Veteran tržišne strategije Ed Yardeni iz konsultantske firme Yardeni Research ocenio je da nema razloga za zabrinutost da se američko tržište akcija nalaze u balonu, tvrdeći da je rast podstaknut "neverovatnim zamahom zarada", a ne spekulacijama.
"Glavni razlog su zarade", rekao je Yardeni u sredu u emisiji "Surveillance" Bloomberg TT, dodajući da terminski odnos cene i zarade (eng. forward P/E) za S&P 500, koji se kreće između 20 i 22, deluje razumno ukoliko američka ekonomija u narednim godinama izbegne recesiju. On je skovao termin FEMO (skraćeno od "fabulous earnings momentum" u značenju fantastičan zamah rasta zarada, prim. prev.) kako bi aktuelni rast tržišta razlikovao od FOMO efekta (skraćeno od "fear of missing out" u značenju strah od propuštanja prilike, prim. prev.) koji je, prema njegovim rečima, zasnovan na nadi i euforiji, a ne na fundamentalnim ekonomskim pokazateljima.
Yardeni, predsednik i glavni investicioni strateg kompanije koja nosi njegovo ime, priznao je da tržište deluje kao da je u fazi "naglog nezaustavljivog rasta" (eng. meltup), pri čemu akcije nekih proizvođača poluprovodnika naglo rastu. On očekuje da će indeks S&P 500 dostići 10.000 poena do kraja decenije, što predstavlja rast od 33 odsto, u scenariju koji on naziva "ludim dvehiljadedvadesetim godinama". Yardeni je rekao da je ove godine video samo jedan značajniji slučaj rasprodaje akcija u martu, i da ne očekuje da će se to ponoviti do kraja godine.
Njegova FEMO teza ide u prilog njegove prognoze da će indeks S&P 500 u 2026. godinu dostići 8.250 poena. To je najviša ciljana vrednost među analitičarima koje prati Bloomberg, iako se broj optimista koji predviđaju vrednost od najmanje 8.000 ponovo povećao nakon što su stratezi Goldman Sachs Group podigli svoju prognozu za kraj godine na 8.000 sa prethodnih 7.600.
Kada je reč o inflaciji u SAD, Yardeni smatra da je trenutni rast cena povezan sa višim troškovima nafte, ali da nema spirale plata i cena koje podstiču međusoban rast kao što je to bio slučaj 2022. godine. On očekuje ubrzanje rasta produktivnosti na tri do četiri odsto, sa proseka nešto iznad dva odsto u poslednje tri godine. To bi ublažilo pritisak rasta plata i zadržalo inflaciju troškova rada blizu nule. Prema njegovim rečima, godišnja rast troškova rada po proizvedenoj jedinici trenutno iznosi 1,2 odsto.
Yardeni je naveo i da se tržište nafte stabilizovalo na oko 100 dolara po barelu uprkos blokadi Ormuskog moreuza, pri većem izvozu nafte iz SADa i Venecuele, dok se kineska ekonomija čini slabijom nego što se mislilo.
.webp){kind=icon}
