Kako su Kina i Indija dočekale iranski energetski šok

Ovo nije njihov rat, ali će platiti ceh tog rata - rečenica je koju analitičari proteklih tri i po nedelja američko-izraelskog bombardovanja Irana najčešće izgovaraju kada analiziraju evropske zemlje suočene sa narastanjem još jedne velike energetske krize, druge u samo pet godina. Međutim, energetsko-ekonomske posledice rata u Iranu mnogo dramatičnije se osećaju u Aziji i Australiji, gde je iranski energetski šok uveliko svakodnevica, izazivajući panično kupovanje, ali i opipljive ekonomske posledice i obaveznu štednju energije.

Od Australije, u kojoj više od 500 od ukupno 6.000 benzinskih stanica trenutno nema benzin ili dizel, preko Filipina, koji su prva zemlja na svetu koja je zbog iranskog energetskog šoka proglasila vanredno stanje na nacionalnom nivou, do mnogih azijskih zemalja koje apeluju ili naređuju građanima da preuzmu mere štednje u potrošnji goriva i struje.

Južna Koreja poziva ljude da se kraće tuširaju i izbegavaju punjenje telefona noću, u Vijetnamu nacionalna avio-kompanija planira smanjenje broja letova, Tajland naređuje vladinim radnicima da manje koriste klima-uređaje, a privatnom sektoru preporučuje rad od kuće, Pakistan je radnu nedelju državnih službi smanjio na četiri dana, a škole zatvorio na dve nedelje, dok je na Šri Lanki sreda proglašena za neradni dan radi uštede energije.

Čak i četvrtoj ekonomiji na svetu, Indiji, pojedine fabrike su zatvorene zbog nestašice goriva, što je nametnulo pitanje koliko su najveće azijske ekonomije uopšte spremne za globalne šokove u snabdevanju energentima.

Vreme za strateške rezerve

Iako je cela Azija najviše pogođena zatvaranjem Ormuskog moreuza jer je 80 odsto zalivske nafte kroz ovaj tesnac prolazilo upravo ka azijskim kupcima, rat u Iranu je pokazao da su velike strateške rezerve nafte postale važne za velike privrede. I dok bezmalo sve male azijske privrede imaju strateških rezervi nafte za najviše desetak dana, gotovo sve velike privrede imaju znatno veće rezerve.

Bloomberg

 

Kineske strateške rezerve nafte su po obimu najveće na svetu i mogu da podmire bar oko 200 dana domaćih potreba, procenjuju analitičari, budući da zvanični Peking ne objavljuje informacije o svojim zalihama "crnog zlata". Japan ima rezerve nafte za 254 dana domaćih potreba, a Južna Koreja za 200 do 208 dana, pri čemu obe zemlje skoro celokupnu naftu uvoze sa Bliskog istoka, tako da će ovih dana na domaće tržište da puste rekordnu količinu svojih strateških rezervi.

Seul će pustiti 22.46 miliona barela nafte, dok će mu u skladištima ostati još 77,64 barela. Tokio je saopštio da iz rezervi pušta naftu dovoljnu za 15 dana domaćih potreba. Kina pak ne objavljuje  informacije o svojim zalihama sirove nafte, niti koliko pušta u promet iz rezervi, ali je svima jasno da je ona očigledno najpripemljenija bila za ovaj energetski šok.

Različite kompanije za energetsku analitiku procenjuju kineske zalihe sirove nafte od 1,13 milijardi barela do 1,5 milijardi ili čak dve milijardi barela. Kako rat u Iranu eskalira, kineske kompanije, poput rafinerije Sinopec, počele su da traže dozvolu države da koriste naftu iz rezervi.

"U suštini nećemo kupovati iransku naftu, ovo je prilično jasno", rekao je predsednik Sinopeca Zhao Dong na predstavljanju  rezultata kompanije, preneo je Reuters. "Verujemo da vlada pažljivo prati zalihe sirove nafte i rafinisanog goriva, kao i situaciju na tržištu, te da će unaprediti politiku u odgovarajuće vreme kako bi podržala rafinerijsku proizvodnju."

Bloomberg

 

Neki analitičari čak tvrde da je Kina unapred povećala svoje zalihe u iščekivanju rata između SAD i Irana. Britanski "The Financial Times" je izvestio da je "prema podacima kineske carine, Kina povećala uvoz sirove nafte za 16 odsto godišnje u januaru i februaru, iako to povećanje nije bilo podržano rastućom domaćom tražnjom".

To je omogućeno, ne samo zahvaljujući jačanju strateškog partnerstva Rusije i Kine i značajnom popustu koju je dobila na ruski gas, već i zbog toga što je Trump naterao Indiju da ne kupuje rusku naftu pa je taj višak ruske nafte otišao Kini, i to sa dodatno umanjenom cenom.

"Kina nije mogla da predvidi tačan datum američkog i izraelskog udara na Iran, ali izgleda da je donekle predvidela šta će se dogoditi", rekao je Andrea Ghiselli, profesor na britanskom Univerzitetu Ekseter.

Indija mora da uči od Kine

Za razliku od Pekinga, Tokija i Seula, koji su dobro pripremili svoje strateške rezerve, četvrta ekonomija na svetu, Indija, ima strateške rezerve manje nego, na primer, Tajvan kada je u pitanju koliko dana domaće potrošnje pokrivaju.

