Trgovina akcijama u Srbiji - šta treba da znate pre prve kupovine

Tržište akcija nudi mogućnost da pojedinac postane suvlasnik kompanija i učestvuje u njenom stvaranju, a onda i raspodeli bogatstva. Ali budući da su nekretnine u Srbiji tradicionalno najpopularnija investiciona klasa imovine za one sa dubljim džepom, mnogim građanima ostaje nepoznanica kako uploviti u tržište kapitala i šta sve treba imati u vidu pre nego što se kupi prva deonica. A svaka odluka nosi potencijalne dobitke, ali i rizike.

Prilikom ulaska na tržište, investitor se suočava sa nizom faktora - od domaćih ekonomskih, društvenih i političkih kretanja do svetskih privrednih tendencija, valutnih fluktuacija i geopolitike. Stoga je razumevanje finansijskih pokazatelja, strategija investiranja i praktičnih koraka za trgovinu ključno za donošenje informisanih odluka.

Ako ste državljanin Srbije i niste među većinom koja svoj višak novca čuva kao štednju u bankama, akcije bi se mogle nametnuti kao atraktivnija opcija. Odakle krenuti?

Sklapanje ugovora i otvaranje računa

Za domaće investitore, proces investiranja u akcije uključuje nekoliko ključnih koraka. Za početak, fizička lica ne mogu direktno trgovati na Beogradskoj berzi, već koriste usluge brokersko-dilerskih društava koja su članovi berze. Ovo je standardno pravilo u svetu kada su u pitanju tradicionalne berze, za razliku od, recimo, brojnih platformi za trgovanje kriptovalutama, gde je moguća direktna kupovina/prodaja između korisnika kripto-berze. Više o investiranju u ovu klasu imovine pročitajte u posebnom tekstu.

Bloomberg

"Da biste trgovali hartijama od vrednosti, neophodno je da sa brokersko-dilerskim društvom, članom Beogradske berze, potpišete ugovor o zastupanju, na osnovu koga otvarate namenski račun u banci koju vi odaberete, dok će broker obaviti otvaranje računa u Centralnom registru", pojašnjava se na sajtu domaće berze. Tarifnik CRHoV-a (Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti) pokazuje da otvaranje vlasničkog računa finansijskih instrumenata košta 766 dinara.

Dakle, za trgovanje domaćim akcijama neophodno je da se ima otvoren vlasnički račun hartija od vrednosti u CRHoV, na kojem će biti evidentirane hartije od vrednosti koje se kupuju, kao i namenski račun za trgovanje hartijama od vrednosti u banci, na koji građanin (investitor) pre trgovanja deponuje novac za kupovinu akcija, dok broker izvršava naloge po instrukcijama investitora. Dodatno, potrebno je otvoriti devizni račun, ukoliko se planira trgovina na stranim tržištima.

"Broker će na osnovu ugovora o zastupanju i naloga koji mu date uneti vaš nalog u sistem za trgovanje Beogradske berze", dodaje se. Drugim rečima, potpisivanje ugovora o zastupanju formalizuje pravni okvir za trgovinu, dok sam nalog sadrži informacije o vrsti hartija, količini i ceni po kojoj investitor želi da kupi ili proda akcije. Pri tome, ne postoje nikakvi specifični preduslovi za trgovanje na domaćoj berzi, a minimalni ulog takođe nije ni na koji način propisan, već obim ulaganja zavisi od količine novca koju je građanin spreman da uloži u izabrane hartije od vrednosti.

Paketi usluga koje brokeri nude variraju od slučaja do slučaja - ako je neki aspekt na jednom mestu besplatan, ne mora da znači da će biti i na drugom - pa brojne stavke mogu značiti dodatne troškove. Osim pomenutih savetodavnih usluga i analiza, tu su i potencijalne naknade za održavanje investicionog računa, za čuvanje hartija, za neaktivnost...

Trgovanje

Cena akcije u načelu se formira na osnovu ponude i tražnje, s tim da iz Beogradske berze napominju da berzanski mehanizam u obzir uzima prioritet i po ceni i po vremenu. To znači da se transakcija izvršava po ceni naloga koji je prvi unet u sistem, ako kupovna cena pokriva prodajnu (ili obrnuto) - čak i kada te cene nisu iste. Primera radi, jedno lice je prvo dalo nalog za prodaju akcija po ceni od 1.000 dinara, a drugo lice želi da ih kupi i naknadno daje nalog za kupovinu na 1.005 dinara - transakcija će biti izvršena po ceni od 1.000 dinara.

