina je isto četiri (znači ne 10, jer niste prodali sve akcije), naveli biste cenu od 100 dolara i takođe zaveli broj potvrde brokera", pojašnjava Praštalo.

 

I tako za sve transakcije koje ste izvršili. "Ako ste nekada pre ostvarili gubitak koji ste prijavili, zavodite i to. I na kraju, u prilogu dostavljate i potvrde brokera. Kada sve završite, poresku prijavu podnosite ili u fizičkom obliku (štampanom obliku) u filijalu Poreske uprave ili elektronski preko portala ePorezi, gde prijavu potpisujete svojim elektronskim potpisom. Dobićete obaveštenje da li je prijava uspešno podneta. Posle ostaje da sačekate rešenje poreskog organa i da porez platite (obično u roku od mesec dana)."

Postoji i poresko oslobođenje, dodaje on. Naime, ako akcije držite 10 ili više godina pre nego što ih prodate, po tom osnovu stičete oslobođenje od plaćanja poreza. Takođe, u slučaju gubitaka prilikom prodaje akcija, prijavljeni gubici mogu da se koriste narednih pet godina za umanjenje budućih dobitaka.

Dividende

Drugi poreski događaj se odnosi na isplaćene dividende i stopa poreza takođe je 15 odsto (od isplaćene dividende). Za ovo se koristi poreska prijava PP OPO, gde se zavode datumi isplate i iznosi isplaćenih dividendi, a kao šifra prihoda stavlja se: 1 11 402.

"Za razliku od kapitalne dobiti, gde se čeka zapisnik poreskog inspektora i rešenje, kod dividendi investitor se samooporezuje: odmah nakon podnošenja prijave na portalu ePorezi generišu se račun, poziv na broj, iznos za uplatu poreza, čak i QR kod", navodi Praštalo.

I dok se porez na kapitalnu dobit plaća samo u Srbiji (izuzetak koji navodi američka poreska uprava je slučaj kada je nerezident u SAD bio prisutan 183 dana ili više tokom poreske godine i tada se neto dobitak od prodaje ili razmene kapitalne imovine oporezuje po stopi od 30 odsto ili nižoj ugovornoj stopi), kod dividendi treba imati u vidu da će tu vrstu nameta naplatiti i američka poreska uprava. Kako podseća analitičar Bloomberg Adrije Matej Vujanić, standardna stopa poreza na dividende za nerezidentne u SAD je 30 odsto. "To je 'witholding tax' (porez na dobit po odbitku, prim. aut.), dakle SAD ga uzimaju automatski pri isplati dividende. Zavisno od toga da li zemlja ima potpisan ugovor sa američkom stranom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, stopa može biti niža."

Bloomberg

Naime, načelno je pravilo da ukoliko je porez plaćen u drugoj državi (ili deo poreza) i postoji pomenuti ugovor između dve zemlje, prilikom izmirivanja obaveza naveli biste koliki procenat poreza je plaćen u drugoj zemlji i u Srbiji biste platili samo razliku. Naravno, ako je u inostranstvu plaćen porez veći od 15 odsto, u Srbiji ne biste platili ništa. Međutim, ovo za srpske građane i njihova ulaganja u američku imovinu trenutno nije opcija jer država nema ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa SAD, napominje direktor i osnivač knjigovodstvene agencije Knjiški moljac Milan Trbojević.

"U Srbiji se generalno ređe kupuju akcije, više se ulaže u ETF-ove (engl. exchange-traded fund - fond kojim se trguje na berzi, prim. aut.) i ono što vidim kao najčešću grešku kod ulagača jeste da kupuju investicione fondove u Americi bez dovoljnog informisanja o njima. Onda se prilikom isplate dividende porez prvo zaračuna u SAD, a dodatni porez plate i ovde. Treba reći da većina tih ETF-ova ima slične replike u, na primer, Irskoj ili nekoj drugoj državi, sa kojom mi imamo ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, pa su takve opcije nešto što se obično preporučuje investitorima", objašnjava on.

Ako ste pak baš odlučni da ulažete direktno u neki fond u SAD, možda zasad ne možete izbeći dupli porez, ali možete makar sebi smanjiti posao oko papirologije. "Ukoliko ulažete u indeks S&P, postoje dve vrste tog ETF-a: onaj koji isplaćuje dividendu ('distributing') i onaj koji reinvestira dividendu ('accumulating). U slučaju 'distributing' ETF-a, uzima se 'witholding tax', a vi dodatne obaveze rešavate sa svojom zemljom. Kod većine 'accumulating' ETF-ova, 'witholding tax' je 15 odsto i odmah reinvestiraju dividendu, što znači da vi nemate više nikakvih briga oko poreza jer vam ni u jednom trenutu novac od dividende ne seda na račun", kaže Vujanić.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar