Investitori se okreću otpornijim sektorima - da li je sada vreme za sigurnije portfelje?

U svetu investiranja, tržišne cikluse ne možemo predvideti, ali im se možemo prilagoditi. Dok se globalna ekonomija suočava s geopolitičkim napetostima na Bliskom istoku, potencijalnim fluktuacijama kamatnih stopa i neizvesnim projekcijama rasta, pitanje rotacije portfelja ponovno izbija u prvi plan. Ključna dilema s kojom se investitori danas susreću jeste: Da li je trenutak za napuštanje agresivnih, cikličkih sektora i pronalazak utočišta u takozvanim defanzivnim kompanijama?

Defanzivni sektori, poput maloprodaje robe široke potrošnje, proizvođača hrane i pića te pružalaca komunalnih usluga, istorijski su otporniji na ekonomska usporavanja. Razlog je jednostavan: njihovi proizvodi i usluge su neophodni. Bez obzira kakvo je trenutno stanje privrede, ljudi će i dalje kupovati hranu, lekove i plaćati struju. Upravo su defanzivni sektori dosta manje izgubili na vrednosti tokom finansijske krize 2008. godine, gde je "Consumer staples" pao za 14 odsto, "Utilities" za 28 odsto, dok je širi indeks S&P 500 tokom godine izgubio čak 36 odsto vrednosti. Sličan obrazac vidimo i danas.

Analiza prinosa s već od početka godine odražava klasičnu rotaciju kapitala prema "sigurnijim" sektorima, pogotovo nakon konflikta na Bliskom istoku. Međutim, postoje geografske razlike. Dok su u SAD sektori osnovne potrošnje i komunalnih usluga s rastom od preko sedam odsto deklasirali pad indeksa S&P 500, Evropa nudi nešto kompleksniju sliku: ovde su jedino komunalne usluge ("Utilities") s dvocifrenim rastom od 15 odsto pružile vrhunsku zaštitu, dok je evropski sektor osnovnih potrošačkih dobara ("Consumer staples") gotovo pratio pad indeksa Euro Stoxx 600 tokom godine. To što se evropski sektor osnovne potrošnje trenutno kreće gotovo u stopu s glavnim indeksom sugeriše da na tržištu još uvek vlada određena neodlučnost, pri čemu investitori očigledno vagaju da li je trenutak za masovnu rotaciju u defanzivu zaista stigao ili je reč o još jednom lažnom signalu.

Kada pogledamo ovdašnja lokalna tržišta, Adria region takođe nudi zanimljive defanzivne indekse, ali uz određena ograničenja. Jedan od argumenata za defanzivni karakter prehrambenih sektora u regionu leži u strukturi potrošačke korpe. Dok je prosek Evropske unije oko 17 odsto, podaci Eurostata za 2025. godinu pokazuju znatno veći udeo hrane i bezalkoholnih pića u našem regionu. Na primer, u Severnoj Makedoniji taj udeo iznosi čak 41 odsto, u Srbiji 29 odsto, dok je u Hrvatskoj na nivou od 21 odsto.

Činjenica da ovi troškovi čine toliko veliki deo budžeta čak i u dobrim vremenima znači da su oni poslednja stvar na kojoj će građani štedeti ako dođe do krize. Zbog te neizbežne potrošnje, investitori u nesigurnim periodima vide ovaj sektor kao najsigurnije sklonište, jer potražnja za osnovnim namirnicama ne nestaje ni kada opšta privreda uspori.

Iako svetski podaci sugerišu postupnu rotaciju kapitala prema defenzivnim sektorima, slika nije jednoznačna i umnogome zavisi od regiona. Konačna odluka o masovnom prelasku u defanzivu i dalje visi u vazduhu, dok investitori procenjuju da li su trenutni signali dugoročna tendencija ili kratkotrajna reakcija na nesigurnost.