"U skladu sa Pravilima poslovanja Beogradske berze, ukoliko dva suprotna naloga za trgovanje sadrže različite cene na osnovu kojih je moguće zaključiti transakciju tokom faze kontinuiranog trgovanja, transakcija će biti zaključena po ceni iz ranije ispostavljenog naloga", pojasnili su sa berze, što je pravilo kog se drži većina svetskih berzi, uz postojanje određenih izuzetaka, poput aukcijske trgovine (na primer, na otvaranju i zatvaranju tržišta kada se nalozi prikupljaju i izvršavaju svi odjednom po zajedničkoj aukcijskoj ceni).

Depositphotos

Spisak svih deonica kojima se trguje na Beogradskoj berzi može se pogledati u odeljku Akcije na njihovoj internet stranici (na domaćoj berzi se obavlja samo trgovanje hartijama od vrednosti srpskih kompanija), dok je vlasnička struktura svih hartija od vrednosti koje su izdate u Srbiji evidentirana u bazi podataka CRHoV.

Pitanje "od milion dolara" je, naravno, u koje deonice uložiti novac, a brokeri neretko nude usluge investicionog savetovanja, koje se dodatno plaćaju i koje mogu pomoći da se novac investira na optimalan način. Svakako je preporuka da se pre donošenja investicione odluke razumeju osnovne finansijske pokazatelje kompanija, poput odnosa cene i zarade, stabilnosti bilansa stanja, profitabilnosti i istorije isplate dividendi. Vrednosti ovih parametara su među ključnima za procenu vrednosti i potencijala rasta akcije.

Kada je reč o isplatama dividende, sajt Beogradske berze ne pruža pregledan prikaz svih firmi koje je isplaćuju na jednom mestu. "Ovi podaci se mogu naći u vestima koje pojedinačne kompanije čijim se akcijama trguje dostavljaju Beogradskoj berzi", kažu sa berze. Podsetimo, firme čijim se akcijama trguje na berzi zakonom su obavezane da objavljuju finansijske izveštaje i druge relevantne informacije.

Međutim, malo je domaćih igrača na čije se dividende može računati. "Od kompanija koje su se kroz proces privatizacije našle na Beogradskoj berzi, velika većina njih - oko 90-95 odsto - nije imala politiku redovnog isplaćivanja dividende", rekao je nedavno u izjavi za Bloomberg Adriju broker i ekonomski konsultant Branislav Jorgić.

Investiranje na duge staze sa fokusom na stabilan rast i diverzifikaciju portfelja obično se savetuje početnicima, dok kratkoročnije ili unutardnevno trgovanje zahteva aktivno praćenje tržišta i spremnost na brze odluke. Kako su tržišta po pravilu inherentno promenljiva, kratkoročne oscilacije mogu izazvati impulsivne odluke, pa odsustvo strpljenja i usmerenost na dugoročne ciljeve nekad se može skupo platiti. Praćenje tržišta, analiza finansijskih izveštaja i prilagođavanje strategije pomažu investitorima da maksimizuju potencijalne koristi i istovremeno kontrolišu rizik. 

Provizije i porezi

Kada je reč o brokerima u zemlji, sa Beogradske berze napominju da su naknade za usluge propisane "tarifnicima investicionih društava, tako da je u vašem interesu da kontaktirate sa više brokersko-dilerskih društava i informišete se o uslovima pružanja njihovih usluga".

Depositphotos

Primera radi, lokalna WEB platforma brokersko-dilerskog društva Prudence Capital za investiranje na domaćem i međunarodnim tržištima podrazumeva naknadu za realizaciju naloga (do 0,5 odsto od trgovane vrednosti + troškovi saldiranja i ino brokera), naknadu za čuvanje i administriranje finansijskih instrumenata (0,2 odsto godišnje od prosečne vrednosti portfelja) i naknadu za prenos hartija od vrednosti na drugi vlasnički račun (25 evra po ISIN-u), navodi se na njihovom sajtu. Sem ove platforme, nude i investiranje putem Interactive Brokers platforme, gde provizije za, recimo, američko i evropsko tržište variraju od 0,15 do 0,35 odsto od vrednosti realizovanog naloga (pri čemu su minimalne provizije, zavisno od tržišta i tipa provizije, od 10 do 20 evra).

U TradeWin24 pak ističu da kao brokersko-dilersko društvo čiji je biznis usmeren na trgovanje na domaćim i svetskim berzama, pored tima eksperata u ovoj oblasti sa dugogodišnjim iskustvom, imaju i "najpovoljniju ponudu tarifa na srpskom brokerskom tržištu".

