Da li će Srbija smanjiti akcize na gorivo zbog sankcija NIS-u

Iako su tržišni uslovi stabilniji nego prethodnih godina, a cene nafte širom sveta znatno niže u poređenju sa kriznom 2022. godinom, u Srbiji je i dalje na snazi uredba o ograničenju visine cena goriva. "Ukoliko u budućnosti dođe do skoka cena nafte na svetskom tržištu, ona bi mogla smanji akcize kako bi cene naftnih derivata zadržala na istom nivou", kaže za Bloomberg Adrija TV Mališa Đukić, profesor Beogradske bankarske akademije.

Cena nafte je trenutno oko 10 odsto niža, nego što je bila u istom periodu prošle godine, što u uslovima pojačanog uvoza ide na ruku Srbiji. Međutim, javni prihodi od akciza su već smanjeni, s obzirom na to da je Naftna industrija Srbije (NIS), jedan od najvećih poreskih obveznika u zemlji, već dva meseca pod američkim sankcijama. Naftna industrija Srbije je u privrednom rastu učestvovala sa 6,5 odsto, a Rafinerija u Pančevu sa 2,5 odsto. "Pad prihoda od akciza za sobom povlači i pad prihoda po osnovu PDV-a", podseća Đukić i dodaje da je dve trećina prihoda u budžet Srbije u 2025. predstavljaju prihodi od akciza i PDV-a.

Budžetom za 2026. godinu nije planirno smanjenje prihoda od akciza na naftne derivate - naprotiv.  Kako je projektovano, prihodi od akciza će biti 7,9 odsto više nego što je bilo predviđeno budžetom za 2025. godinu, a očekuje se da dostignu 244 milijarde dinara.

Cena goriva u Srbiji ne zavisi samo od tržišta sirove nafte i kursa dinara već i od državne fiskalne politike. Pored osnovne akcize, koja trenutno za evrodizel iznosi 72,09 dinara po litru, a za benzin 70,11 dinara, na cenu se dodaju i brojne naknade, i to: naknada za obavezne rezerve nafte, naknada za energetsku efikasnost, naknada za markiranje goriva, naknada za monitoring kvaliteta.

"Ove naknade same po sebi nisu velike, ali se sabiraju sa akcizom, a zatim se na ukupnu osnovicu obračunava PDV. To nemaju sve zemlje, neke imaju poneku sličnu dažbinu, ali ne u ovom obimu

Ključno pitanje - koliko će trajati obustava rada Rafinerije u Pančevu

Rafinerija je zatvorena prošle nedelje zbog nedostatka sirovina za preradu, a za sada nije poznato koliko će obustava trajati. "Državne intervencije su moguće i verovatno će to njih doći ukoliko obustava rada Rafinerije u Pančevu bude trajala duže od jednog kvartala", ocenjuje profesor Beogradske bankarske akademije.  

Za sada nema poremećaja u snabdevanju tržišta Srbije naftnim derivatima, a dok NIS troši zalihe, mađarski MOL Group je u decembru povećao isporuke u Srbiju 2,5 puta. "To je povećalo cenu derivata, a samim tim i troškove kompanija koje se bave transportnim uslugama, pa bi to moglo da se prelije kako na cene hrane, tako i na cene građevinskog materijala", navodi Đukić. Gorivo takođe ulazi u troškove distribucije u maloprodajnim lancima. "Trgovci bi mogli da odlože smanjenja cena kako bi se zaštitili, a takođe može da utiče i na pad prometa u maloprodaji, jer će se kupci ponašati opreznije", dodaje.

Narodna banka Srbije je upozorila da će obustava rada Rafinerije u Pančevu dovesti do pada aktivnosti u prerađivačkoj industriji, jer naftna industrija čini oko sedam odsto prerađivačkog sektora. Takođe su upozorili da će pad izvoza naftnih derivata umanjiti prihode koji se slivaju u državni budžet. "Sa druge strane, imaćemo veći uvoz naftnoj derivata, a samim tim i veći odliv deviza, kao i veću tražnju za devizama, pa i pritisak na deviznom tržištu koji može ngativno uticati na kurs dinara", ocenjuje Đukić.

Pritisak na devizno tržište ublaži kroz rast deviznih priliva od stranih investicija ili intervencije Narodne banke Srbije (NBS) na deviznom tržištu. Strane direktne investicije (SDI) u Srbiji znatno su se usporile tokom 2025. godine. U periodu januar–septembar priliv je iznosio oko 2,5 milijarde evra – gotovo dvostruko manje nego tokom cele prethodne godine, kada su premašile 5,2 milijarde evra. Pad je bio skladu sa globalnim trendom slabljenja investicionih tokova, pa Đukić ocenjuje da je "rast stranih investicija sve teže postići". 

 

 

Prema trenutnim projekcijama, Srbija bi 2025. godinu mogla da završi rastom BDP-a od 2,4 odsto, što je skoro dvostruko niže od 4,2 odsto, koliko je projektovano krajem prošle godine. "Teško je davati procene o tome sa kolikim padom BDP-a bi Srbija mogla da se suoči sledeće godine", kaže Đukić i dodaje da mnogo zavisi od toga koliko će vremena proći, pre nego što se pronađe rešenje za NIS.