EU možda zamrzne proces ratifikacije trgovinskog sporazuma sa SAD

Predsednik odbora za trgovinu Evropskog parlamenta predložiće da se privremeno obustavi proces ratifikacije trgovinskog sporazuma između Evropske unije (EU) i SAD sve dok administracija predsednika Donalda Trumpa ne dostavi jasne informacije o svojoj trgovinskoj politici.

Bernd Lange, predsednik parlamentarnog Odbora za međunarodnu trgovinu, izjavio je da će na vanrednom sastanku u ponedeljak predložiti zamrzavanje zakonodavnog procesa na usvajanju takozvanog sporazuma iz Ternberija (neformalni naziv za trgovinski sporazum između SAD i EU nazvan po mestu u Škotskoj u kome je sklopljen, prim. prev.) dok se ne  pribavi sveobuhvatna pravna procena i dok američka strana jasno ne potvrdi koje su njene obaveze.

"Prava carinska pometnja koju je napravila američka administracija", napisao je Lange na društvenim mrežama u nedelju. "Više niko ne može da se snađe - tu su samo pitanja bez odgovora i sve veća neizvesnost za EU i druge trgovinske partnere SAD."

Ova promena u stavu Evropskog parlamenta usledila je nakon što je Vrhovni sud SAD poništio Trumpovu odluku da se pozove na zakon o vanrednim ovlašćenjima kako bi uveo takozvane recipročne carine širom sveta. Parlamentarni odbor je prethodno zaustavio proceduru ratifikacije sporazuma, nakon što je Trump zapretio aneksijom Grenlanda.

Bloomberg

Sporazum koji su u leto prošle godine postigli Trump i predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen predviđa da se na većinu izvoza iz EU u SAD plaća carina od 15 odsto, dok bi carine na američku robu koja ulazi na tržište Unije bile ukinute carine.

Istovremeno, SAD bi zadržale visoke carine po stopi od 50 odsto na uvoz evropskog čelika i aluminijuma.

EU je prošlog leta pristala na ovaj sporazum koji više ide u prilog SAD kako bi izbegla otvoreni trgovinski rat i sačuvala američku podršku u domenu bezbednosti, posebno u vezi sa Ukrajinom. Evropski parlament je planirao da sporazum ratifikuje u martu.

Nakon odluke Vrhovnog suda, Trump je najavio da će uvesti globalnu carinu od 10 odsto kako bi zadržao zaštitne trgovinske mere prema ostatku sveta. Već narednog dana poručio je da bi ta stopa mogla biti povećana na 15 odsto, što je dodatno uzdrmalo tržišta i pojačalo neizvesnost u vezi sa američkom trgovinskom politikom.

Nove carine bi, prema njegovim rečima, bile uvedene na osnovu Člana 122 Zakona o trgovini iz 1974. godine, koji predsedniku omogućava da na period do 150 dana uvede carine bez odobrenja Kongresa.

Lange, predsednik odbora za trgovinu Evropskog parlamenta, postavio je pitanje da li bi takve carine bile u suprotnosti sa sporazumom iz Ternberija. Kako je naglasio, pre nego što se preduzmu koraci, potrebni su jasni odgovori i pravna sigurnost.