CEFTA je udvostručila trgovinu Srbije – ali zašto je regionalno tržište i dalje zakočeno

U decembru 2026. navršava se 20 godina od kada su države Zapadnog Balkana potpisale Srednjoevropski sporazum o slobodnoj trgovini (engl. Central European Free Trade Agreement - CEFTA). Te 2006. države potpisnice su se obavezale  na stvaranje zone slobodne trgovine uklanjanjem carinskih barijera, što je, generalno posmatrano, trebalo da predstavlja svojevrstan regionalni ekonomski razvoj i samim time i približavanje Evropskoj uniji. U međuvremenu, iz sporazuma su se povukle članice Unije, dok su CEFTA od samog starta mučile prepreke u primeni. Kakva je pozicija Srbije u tim okolnostima?

 

"Stvaranjem zone slobodne trgovine, zemlje Zapadnog Balkana se opredeljuju za ekonomski i privredni razvoj, pokazujući da su sposobne da vode zajedničku ekonomsku politiku i preuzmu obavezu i odgovornost za budućnost čitavog regiona, što još više naglašava evropsku perspektivu ovog regiona i želju za pridruživanjem Evropskoj uniji", stoji na sajtu Ministarstva za evropske integracije povodom ovog sporazuma.

Međutim, opšte je poznato da ipak nije sve tako lako. Što ste tiče sprovođenja CEFTA sporazuma, pokazalo se da u postojećem okviru ne postoji mehanizam za sankcionisanje strane koja ga krši. To je 2019. godine prvi izgovorio Branko Azeski, predsednik Privredne komore Severne Makedonije. Bez uvijanja je tada na Kopaonik biznis forumu rekao da je CEFTA mrtva, ocenivši da je vreme za novi aranžman pod pokroviteljstvom EU, kojim bi se obezbedili mehanizmi da se sporazum poštuje, što sada nije slučaj. 

Članice CEFTA su Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Moldavija, Srbija i UNMIK/Kosovo. UNMIK tako zvanično predstavlja, to jest prisustvuje u ime Kosova na sastancima tehničkih tela i na zajedničkom komitetu ministara.

Glavni cilj je stvaranje slobodne zone trgovine između zemalja potpisnica, što znači uklanjanje carinskih barijera i olakšavanje trgovine među tim zemljama. Kao što smo ranije pisali, sporazum nailazi na prepreke zbog tenzija između Beograda i Prištine. Svaka odluka u CEFTA se donosi jednoglasno i zahteva konsenzus u svakoj fazi odlučivanja, a pre usvajanja na zajedničkom komitetu. Primer direktnog kršenja sporazuma jesu takse od 100 odsto, koje je Priština uvela 2018. godine na robu iz centralne Srbije. Evropska unija je na neki način ponudila izlaz u vidu plana rasta za Zapadni Balkan, stvaranja jedinstvenog tržišta i pristupa jedinstvenom tržištu EU, što predstavlja mnogo više od same trgovinske saradnje. 

CEFTA udvostručila robnu razmenu Srbije sa regionom

Iz Privredne komore Srbije (PKS) objašnjavaju da uprkos proširenju agende, institucionalni i upravlјački okvir CEFTA ostao je nepromenjen. "Put Zapadnog Balkana ka integraciji u EU obeležen je sporim i neujednačenim napretkom otežanim političkom fragmentacijom i rastućim zamorom od proširenja. Iako su strane direktne investicije i trgovina porasle, ekonomije regiona su i dalje fragmentisane, slabo integrisane, međusobno i sa EU, što ograničava njihov potencijal rasta."

Trgovina unutar regiona je i dalje ispod potencijala, čineći samo oko 20 odsto ukupne trgovine, u poređenju sa preko 60 odsto unutar EU, navode oni.

"Ako posmatramo promet u regionu u periodu pre potpisivanja CEFTA sporazuma, možemo konstatovati da su u međuvremenu sve potpisnice u apsolutnim brojevima višestruko uvećale svoju bilateralnu, kao i svoju ukupnu razmenu. CEFTA sporazum omogućio je ekonomsko povezivanje i osnaživanje kompanija iz regiona, stvaranje povoljnijeg investicionog ambijenta, čime je postigao svoje najznačajnije ekonomske ciljeve", rekli su iz PKS.