Prema podacima koje je od vlasti u Nju Delhiju dobio list "India Today", Indija trenutno drži oko 3,372 miliona metričkih tona sirove nafte, što je otprilike 64 odsto njenog ukupnog kapaciteta skladištenja od 5,33 miliona metričkih tona. Te rezerve pokrivaju samo oko pet dana domaće potrošnje, budući da puni kapaciteti indijskih strateških skladišta sirove nafte mogu pokriti samo oko 9,5 dana.

Bloomberg

 

Iako je indijska vlada u julu 2021. godine odobrila proširenje mreže strateških rezervi nafte, planirano proširenje na 6,5 miliona metričkih tona očigledno ni izbliza nije dovoljno za četvrtu po veličini svetsku ekonomiju, kojoj se prognozira da će do kraja preteći Nemačku i postati treća na svetu.

Premijer Narendra Modi je u parlamentu rekao da Indija nabavlja naftu i gas iz više izvora i da je diverzifikovala svoj uvoz energije kako bi osigurala stabilno snabdevanje, naglašavajući pritom potrebu za smanjenjem zavisnosti od određenih regiona i izgradnjom otpornosti na globalne poremećaje u snabdevanju.

Doduše, da posle zatvaranja Ormuskog moreuza Trump nije prvo Indiji, a potom celom svetu, privremeno uklonio američke sankcije za sve koji kupuju rusku naftu, Nju Delhi bi bio u realnom problemu za razliku od Pekinga. Ovako je uspela da čak dobije rusku naftu sa popustom od 15 do 20 dolara po barelu, i to onu koja je već u tankerima putovala ka Kini. Osim toga, politička neutralnost joj je omogućila i da joj Iran dozvoli da nekoliko njenih tankera sa naftom ipak prođe pomorskom rutom između Irana i Omana.

"Indija udvostručuje unos ruske sirove nafte. Zalihe namenjene Kini menjaju se usred putovanja i žure ka Indiji. Najmanje sedam tankera koji prevoze rusku naftu promenilo je svoje destinacije u Kine na Indiju", ističe austrijsko-bugarska konsultantkinja za geopolitiku Velina Čakarova, dodajući da sve to odgovara obema zemljama, ali da "Indija mora da izgradi velike strateške rezervne kapacitete prilagođene njenim novim ekonomskim potrebama".

Indija ne bi da bira strane

Iranski ministar spoljnih poslova Abbas Araghchi izjavio je u sredu za iransku državnu televiziju da je Ormuski moreuz "zatvoren samo za neprijatelje".

"Dozvolili smo prolaz kroz Ormuski moreuz prijateljskim zemljama, uključujući Kinu, Rusiju, Indiju, Irak i Pakistan", rekao je Araghchi, preneo je Generalni konzulat Irana u Mumbaju.

Bloomberg

 

Međutim, daleko od toga da su ove "prijateljske zemlje" saglasne o zauzimanju političkog stava prema ovom ratu. To se možda najbolje oslikava u tome što grupa zemalja okupljena u BRIKS-u, ni skoro mesec dana od početka američko-izraelskog bombardovanja u kojem je ubijeno najviše rukovodstvo Irana, inače članice BRIKS-a, nije uspela da zauzme zajednički stav o ovom ratu.

I to dobrim delom zbog Indije, koja trenutno predsedava toj organizaciji, ali ne želi da bira strane iako se nalazi se pod sve većim pritiskom da usmeri blok ka zauzimanju čvršćeg stava o iranskom sukobu. Doduše, konsenzus se čini težak jer su u BRIKS-u i Ujedinjeni Arapski Emirati na koje Iran ispaljuje rakete, baš kao i na Saudijsku Arabiju, koja još razmatra poziv za pridruživanje.

Kako saznaju mediji od neimenovanih visoko pozicioniranih izbora, Iran je zatražio od Indije da podrži njegov pokušaj da osudi američko-izraelsko bombardovanje, ali članice BRIKS-a su sastavili najmanje tri saopštenja, koja su na kraju odbijena zbog unutrašnjih podela u grupi. Kako se saznaje, neke od članica nisu želele da direktno osude Izrael i SAD, a među njima očigledno nisu bili Kina, Rusija i Iran.

Bloomberg

 

Indijska diplomatija je u procepu jer Indija deli istorijske i ekonomske veze sa Iranom, a istovremeno ima bliske veze i sa SAD i sa Izraelom. Premijer Modi je čak bio u Jerusalimu samo nekoliko dana pre početka sukoba. Osim toga, Indija ima jake ekonomske veze sa UAE i drugim zemljama Zaliva, gde radi skoro 10 miliona Indijaca.

"Indija je zemlja koja zaista ima noge u više od jednog čamca", rekao je Sadanand Dhume, viši saradnik Američkog instituta za preduzetništvo, dodajući da rat "zaista otežava stvari Indiji jer je Indija u BRIKS-u klasičan primer države koja može da se preokrene". "Za Indiju ovo stvara veliku nelagodnost".

Uprkos kolebanju i pritiscima iranskog predsednika Masouda Pedeshkiana da BRIKS treba da "igra nezavisnu ulogu u zaustavljanju agresija" protiv Irana i da čuva regionalni mir i stabilnost, Indija zasad uspeva da se drži neutralno i da politički balansira između Zapada i Istoka, a da odnose u okviru BRIKS-a svede na oblasti "pragmatične saradnje", poput finansiranja razvoja i olakšavanja trgovine, bez previše ideološkog i geopolitičkog jedinstva.