"Našim klijentima pružamo direktan pristup Beogradskoj berzi i na više od stotinu najvećih svetskih berzi i mogućnost trgovanja preko 30.000 finansijskih instrumenata. Kad je reč o investiranju na svetskim tržištima u fokusu interesovanja klijenata su akcije inostranih kompanije, kao i ETF-ovi (engl. exchange-traded fund - fond kojim se trguje na berzi), takozvane korpe akcija", kažu sagovornici Bloomberg Adrije i dodaju da "shodno tome, klijenti TradeWin24 imaju mogućnost ulaganja u akcije gotovo svih renomiranih svetskih kompanija, poput kompanije Nvidia, Microsoft, IBM itd., kao i u ETF koji prati indeks S&P 500, koji je posebno zanimljiv pasivnim investitorima. Provizija za ispostavljanje naloga za takvu kupovinu u većini slučajeva iznosi 15 dolara/evra, dok je provizija za prodajni nalog ista kao i za kupovni."

Kako navode, ilustrativan primer kupovine akcija/ETF-ova listiranih u američkim dolarima izgledao bi ovako.

"Ukoliko ste investirali preko 2.000 dolara, platićete samo 0,02 dolara po jednoj akciji, a kako je minimum po nalogu 15 dolara, kupili vi 100, 200, 300 ili 500 akcija količinski, sa aspekta brokera potpuno je svejedno, jer cena ispostavljanja naloga ostaje ista. Odnosno, ovakav nalog će vas ukupno koštati samo 15 dolara, uključujući i kliring, saldiranje i proviziju inostranog brokera", kažu u TradeWin24.

Bloomberg

Struktura ukupnih troškova korisnika stoga može prilično varirati, a ona sem osnovne brokerske provizije uključuje i proviziju berze i centralnog registra, mada brokeri obično automatski obračunavaju sve naknade i uključuju ih u iznos ukupnih troškova, tako da građanin ne plaća direktno berzi ili registru, već sve ide preko brokera. Recimo, ovogodišnji tarifnik Beogradske berze navodi da provizije po osnovu zaključenih transakcija iznose 0,05-0,1 odsto, a po osnovu zaključenih blok transakcija 0,05-0,14 odsto. CRHoV navodi da za kupoprodajne poslove zaklјučene na regulisanom tržištu/MTP/OTP provizija iznosi 0,11 odsto od vrednosti transakcije, dok je za poslove po osnovu blok transakcija za akcije i dužničke hartije od vrednosti ona 0,132 odsto.

Tu je i provizija banke (i posredničke banke u slučaju međunarodnih plaćanja, to jest kupovine stranih akcija), te eventualna naknada za konverziju valuta i slično.

Kada je reč o zaradi od akcija, treba imati u vidu dve poreske obaveze.

Zakonom o porezu na dohodak građana, stopa poreza na prihode od kapitalnih dobitaka ostvarenih po osnovu prenosa uz naknadu hartija od vrednosti iznosi 15 odsto. Važno je znati da poreski događaj ovde nastaje u trenutku prodaje akcija, pa se poreska prijava podnosi bez obzira na to da li ste na njima ostvarili dobitak ili gubitak - naravno, ako je u pitanju gubitak od prodaje akcija, onda nema plaćanja poreza, ali prijava je svakako obavezna bilo da ste u plusu ili minusu.

Drugi poreski događaj se odnosi na isplaćene dividende i stopa poreza takođe je 15 odsto (od isplaćene dividende). "Za razliku od kapitalne dobiti, gde se čeka zapisnik poreskog inspektora i rešenje, kod dividendi investitor se samooporezuje: odmah nakon podnošenja prijave na portalu ePorezi generišu se račun, poziv na broj, iznos za uplatu poreza, čak i QR kod", rekao je ranije direktor računovodstvene agencije MNP Advisory Miloš Praštalo. Detaljnije o popunjavanju poreskih prijava pročitajte na LINKU.

Uz to, poznavaoci tržišta neretko napominju da za ulaganja u strane akcije domaće brokerske kuće po pravilu imaju više troškove nego one na Zapadu, ali i da u vidu treba imati činjenicu da Srbija s određenim državama ima potpisan sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, što može uštedeti novac investitoru, o čemu je Bloomberg Adria već pisala.

Odricanje od odgovornosti: Sve informacije su opšteg karaktera i ne predstavljaju investicione savete.