Što se tiče Srbije, iz PKS navode da je njena ukupna robna razmena sa potpisnicama CEFTA gotovo duplirana od početka primene ovog sporazuma. "U 2008. godini iznosila je 3,35 milijardi evra, dok je 2024. godina ona dostigla vrednost od skoro 6,5 milijardi evra. To je povećanje od 94 odsto u odnosu na 2008. godinu. Izvoz srpskih proizvoda na tržišta potpisnica CEFTA iznosio je, u prvoj godini primene sporazuma, 2,55 milijardi evra, dok je prošle godine taj iznos dostigao 4,8 milijardi evra, odnosno povećan je za 88,2 odsto."

Srbija je prošle godine uvezla iz potpisnica CEFTA robu u vrednosti od 1,7 milijardi evra, dok je pre 17 godina uvozila oko 950 miliona evra, kažu iz komore.

"Na početku primene CEFTA Srbija je izvozila oko 28 odsto od svog ukupnog izvoza na tržišta članica ovog sporazuma, dok je danas taj procenat pored povećanja izvoza značajnije smanjen, na 16,3 odsto, u korist drugih tržišta. Vrednost robe koju Srbija danas uvozi sa tržišta članica CEFTA povećana je za 750 miliona evra i za 79 odsto, u odnosu na 2008. godinu."

S druge strane, kažu oni, zastarelost CEFTA okvira koji datira još od samog starta i njegove nesposobnosti da odgovori na sadašnje izazove je dovelo do zastoja u uspostavljanju Zajedničkog regionalnog tržišta.

"Sistem donošenja odluka u okviru CEFTA je veoma izazovan, jer podrazumeva usaglašavanje i donošenje tehničkih oduka u nekoliko različitih tela pre njihovog konačnog usvajanja na nivou Zajedničkog odbora, najvišeg CEFTA organa. Potreba za usaglašavanjem i jednoglasnom podrškom svih strana, za svaku pojedinačnu odluku doprinosi kašnjenju u procesu odlučivanja."

Zbog svega toga, kako ističu, postojeća struktura se pokazala rigidnom, sporom i nesposobnom da se brzo prilagođava promenjenim okolnostima.

Unapređenje CEFTA okvira

Kako ističu iz PKS, CEFTA okvir može da bude unapređen, i to:

• Primenom principa "priznavanje usvajanjem": kada se pravila usklađena sa EU usvoje u jednoj ekonomiji ZB6, priznaju se regionalno, čime se izbegava dupliranje i ubrzava usklađivanje sa jedinstvenim tržištem.

• Političke odgovornosti i koordinacije na visokom nivou: osnovati Regionalnu radnu grupu za implementaciju sastavljenu od ključnih ministara (privrede, trgovine, digitalnog sektora, poljoprivrede, saobraćaja), koja će koordinisati sprovođenje Akcionog plana za uspostavljanje zajedničkog regionalnog tržišta i kvartalno izveštavati "političkom forumu" na visokom nivou. Uključiti poslovne zajednice, tj. privatni sektor u nadzor, kako bi se osigurala relevantnost i odgovornost.

Kad je reč o odlukama koje se tiču usluga, dodaje se, ostavljeni su različiti rokovi za pripremu i prilagođavanje nacionalnog zakonodavstva. "Prvo bi za dve godine trebalo da počne primena odluke o prekograničnom izvozu robe i sprečavanju neopravdanog geoblokiranja, dok će primena odluka koja se odnosi na olakšanje e-trgovine i turističkih agencija krenuti najkasnije. Zbog složenosti priprema i obima novina koje donose ove dve odluke predviđena je njihova ratifikacija u zemljama članicama", kažu sagovornici.

Suficit u robnoj razmeni u 2025.

Inače u 2025. drugi po važnosti partner u trgovini Srbije jeste CEFTA region, sa kojima ima suficit u razmeni od 2,9 milijardi evra, a pokrivenost uvoza izvozom 253,9 odsto.

 

 

Srbija je izvezla robu u vrednosti od 4,8 milijardi evra, a uvezla 1,9 milijardi evra

 

Osim toga, prema podacima RZS, raste izvoz u spoljnotrgovinskoj razmeni sa Bosnom i Hercegovinom i Severnom Makedonijom.

 

 

Izvoz u Bosnu i Hercegovinu povećan je na 2,05 milijardi evra, uz godišnji rast od 5,7 odsto, dok je uvoz porastao znatno brže – za 27,5 odsto, na 1,23 milijarde evra, što je smanjilo suficit u razmeni. Nasuprot tome, izvoz u Severnu Makedoniju porastao je 12,6 odsto, na 1,07 milijardi evra, dok je uvoz ostao praktično nepromenjen i iznosio oko 441 milion evra, što je dodatno ojačalo suficit Srbije u trgovini sa tom zemljom.